Kvalitet prvobitnog ruma nije bio ni blizu ovom današnjem, jer je bio opor, žestok, slatkast, nepročišćen,  jednom destilovan i zato je samo jedan gutljaj obarao s nogu. Međutim, Don Bakardi Massoa iz Španije je sredinom 19. veka promenio sve

Rum kakav danas znamo nacionalno je piće karipskih zemalja, a njegov interesantan ukus, koji je osvojio srca konzumenata širom sveta, potiče od melase koja se dobija iz šećerne trske. Proizvodnja ruma je kroz istoriju jedna je od najunosnijih industrija u Novom svetu, a kao i ostali spiriti ovo piće ima veoma burnu istoriju. Prvi put se zvanično spominje u 17. veku, mada pojedini teoretičari tvrde da je nastao mnogo ranije, jer mu ime povezuju za engleski jezik u kom rum označava nešto prosto i vulgarno. Međutim, pojedini smatraju da poreklo zapravo vodi od reči saharum, što je botanički izraz za šećernu trsku. Druga pretpostavka je vrlo logična posebno, ako se zna da su domoroci s jugoistoka Azije od pamtiveka žvakali šećernu trsku, a onda su počeli i da je melju kako bi iz nje dobijali sok odnosno pulpu.

Novi svet

Kasnije, pridošli  evropski moreplovci su preneli šećernu trsku u nove krajeve, a na Karibe ju je doneo Kristofer Kolumbo, prilikom trećeg putovanja u Novi svet. Na ostrvu Hispanioli, današnjem Haitiju, zasadio ju je na više mesta. Tu su već bili stacionirani španski kolonisti, koji su odmah otkrili kako je to ukusna tečnost, prijatnog ukusa i opojnog dejstva, koja se mogla dobiti vrenjem i destilisanjem melase – sirupa, koji ostaje kad se trska samelje. Karipska ostrva zapravo i jesu postala poznata upravo zahvaljujući rumu, koji je vrtoglavo počeo da se širi i ka ostalim krajevima Novoga sveta.

Zemlje proizvođači i njihovi brendovi

Danas se rum proizvodi na Kubi, Jamajci, Dominikanskoj Republici, Barbadosu, Gvatemali, Venecueli, Meksiku, Brazilu i Gvajani. Takođe, svaka od tih država ima po nekoliko sjajnih brendova ruma, te se na Kubi proizvodi Havana, Jamajka je poznata po brendovima Appleton Estate i Captain Morgan, a Barbados po Mount Gay. Porto Riko je proslavljen po Bacardiju, Gvatemala po Ron Zacapa, dok se u Dominikanskoj Republici proizvodi Brugal.

Gutljaj obara s nogu

Valjalo bi istaći kako kvalitet prvobitnog ruma nije bio ni blizu ovom današnjem, jer je bio opor, žestok, slatkast, nepročišćen i samo jednom destilovan i zato je samo jedan gutljaj obarao s nogu. To je bio jedan od ključnih razloga što je španska kruna u 19. veku ponudila veliku svotu novca onome ko uspe da poboljša kvalitet ruma i tako je situacija, što se tiče njegove proizvodnje, počela da se menja. Dolaskom Engleza i Francuza na Karibe stigli su i pirati koji su ovo piće još više popularizovali. U tom periodu na ostrvu je otvoreno mnoštvo destilerija, a najmasovniji konzumenti upravo su bili gusari, ali i moreplovci.

Uticaj Don Bakardi Massoa na ukus ruma

Međutim, Don Bakardi Massoa iz Španije je promenio sve. On odlazi na Kubu 1843. godine gde eksperimentiše sa ovim pićem upotrebivši svoje iskustvo, koje je stekao pri  proizvodnji brendija. On počinje da koristi i novi kvasac, ali i da destilat ostavlja u američku hrastovu burad. Posle nekoliko godina mukotrpnog rada počinje da proizvodi rum kakav danas poznajemo, a ubrzo, odnosno 1862. godine u Santjagu de Cuba osniva i svoju kompaniju Don Bacardi i Campanarum, koja je danas  zapravo sininim za premium rum.

Piće od šećerne trske

Valjalo bi napomenuti kako je za specifičan ukus ruma zapravo zaslužna šećerna trska, koja se u većini slučajeva i sada gaji i prerađuje na identičan način kao pre 500 godina. Interesantan je i podatak kako je recept za rum star isto toliko koliko i samo piće, a ono po čemu se rum razlikuje od ostalih pića jeste i činjenica da njegova proizvodnja zapravo počinje na plantažama šećerne trske. Ova biljka se na plantažama seče mačetom, a zatim se ručno kupi i vezuje u snopove. Iz sveže posečene trske dobija se pulpa, koja dalje ide na obradu. Ovo je osnovni korak proizvodnje, a nakon toga može da se dorađuje na tri različita načina.

Načini proizvodnje ruma

Neki proizvođači praktikuju da se fermentacija i destilacija soka dobijaju odmah po ceđenju. Ovakav rum sadrži najviše ukusa i arome sveže trske, a mana ovog načina proizvodnje je ta što se rum proizvodi samo dok traje žetva trske i dok postoji sveža sirovina.

Druga metoda proizvodnje uključuje korišćenje sirupa iz šećerne trske koji se kasnije destiluje i fermentiše. Rum se na ovaj način proizvodi tokom cele godine, pošto sirup prilikom termičke obrade može dugo da stoji, a da se ne pokvari.

Treći način je najrasprostranjeniji i najsloženiji, a čini se i najisplativiji. Naime, iz šećerne trske se prvo izdvaja kristal šećer, a od melase se proizvodi rum dobijen posebnim postupcima fermentacije. Ovakvim načinom proizvodnje šećerna trska je maksimalno iskorišćena, što istinskim ljubiteljima ruma apsolutno ne odgovara, jer smatraju da je šećerna trska previše komercijalizovana i da rum na ovaj način gubi na kvalitetu i autentičnosti. Bilo kako bilo, rum se kasnije ostavlja da odleži, najčešće u buradima od američkog hrasta, u kojima je prethodno odležavao brendi, burbon, viski ili vino. Zrelo piće u zavisnosti od načina proizvodnje dobija svojstvenu aromu, ukus i miris.

Podela ruma

Inače, važno je napomenuti da i kod ruma, baš kao i kod viskija ili recimo rakija, postoji nekoliko različitih stilova.

Beli rum

Ovaj rum se po boji ne razlikuje od vode i ima blag ukus. Najčešće se koristi za pravljenje mešanih pića, koja ne iziskuju snažnu osnovnu aromu. Zato je beli rum glavni sastojak vrlo popularnih koktela kao što su kuba libre, mohito, daikiri i pinja kolada.

Zlatni ili bledi rum

Ova vrsta ruma tokom sazrevanja u buradima dobija boju ćilibara i zlata. Zlatni rum je jačeg aromatskog profila od belog i sadrži ukuse badema, vanile, karamele, citrusa i kokosa. Najčešće se koristi u koktelima, kojima je potrebna snažnija aroma.

Tamni rum

Reč je o destilatu koji odležava duže u buradima i tada dobija veoma snažnu boju. Boja može da varira od tamne ćilibarske pa sve do crne. Koristi se u koktelima koji zahtevaju veoma izraženu aromu, a cena ovakvog ruma vrlo je visoka. On može da se pije i čist.

Mornarički rum

Tradicionalni tamni rum, koji ima bogat ukus,  nosi oznaku Navy rum, što znači da je neraskidivo povezan sa istorijom britanske mornarice koja je od 1655. godine, kada su Britanci osvojili Jamajku, mornare snabdevala kvalitetnim rumom. Mornarički rum se spravljao, a i danas je tako,  isključivo od namirnica sa britanskih teritorija poput Gvajane, Jamajke, Barbadosa i Trinidada.  Najvažnijih sastojak mornaričkog ruma je demerara šećer.

Overproof rum

Rum najčešće sadrži do 50 procenata alkohola, a rum sa oznakom Overproof  ima čak 85 odsto alkohola. Nakon destilacije mu se dodaje vrlo malo vode kako bi se stvorilo izuzetno žestoko alkoholno piće, koje je odlično za flambiranje i stvaranje vrlo ekstravagantnih koktela. Domaće stanovništvo na Karibima vrlo rado pije ove snažne rumove, a brend Wray And Nephew White Overproof, koji sadrži 62 odsto  alkohola, najpopularniji je rum na Jamajci.

Rhum Agricole

Ovo je specifična kategorija ruma, a pravi se u delovima Kariba koji su bili pod snažnim uticajem Francuske. Posebno se proizvodi na Martiniku, koji je jedini region na svetu u kome se pravi rum sa zaštićenim geografskim poreklom. Rhum Agricole se destiluje od svežeg soka šećerne trske, s tim da se pre razređivanja spušta na sedamdeset odsto alkohola, niže nego što je to slučaj kod ruma od melase. Ovaj postupak rumu daje prirodan ukus šećerne trske. Rhum Agricole pravi se i u potpuno svetloj varijanti, koja odležava samo šest meseci ili se proizvodi u zrelijim, tamnijim varijantama.

Začinjeni rum

Dodavanjem začina rumu tokom proizvodnje dobija se destilat koji u sebi pored primarnih aroma, sadrži i vanilu, cimet ili muskatni orah. Ranije su se ovi začini dodavali rumu niskog kvaliteta, kako bi se sakrile mane. Međutim današnje tržište, odgovarajući na zahteve pre svega mlađih konzumenata obiluje premium etiketama začinjenog ruma. Začinjeni rum Captain Morgan poslednjih godina doživeo je pravi bum, a pije se i čist, ali i kao osnovni sastojak čuvenog groga.

Kokteli sa rumom

Valjalo bi napomenuti kako se rum u Novom svetu pio čist za vreme kolonizacije Evropljana. Najpopularniji je bio kod Kraljevske Mornarice, ali i kod gusara. Danas rum ima široku upotrebu te se koristi u domaćinstvu za razne poslastice, dok se u barovima najčešće koristi kao dodatak koktelima. Sa rumom se prave najpoznatiji kokteli na svetu, a neki od njih su:

Cuba Libre

Veoma jednostavno se pravi, a za njega je potreban beli rum, dosta mrvljenog leda, sok i kriška limete, koka-kola i ručni mikser za koktele. Svi sastojci se stave u mikser i brzim pokretima se izmešaju. Spravljen miks se prelije preko mrvljenog leda.

Pina Colada

Jedan od najpopularnijih koktela, za koji kažu da je žensko piće. Ukus mu je  slatkast i podseća na liker. Spravlja se od ruma, krema od kokosa i svežeg ananasa. Svi sastojci se izmešaju i preliju se preko mrvljenog leda.

Mojito

Ovo je osvežavajući koktel. Jednostavno se pravi, a definicija je sledeća – Rum, sveži listovi  nane, soda voda, limeta i šećer u dubokoj čaši preko mrvljenog leda.

Mai-Tai

Šareni koktel služi se nemešan tako što se prvo sipa beli rum, pa sirup od badema, zatim voćni sok po izboru pa sok od svežeg ananasa i preko njega tamni rum jakog mirisa i ukusa. Možete mu dodati kašiku do dve mrvljenog leda.