Ova dva tipa rakija, ako se to može baš tako nazvati, dijametralno su suprotna jaka alkoholna pića, čije karakteristike nemaju dodirnih tačaka ni na ukusu, ni na mirisu, niti u završnici, te njihov odabir zavisi od iskustva konzumenata, ali i od prilike u kojoj će se konzumirati

U vremenu trenda moderne srske rakije, kada je IN naručiti rakiju u kafiću, klubu ili restoranu, česta je polemika koju rakiju poručiti. Da li se opredeliti za one koje nameću trendovi, da li odabrati belu ili žutu, da li se slepo držati određenog sortimenta ili recimo naručiti mladu ili staru.

Mlada ili stara rakija širok je pojam i ove žargonske definicije predstavljaju ne mlade i stare rakije u pravom smislu tih reči, već rakije koje su stabilizovane u inox sudovima do maksimalno dve godine, one koje su odležavale u hrastovim buradima do tri godine i one koje su negovane u hrastovim buradima i barik buradima više od pet godina.

Stabilizovane i kratko odležale rakije

Mlade rakije su one koje su se stabilizovale ili odležavale u inox posudama do maksimalno dve godine, one su bele boje i najčešće su to voćne rakije od kajsije, breskve, višnje, kruške, dunje ili rakija od grožđa. One su lagane, mirisne, voćne, lepršave. One su blagih aromatskih kompleksa, svežeg mirisa voća od kog su dobijene i nota zrelog voća. Takođe, one su interesantne u završnici i dugo nakon konzumacije ostavljaju voćnu svežinu i impresiju kao da ste pojeli voće od kog su kreirane. Mlade rakije koje su stabilizovane u inox posudama i koje su kratko odležavale u njima, pogodne su za koktele i sve češće barmeni osmišljavaju koktele sa ovim rakijama.

Mlade rakije mogu biti i one koje su do tri godine odležavale u hrastovim buradima i u ovu grupu rakija spadaju rakije od šljive i rakije od dunje. Rakije koje su odležavale do tri godine poseduju određen stepen kompleksnosti, one su poprimile tamno žutu boju, one su sveže, ali uz dodir drveta i aromatskih kompleksa u najavama.

Dugo negovane rakije

Stare rakije su one koje su odležavale pet ili više godina, one koje su dugo negovane u novim hrastovim buradima ili one koje su starile u novim barik buradima. Ovo su najčešće rakije od šljive, iako pojedini destileri ostavljaju rakiju od dunje da odležava pet ili više godina. Ovo su posebne rakije, rakije specifičnih ukusa, posebnih aromatskih kompleksa, mirisnih nota stvorenih uticajem drveta. Ovo su jake i moćne rakije, koje se ne mogu uporediti sa onim mlađim. Stare rakije, posebno ako su pažene i negovane u vodećim srpskim destilerijama, podsećaju na premium konjake ili single maltove po svojoj strukturi, kompleksnosti, primarnim, sekundarnim i tercijarnim aromama, složenom mirisu i završnici koja je zapanjujuće čudesna. Ove rakije su pogodne za uparivanje sa vrhunskim tamnim čokoladama, sa kubanskim cigarama, fine dining jelima i jelima iz slow food kuhinje.

Stare rakije, one negovane pet, deset ili više godina, danas su na ceni kod dobrih poznavalaca rakije i ovo su rakije za koje se veruje da će zainteresovati zahtevne inostrane konzumente da prepoznaju srpsku rakiju i njen kvalitet.

Ove rakije su ponos svake destilerije koja ima dovoljno kapaciteta, znanja i tehnologije da se upusti u komplikovan i zahtevan proces dobijanja ovakvih rakija. Njihova cena nije mala, ali je definisana na osnovu njihovog kvaliteta i vremena izrade.

Dijametralno-suprotna jaka alkoholna pića

I mlade i stare rakije su kvalitetne rakije, i ako su kreirane u vodećim srpskim destilerijama koje paze na kvalitet proizvoda koji napušta destileriju, one su za svaku preporuku. Međutim, mlade i stare rakije su potpuno različita jaka alkoholna pića i zajednički im je samo naziv rakija, dok je sve ostalo drugačije.

Mlađe konzumente, odnosno one koji tek otkrivaju magičan svet srpskih rakija, može da odbije kompleksnost starih rakija, a da ih privuče lepršavost mladih. Stare rakije, dugo odležale rakije od šljive i dunje, rakije su za iskusne poznavaoce rakija koji znaju kako da se odnose prema njima, kada da ih piju i uz šta da ih sljube.

Možda najbolje poređenje ova dva tipa rakija može da se napravi sa vinom, odnosno da se mlade rakije uporede sa svežim belim vinima, dok stare da se uporede sa dugo odležalim kaberneima, merloima i bordoškim kupažama. I zaista ova dva tipa rakija jesu različita, ali ta njihova različitost ide u prilog upoznavanju mladih konzumenata sa srpskom rakijom.

Rakija za mlade i rakija za one starije

Logično je da će mlađi konzumenti odabrati mlade i lepršave voćne rakije, blagih ukusa i nepretencioznih impresija. Oni ove rakije mogu da piju same i to jako rashlađene, sa ledom ili razblažene soda vodom, mogu da ih piju u koktelima. Voćni ukus ovih rakija dopadljiv je i po inerciji privlačan mlađim konzumentima. Kada shvate da su ovakve rakije premium pića i da ih ne povezuju sa voćnim jakim alkoholnim pićima koja se prodaju na pijaci, shvatiće da je rakija vrhunsko jako alkoholno piće i krenuti u otkrivanje kompleksnih rakija oličenih u starim-dugo odležalim rakijama.

Sledeći ovaj pravac razmišljanja, podrazumeva se da će iskusniji ljubitelji rakija akcenat staviti na stare rakije, u kojima će uživati pijući ih na sobnoj temperaturi, pronalazeći u njima svu kompleksnost koja je rezultat rada master blendera, ali i znanja tehnologa koji su pratili njihov razvoj, te znalački odabranog bureta ili tipu barika u kom rakija odležava.

Upravo ova dva tipa rakija pravac su koji može animirati konzumente, koji će putujući od slabijih ka jačim i kompleksnijim rakijama upoznati magičan svet voćnih ukusa čija lepeza aroma počinje svežim i voćnim, a završava se začinskim, vanilskim, marcipanskim, čokoladnim, duvanskim i drvenastim.