Rakija od šljive, popularna šljivovica, nadaleko je poznat destilat – Istraživali smo u čemu je tajna rakije od šljive

Irci i Škoti zaštitili su viski, Amerikanci burbon, a Francuzi konjak. Grci imaju nacionalno piće uzo, a Makedonci mastiku. Ova pića svojim državama donose čitavo bogatstvo. Pravi primer za to je Francuska koja godišnje zaradi oko dve milijarde evra samo na izvozu konjaka. Srbija ima potencijala, ali očito ne zna da ga iskoristi, jer ono što je za Francuze konjak, to je za Srbe rakija od šljive –  šljivovica. Nema tog stranca koji dođe u Srbiju, a da se ne oduševi sa šljivovicom, međutim naša rakija od šljive ipak nije toliko popularna, koliko bi prepoznatljiva mogla bi da bude. Rakija od šljive bila je ponos Kraljevine Jugoslavije, a prvi put je svetsku premijeru imala daleke 1938. godine na Poljoprivrednom sajmu u Milanu.

Rakija od šljive najčešća u Srbiji

Plemenito piće od šljive bilo je neizostavno i na srpskim trpezama, a s njom se nazdravljalo u svakoj prilici. Danas nazdravljamo takođe, ali s konjakom ili viskijem u rukama. Zato ne možemo, a da se ne zapitamo kada je i kako slavna rakija od šljive pala u zapećak. Posebno kada se zna da je Srbija jedna je od vodećih zemalja po proizvodnji ove rakije. Statistika kaže da oko 70 odsto ukupnog prinosa šljive odlazi na proizvodnju rakije prepečenice. U odnosu na druge voćne rakije, rakija od šljive zauzima 80 odsto celokupne proizvodnje. Ipak, nacionalno piće izuzetnog kvaliteta još uvek nije ni zakonom zaštićeno, a tek je 2015. godine upisano u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Rakija od šljive treba da se zaštiti

Valja podsetiti da je pre nekoliko godina Evropska unija ponudila rešenje kada je predložila da Srbija zaštiti svoje nacionalno piće pod imenom srpska šljivovica, baš  poput škotskog viskija. To ni danas nije urađeno. Međutim, na našem tržištu postoje proizvodi zaštićenog geografskog porekla, a među njima je tek po koja rakija. Šteta, jer proizvodi s geografskim poreklom imaju višu cenu u odnosu na druge. Prema Lisabonskoj konvenciji takvi proizvodi ne podležu carinskim barijerama i ne postoje propisane kvote za njihov izvoz na tržište Evropske unije. Osim toga takvi brendovi na domaćem i inostranom tržištu imaju znatno višu cenu. Registraciju proizvoda s oznakom geografskog porekla pokreću sami proizvođači.

Rakija od šljive traži tipsku tehnologiju

“Mučenica” kako još nazivaju iz milošte rakiju od šljive, svojevrstan je folklor srpskog naroda. Skoro da nema domaćinstva u kojem se ona ne peče. Međutim, sve to nije dovoljno da se naše nacionalno piće visokopozicionira na svetskom tržištu. To što je domaća prepečenica u zapećku u odnosu na uvozne destilate donekle su krivi i sami proizvođači. Osnovni problem u proizvodnji rakije od šljive jeste nepostojanje tipske tehnologije. Praktično to je glavni razlog što njen kvalitet varira od lošeg do odličnog. Kakva će se rakija naći na tržištu  isključivo zavisi od tehnologije proizvodnje, destilacije i odležavanja u  buradima. Sorte voća od kojih se proizvodi igraju ključnu ulogu kada je reč o kvalitetu. Međutim, pojedini proizvođači da bi uštedeli koriste sorte šljive koje nisu najpogodnije za preradu, a to kvari sliku o rakiji koja bi moglo da donosi veliki profit državi. Pri proizvodnji rakije od šljive trebalo bi koristiti sorte poput čačanske lepotice, stenlej šljive, čačanske rane, požegače i crvene ranke, jer one daju poseban ukus i aromu.

Rakija od šljive treba da odležava

Na kvalitet utiču i drugi faktori, poput berbe, obrade voća i alkoholnog vrenja. Uostalom, kao i ostali destilati, tako i rakija od šljive – što duže odležava pitkija je, kvalitetnija i ima veću cenu. Pri proizvodnji rakije od šljive postoji tačna metodologija proizvodnje. Pravu rakiju od šljive karakteriše žuta boja, mada može da bude i bezbojna. Boja se dobija čuvanjem i negovanjem u drvenim buradima od hrastovine ili duda. Ukoliko stari u dudovim buradima imaće intenzivniju boju i zato kraće odležava. S druge strane ako se ne pretoči na vreme poprimiće jaku žutu boju i neće biti baš preterano pitka. Interesantno je da kada stari u bačvama od jasena ostaje bezbojna.

Rakija od šljive ima budućnost

Međutim, nije baš sve tako crno. Poslednjih godina sve je više malih i srednjih destilerija koje veoma vode računa o tome kakvu rakiju od šljive proizvode. To je jedan od razloga što je sve cenjenija na inostranom tržištu. Jedna od mnogobrojnih je rakija od šljive, dva puta destilovana, pod nazivom Kraljica. Proizvodi se u destileriji Zarić, a odležava sedam godina. Reč je o rakiji sa zaštićenim geografskim poreklom. Proizvodi se od sorti požegače, ranke i trnovače, koje su ujedno i najzastupljenije u kosjerićkom kraju. Ovu rakiju od šljive, zbog njenih karakteristika, konzumenti porede sa francuskim konjakom ili malt viskijem. U ponudi imaju i „konjak“ od šljive, pod nazivom Kralj. Postupak proizvodnje destilata Kralj, donekle je sličan proizvodnji francuskog konjaka. Međutim, bazna sirovina nije grožđe, već šljiva sorte trnovača. Destilat Kralj je proizveden od vina šljive tipa pruvin.

Rakija od šljive iz poznatih srpskih destilerija

Još jedna rakija od šljive vrhunskog kvaliteta jeste prepečenica Jelički dukat. Proizvode je u destileriji Prodanović. Ona spada u kategoriju  ultrapremium rakija, a odležava u hrastovim buradima čak 12 godina. Da se polako, ali sigurno kvalitetna rakija od šljive vraća na tron i da zauzima visoko mesto kod konzumenata širom sveta dokazuje i destilerija Pruna. U proizvodnji imaju vrhunski premium destilat – Pruna šljivu. Prepoznatljiva je po svetloj ćilibarnoj boji, koja je dobijena odležavanjem u hrastovim buradima. Vrlo je aromatična i u njoj dominiraju mirisi sveže šljive, vanile, lekovitog bilja, cimeta i hrasta. Svakako treba naglasiti da i destilerija Stara Sokolova proizvodi vrhunski destilat od šljive, pod nazivom Stara Sokolova 12. Ova rakija od šljive se pravi u veoma ograničenim serijama i spada u rang super premium brendova. Stara Sokolova 12 dobijena je destilacijom tradicionalnih sorti šljive – požegače i trnovače. Stara Sokolova 12 preporučuje se nakon obroka, kao dižestiv. Servira se na sobnoj temperaturi. Brendovi koji zavređuju pažnju su i Zlatni Tok, BB Bašta, Zlatna osa, Bojkovčanka, Zlatna dolina, Zlatna biserka i Kosmajka. Sve one zajedno čine prepoznatljive brendove srpske rakije od šljive u svetu.

Jednom rečju, da zaključimo za kraj – Rakija od šljive je rakija bogatog ukusa, različite arome i sa puno potencijala kojoj su vrata u svet širom otvorena, samo je treba iskoristiti.