Miroslav Jeumović, tehnolog hrane i pića, proputovao je Srbijom, obišao više od 50 destilerija i prema svom afinitetu kreirao listu najboljih srpskih rakija
Tokom deset godina bavljenja tehnologijom hrane i pića, na institutima u zemlji i inostranstvu, obišao sam mnoge destilerije, probao razne rakije i – očekivano – zaljubio se u njih. Za mene je rakija nešto posebno, nešto što je iskonsko, prirodno i što predstavlja identitet naroda kroz vekove. Naš narod, otkako zna za sebe, peče rakiju. Dok drugi narodi prave sokove od voća, mi pečemo rakiju. Šljivovica je ta koja predstavlja dušu našeg naroda. Jedino je u Srbiji šljivovica prava rakija, sve druge su samo senka… Probao sam ih u mnogim zemljama okruženja, počev od Bugarske, Češke i Slovačke, pa do Hrvatske i Slovenije. Nijedna nije ni blizu našoj!
Moram reći da pisanje ovakvog teksta nije baš zahvalno, jer kod nas svi peku dobru rakiju (znate onu anegdotu – Jesi li nekada probao lošu rakiju? Jesam. Pa, kakva je? Dobra).
Zato je ovaj moj izbor potkrepljen iskustvom i ljubavlju prema ovom magičnom piću.
Da potvrdimo – u Srbiji se peča najbolja rakija! Podstaknut ovom tvrdnjom, odlučio sam da posetim preko pedeset destilerija, razgovaram sa gazdama još bar stotinak manjih destilerija, probam sve i na kraju dođem do izbora – izbora pet najboljih rakija u Srbiji. Ovo su rakije koje imaju taj čuveni 21 gram duše i koje mirišu na Srbiju:
Bojkovčanka
Iako važi za jednu od najskupljih rakija u Srbiji, odlučio sam da Bojkovčanku stavim na ovu listu jer je zaista jedna od retkih šljivovica koja traje već trideset pet godina. Ako je do sada niste probali, moraćete, jer ne znate šta propuštate. Cena jeste astronomska za standard u Srbiji, ali zato su ukus i miris jedinstveni i nezaboravni, a čula se ne mogu odupreti njihovoj moći. Osnovana je 1985. godine na imanju porodice Simić, u selu Popadići, u blizini valjevske Mionice, a ime je simbolično dobila po brdu Bojkovac koje se nalazi iznad ovog sela. Porodica Kuburić je 2009. godine otkupila brend Bojkovčanka i kompletnu proizvodnju, a pre pet godina otvorili su i Muzej srpske šljivovice, smešten ispod Avale, u Vrčinu. U okviru Muzeja, nalazi se destilerija sa savremenom proizvodnjom, što svakako predstavlja izuzetno atraktivnu destinaciju za mnoge turiste i ljubitelje srpske rakije. Cena Bojkovčanke u restoranima jeste oko 600 dinara za čašu od 0,03L. Ovakav užitak treba priuštiti i prepustiti se čarima Bojkovčanke.
Prvi utisak kada probate Rakiju iz Rakije jeste takav kao da ste se teleportovali u drugu dimenziju, ili kao da sedite na selu uz dedin kazan i uživate zahvaljujući vremeplovu koji vas je vratio u toplu prošlost. Ukus i miris ove rakije vas vraćaju u toplu prošlost prošloga veka. Naizgled obična rakija, ali bogata je dušom i tradicijom koju prepoznate na prvi gutljaj. Uvek se vraćam Rakiji iz Rakije jer je ona za mene nešto neprocenjivo. Autohtona sorta šljive crvena ranka u osnovi daje uvek bolju šljivovicu od svih ostalih. Ne, ne, to nije preterivanje, to je istina koju potvrđuju svi rakijski eksperti u regionu, počev od profesora Nikićevića, Ivana Uroševića, Vele Teševića, Branka Popovića… Za razliku od Bojkovčanke, cene nisu ni približno toliko visoke, jedino što ona nije toliko zastupljena po restoranima zbog veoma ograničene proizvodnje. Na svom imanju poseduju preko 3, 5 ha voćnjaka crvene ranke i požegače. Ono što je veoma bitno jeste to što Rakija iz Rakije ima registrovano seosko turističko gazdinstvo i uvek možete da ih posetite, pogledate voćnjake, uživate u netaknutoj prirodi, osetite tradiciju u podrumu i kačari staroj preko dve stotine godina…… Na kraju ćete uživati u tradicionalnom šumadijskom ručku koji spemaju domaćini, koji su stalno uz vas, pričajući vam priče i legende o zaseoku Rakija. Cena ove rakije je idealno izbalansirana, te je odnos cena-kvalitet trenutno najbolji u Srbiji. Mnogi kažu da treba da bude još skuplja jer to zaslužuje odnosom i sveukupnim ponašanjem prema nacionalnom brendu. Cena flaše special edition (tri godine u hrastovom buretu je 2.400 dinara. U restoranima je u proseku između 150 i 250 dinara za čašicu od 0,03 l.
Za razliku od prethodna dva rakijska brenda, Ognjena nema posebno istaknut nastup, ali joj to i nije potrebno. Moram da naglasim da je ovo prava domaća rakija nastala na temeljima tradicije svojih predaka. Tradicija kreće kada je na prelazu iz 19. u 20. vek ugledni prijepoljski trgovac Vukosav Tomašević počeo da se bavi trgovinom i proizvodnjom rakije. Ognjena je nastala 2010. godine. Sada je to jedna od najviše nagrađivanih rakija na tržištu sa pregršt zlatnih i srebrnih medalja za kvalitet. Pozicionirana je i na Zelenom vencu, u radnji pod nazivom Rakija shop & bar, koju posećuju ljubitelji dobre kapljice. Imaju u ponudi sve rakije od voća. Cene su najniže od svih rakijskih brendova na ovoj listi. Flaša šljive od 0,7 litara košta 1.100 dinara, što je veoma povoljno. Čašicu ove rakije možete probati i u njihovom baru po još povoljnijim uslovima. Ovaj rakijski brend je pravo uživanje za vaša čula, ali i za vaš džep!
Destilerija Zarić
Rakije destilerije Zarić su veoma poznate i zaista imaju vrhunski kvalitet, kao i poziciju na domaćem i svetskom tržištu. Ova destilerija predstavlja zvanično i najveću destileriju u jugoistočnoj Evropi. Destilerija Zarić je pravi predstavnik srpskih rakija, a izdvojio bih Kraljicu. Autohtone sorte šljiva u strogo kontrolisanom procesu prerade iznedrile su ovu sjajnu rakiju. Njen buke podseća na najbolje francuske konjake. Možete slobodno zamisliti da ste u nekom delu oblasti Konjak, a ne u Kosjeriću podno Povlena. Jedina srpska rakija sa ZAŠTIĆENIM GEOGRAFSKIM POREKLOM zasluženo i sa ponosom nosi svoje ime. Možda bi se jedina zamerka ticala ogromnih količina. Godišnja proizvodnja od 100.000 litara nije na uštrb kvaliteta, jer je standardizacija na veoma visokom nivou u svim segmentima proizvodnje. Destilerija Zarić je pravi primer nastavka jedne izgubljene ere srpskih rakijskih kombinata koje su harale bivšom Jugoslavijom i Evropom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Cene su visoke, ali su niže od Bojkovčanke i ostalih rakija koje se ne mogu ni meriti po kvalitetu sa ovom. U proseku za Kraljicu treba izdvojiti 2.700 dinara prilikom onlajn kupovine, pri čemu treba uračunati i troškove transporta.
Čiča Zlajina rakija
Za kraj liste evo jednog nesvakidašnjeg predloga! Evo budućnosti srpske rakije, evo puta kojim rakijaši ređe idu! Istočna Srbija je prepuna šljiva, a posebno autohtonih. Tamo se zovu bugarka, moravka, a posebno mesto zauzima crvena ranka čiča Zlaje, koji je i vratio duh ovoj neprikosnovenoj šljivi za rakiju. Njegova šljivovica je 100% proizvod od crvene ranke, i to iz njegovih ličnih zasada!
Moj savet je da iznenadite sebe i probate ovu rakiju. Nećete je naći u radnjama, u restoranima i prodavnicama pića. Retko gde ćete je i naći. Ali, možda čiča Zlaju sretnete na nekim od etno-sajmova u Beogradu ili Kučevu, a možete ga i lično pozvati. Najbolje bi bilo da ga posetite u njegovom selu Mustapić i otkrijete magiju njegovog puta i njegove šljivovice. Kada budete probali čiča Zlajinu rakiju, osetićete da ste deo drugog sveta, da ste zakoračili u budućnost srpskih rakija.
Ovo jeste samo moja lista, moj utisak koji se urezao u pamćenje jednog mladog tehnologa, koji je putovao Srbijom. Moram još da napomenem da svi ovi brendovi poseduju i druge rakije od voća koje su savršenog kvaliteta i dizajna. Imate mogućnost da, kada ih budete probali, neku od njih kupite i za poklon. Verujte mi na reč, nećete se postideti ni u Parizu ni u Londonu !
Piše: Miroslav Jeumović, tehnolog hrane i pića
