Viski kao najprepoznatljiviji, najreklamiraniji i najpoznatiji svetski spirit ima više stilova, te stilove koji se dobijaju mešanjem pojedinih stilova, ali je najcenjeniji singl malt viski, viski koji svoje korene vuče iz Škotske, gde se i danas proizvode najbolji singl malt viskiji
Za viski se može reći da ima pravu avanturističku priču, po kojoj bi mogli i filmovi da se snimaju, u kojima bi glavni akteri sigurno bili destileri koji su kroz vekove dali svoj maksimum kako bi kreirali viski kakav poznajemo. Prema istorijskim zapisima destilacija ovog pića stara je blizu hiljadu godina, a počela je sasvim slučajno kada je stanovništvo iz kontinentalne Evrope sa putujućim monasima migriralo u Škotsku i Irsku.
S obzirom na to da u pomenutim zemljama nije bilo vinograda, koje su u svojim domicilnim zemljama obrađivali i od čijih plodova su pravili vino, okrenuli su se ka fermentaciji žitne kaše.
Prvi zapis o škotskom viskiju pojavljuje u Registarskim spisima iz 1494. godine, u kojima stoji kako je škotski kralj Džejms IV dodelio 1.120 kilograma ječmenog slada fratru Džonu Koru da bi mu ovaj proizveo 2.400 flaša aquavit-e odnosno „vode života“.
Od legalne do nelegalne proizvodnje i nazad
Taj period je ostao poprilično nezapažen i narednih dvesta godina nije se znalo ništa o razvoju destilacije i o tome kako se u Škotskoj koristi „voda života“. Međutim, veliki iskorak napravio je engleski kralj Henri VIII koji je raspustio manastire, prisiljavajući monahe da samostalno zarađuju novac. Čini se da su monasi jedino znali da destiluju, te se proizvodnja viskija proširila i izvan manastirskih zidina. Posao je cvetao, a onda je 1707. godine donet akt kojim su se ujedinile Kraljevine Engleska i Škotska, stvarajući Veliku Britaniju.
To ujedinjenje rezultiralo je drastičnim povećanjem poreza, koji je ozbiljno ugrozio proizvodnju. Tada u Škotskoj nastupa period ilegalne proizvodnje, koja je trajala sve do 1823. godine kada je Ujedinjeno Kraljevstvo konačno snizilo visoke namete i tada se proizvodnja ponovo vraća u legalne tokove.
Škotski single malt viski preuzima vlast
Smatra se da je prva škotska destilerija zvanično otvorena 1824. godine, a nakon nje su i mnoge druge počele da rade po slovu zakona i to je zapravo doba koje je proslavilo singl malt viski. Doduše, u tom periodu su se izdvojili škotski trgovci Tommi Devar, James Chivas i Johnnie Walker koji su mešali singl maltove i proizvodili mešane viskije, koji su bacili u drugi plan singl malt.
Ipak, osamdesetih godina 18. veka sreća se ponovo osmehnula škotskim proizvođačima singl malt viskija, jer je filoksera opustošila francuske vinograde, te je zavladala nestašica vina i konjaka, što su Škoti pametno iskoristili i tržištu konjaka ponudili singl malt kao zamenu. Slava je trajala kratko i škotski singl malt viski doživljava krah krajem 19. veka zbog oporavka tržišta konjaka, ali i žestoke konkurencije drugih zemalja proizvođača viskija, koje su na tržite izbacivali viskije slabijeg kvaliteta i niže cene.
Na to se nadovezao Veliki rat, Velika depresija u SAD i američka prohibicija. Međutim, zahvaljujući poštovanju tradicije i drevnim recepturama, odnosno vrhunskom kvalitetu, škotski singl malt je preživeo, stao na noge i u 20. veku postao broj 1 u svetu.
Šta znači oznaka single malt
Tehnički gledano, singl malt viski se proizvodi isključivo po pot still principu i to samo u jednoj škotskoj destileriji. Kasnije odležava u hrastovim buradima najmanje tri godine, s tim da je prilikom flaširanja dozvoljeno mešanje maltova različitih godišta, ali opet iz iste destilerije, pri čemu godište istaknuto na etiketi pripada najmlađem destilatu. Karakterističan je i po tome što se pravi od škotskog ječmenog slada i što mora da prođe dvostruku destilaciju.
Takođe valjalo bi napomenuti da za proizvodnju pojedinačnih sladova destileri koriste samo ječmeni slad osušen preko tresetnog dima u koji se dodaju voda i kvasac.
Standardna temperatura fermentacije je 35-37 stepeni. Singl malt viski poseduje široku lepezu različitih boja, aroma i ukusa, koja zavisi od čistoće izvorske vode, sorte ječma, soja kvasca, načina sušenja slada, veličine i oblika lonca za destilovanje, vrste hrasta i veličine bureta. Specijalne arome dobija od buradi u kojima odležava, a u kojima su pre njega odležavali burbon, šeri, porto, kompleksna crvena vina i rum.
Single malt – Širok spektar ukusa, mirisa i aroma
Singl malt viski za razliku od drugih vrsta viskija može da poseduje svež, suv, voćni, travnat, slan ili šeri miris. Boja mu varira od boje belog vina, preko uobičajeno žute, do blede i širokog spektra zlatnog kolorita. Ukoliko duže odležava poprima boju bronze ili ćilibara.
Tekstura mu je obično meka, srednja ili puna, najčešće zaokružena, nežna, laka ili uljasta. Ukus je takođe različit i obično je pun, suv i šeri, a poseduje lake i nežne tonove kroz koje se prožima čistoća. Može da poseduje voćni, travnati, dimljeni, slatki, slani i aromatični ukus.
Završnica, u zavisnosti od proizvodnje je puna, suva, topla, nežna, čista, voćna, zadimljena, slatka, jaka, slana i dugotrajna.
William Grant & Sons pionir marketinga single malt viskija
Interesantan je podatak kako je sve do 1963. godine singl malt viski tržišno gledano predstavljao jednu vrstu ezoterije i smatrao se tajnim pićem, koje je bilo dostupno malom broju posvećenih proizvođača i posebno motivisanih istraživača i konzumenata.
Međutim, kompanija William Grant & Sons odlučila je da uloži ozbiljna sredstva u promociju svog singl malta Glenfiddich. Uspeh te operacije ohrabrio je i druge destilerije, što je opet postepeno dovelo do prave poplave brendova sa oznakom singl malt viski. Najpoznatiji brendovi koji uvek nose ime destilerije su Ardbeg, Talisker, Lagavulin, Laphroaig, Macallan, Balvenie, Glenmorangie, Glenfiddich, Oban, Arran, Bowmore, Dalwhinnie, Scapa, Aberlour, Glendronach.
