Viski sadrži u proseku oko 45 do 55 odsto alkohola, doduše pojedini i mnogo više, a smatra se da najpopularnije i najukusnije flaše potiču iz Sjedinjenih Američkih Država, Škotske i Irske, ali i iz Japana
Viski je najpoznatije i najobožavanije standardno, ali i premium žestoko alkoholno piće bez kojeg ne može da se zamisli ni jedna zabava niti prijem zvaničnika i poznatih ličnosti. Njegova draž je u pitkom ukusu koji se dobija destilacijom fermentiranih zrna žitarica, najčešće ječma, raži, ovsa, kukuruza i pšenice. Stoga se i stilovi viskija razlikuju po procentu alkohola, boji, mirisu i ukusu.
Viski od pola miliona dolara
Viski sadrži u proseku oko 45 do 55 odsto alkohola, doduše pojedini i mnogo više, a smatra se da najpopularnije i najukusnije flaše potiču iz Sjedinjenih Američkih Država, Škotske i Irske, ali i iz Japana. Cena takođe igra značajnu ulogu na tržištu, jer viski spada u ekskluzivna i skupa pića što govori podatak da je najskuplji premium viski Macallan iz 1946. godine prodat za vrtoglavih 460 hiljada dolara.
Zbog toga ne treba da čudi što ga vezuju za elitu i državne zvaničnike. Nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito opuštao se uz 20 godina star viski Chivas Regal i pušio je cigare iz Havane, a i Vinston Čerčil je bio obožavaoc viskija i pio ga je sa soda-vodom svako jutro pre doručka. Govorkalo se da je Ernest Hemingvej pio četvrt flaše viskija dnevno.
Međutim danas i ne treba da budete poznati i bogati da biste pili viski, jer su se proizvođači potrudili da na tržište „izbace“ kvalitetan destilat srednje i niže cenovne kategorije – Jack Daniel’s, Chivas Regal, Johnie Walker, Jim Beam, Four Roses, Jameson, Ballantine’s, Baileys najpoznatiji su brendovi koji mogu da se nađu na domaćem HORECA tržištu, a pojedini staju oko 30 evra.
Reč viski potiče od keltske reči „usque“, što u prevodu znači voda, a drevno ime ovog alkoholnog pića „usque beatha“ označava vodu života. Kako bi se održao kvalitet viski mora isključivo da se čuva u buradima od hrastovog drveta.
Viski kroz istoriju
Ovo piće ima bogatu istoriju, a prvi zapisi o njegovom nastanku datiraju iz 800 godine pre nove ere. Pretpostavka je da se nekada zvao „arak“, a njegova postojbina bila je drevna Indija. Druga teorija kazuje kako se viski spominje u IV veku pre nove ere i to u Aristotelovim manifestima o destilaciji. Takođe i putovanje Svetog Patrika u Škotsku vezuje se sa nastankom „vode života”. Naime, smatra se da je Sveti Patrik osim hrišćanskih propoveda, govorio i o načinima i dobrobiti destilacije. Ipak, ovo su sve nagađanja, jer prvi pisani trag o viskiju nađen je u Škotskoj i potiče iz 1494. godine za vreme vladavine kralja Džejsa IV, koji je navodno naredio da se napravi 25 bačvi “vode života“.
Od njegovog postojanja do danas vodi se večiti rat o tome ko je ustvari prvi izmislio viski. Irci ne prihvataju ovaj istorijski podatak, već se pozivaju na propovedi i dnevnik jednog pra-Irca u kojem je zapisano kako se priprema „trostruka vatrena voda“, stoga Irci smatraju da je viski njihov izum.
Viski tehološki proces
Proizvodnja viskija je kompleksna, jer se zrna žitarica stavljaju u vodu da odstoje dok ne proklijaju, a zatim se suše na uglju. Posle sušenja sledi fermentacija u vodi, a nakon toga i nova destilacija. Prilikom ove fermentacije koristi se kvasac, a proces traje oko 60 sati. Uloga kvasca je da šećer pretvori u alkohol. Zadnja destilacija teče poprilično sporo i naziva se „kap po kap“, pa tu umeće tehnologa zaduženih za pravljenje viskija dolazi do izražaja. Na kraju destilacije viski se presipa u bačve sa širokom dnom, napravljenim od hrastovog drveta, a da bi bio kvalitetan mora da odstoji najmanje dve do tri godine. Zanimljivo je da viski koji je napravljen iz zrna kukuruza ne mora da odstoji već može odmah da se pije.
Najznačajniji destilati potiču iz Škotske, Irske i SAD, a u poslednje vreme i viski iz Kanade ima svoju publiku. Pored ovih i japanski viskiji stiču svetsku slavu i to pre svega zbog kvaliteta samih destilata.
Viski iz Škotske
Destiluje se između dva i tri puta. Posle destilacije ostavlja se da odstoji isključivo u buradima od hrastovog drveta i to minimum tri godine. Škotski viski se deli na Malt, Grain i Blended. Zanimljiv je podatak da se u sto škotskih destilerija godišnje proizvede između 100.000 litara i deset miliona litara malt viskija.
U pet destilerija za Grain viski proizvede se oko 270 miliona litara destilata. Jedna od najpoznatijih kuća za proizvodnju premium škotskog viskija je Chivas.
Viski iz Irske
Prepoznatljiv je po pitkošću i mekoći i zakonom koji obavezuje da u hrastovim buradima odleži bar tri godine. Najpoznatiji Irski viski jeste Jameson. Originalni Irski viski pravi se u kazanima.
Viski iz Amerike
Viski je u Ameriku stigao u XVIII veku kada su škotski i irski doseljenici u Novi Svet poneli sa sobom i tajne o svom omiljenom piću. U Americi se on deli na straight i blend, a najpoznatiji od svih vrsta straight je Burbon koji nosi naziv regije u kojoj se proizvodi. On mora da sadrži minimum 51 odsto kukuruza i mora da bude proizveden u SAD. Najpoznatiji Burbon na svetu je Jim Beam koji ima tradiciju dugu dva veka.
