Još iz vremena Miloša Velikog, jedinog vladara koji je Srbe poznavao u dušu, jer jer i sam bio duša tog naroda, putevi su bili kičma i rep nove, stare države Srba, Soraba, Ilira, Vinčanaca… Od Velike Džade, Moravskog ili Carigradskog druma , do krila kroz planine obrasle gledic bagremom, potonjih Gledićikih planina, preko Šumadije i Jadra, do Singidunuma Veligrad(i)on ili Velegrada kako su ga vizantici zvali, širila se mreža seoskih puteva. Bilo je tu i kozijih i svinjskih staza, znanih i neznanih, u kartama iscrtanih ili u glavama memorisanih. Svaki od njih je bio nada u bolje sutra, vera u život. Via Militaris, Via Metallica, Via Bosnia, Via Zenta, Kraljev put…
Carski drum
PremaTurskim „defterima“ jedan krak Carskog-Carigradskog druma išao je Gledićkim planinama sve do Kruševca (Grošnica-Adžine livade-Bajčetina-Gledić-Godačica-Ravanica-Čukojevac-Stubal-Lozna Grabovac-Bogdanje-Medveđa-Velika Drnova…) i dalje do današnjih Pojata gde se kačio na glavnu komunikaciju Sofija-Plovdiv-Jedrene-Carigrad.
Iz vremena knjaza Miloša pamtimo i podelu na: državne, okružne i sreske. Državnih puteva je bilo svega 750 kilometara. Neki se ne uklapaju ni u ovu podelu jer su ih gradili Taso, Leko, Dragutin, Branko, Radoje… Tasov put, Lekova džada, Radojeva nizbrdica, Brankova krivina. Neki nemaju ni imena, nego su jednostavno vodili do brda, livade, do Časlava, Jovana, Milisava…
Legende o rakiji
Kako je nastala Rakija – Legende su tu da nas podsete.
Prva nam kaže:
Đusići ili prvobitni Jusići iz okline Dubrovnika krenuli prvo put Crne Gore. Legenda kaže i da se zameriše tadašnjem Duždu pa prođoše “ljuti kras” sve do šumovite Šumadije i Gledićkih planina. Na mestu gde zastadoše i gde zakopaše prvu sekiru i budac za temelj kuće, proviđenjem ili božijom rukom iskopaše prvo lulu od kazana “leparaca”…
Druga legenda kaže:
Potok koji izvire iznad kuće je uvek bistar ko rakija, te tako zaseok od 7 kuća dobi naziv Rakija.
Treća nam je napoznatija:
Znoj prolivena da se iscedi “suva drenovina” ili da se destiliše šljiva, loza, kruška medunac ili neka druga voćka tog vremena. “Aqua vitae” ili voda života kako je meni nekako bliže, ne zato što su je Jezuiti tako zvali nego zato što volim život i Rakiju.
Via Rakijalis
Kako su nastali Via Rakijalis i to znamo. Puteve do voćnjaka je morao neko prokrčiti, morao je održavati i obnavljati. Priroda je surova, ne poznaje ona “ljudskih ruku dela”, ona ide tamo gde hoće, ona nema ograničenja. Sve je to njeno, a čovek, ako je ne prati i poštuje, brzo završava svoj “put”
100 godina
Pričala meni nana Milja. Ne pravi tu garažu na potoku, ne seči taj oras uz obalu, ovaj hrast drži put… ne valja ti poso. Nisam znao, nisam poštovao, kajem se! Drvena garaža nekako opstala, putevi u Rakiji se pokidali… odnešeni nakon stogodišnjih kiša i bujica. Eh, šta je tih sto godina u eonu vremena, ali nana Milja je znala.
Od Tasovog brda do Radojeve nizbrdice
I eto, od tada Via Rakijalis održavamo sami, daleko su od Carskog kraka, celih 3 kilometra. Ka Tasovom brdu, Lekov put, Brankova krivina, Radojeva nizbrdica… Sami, jer ko da nam pomoge. Nema puno ljudi ko nekada da upregnu volove i konje, a ljudi u Velegradu grade obilaznice, nove Carske highway-ove, Koridore i Via Srbistane.
Dobri domaćini
Mi sa Gledićkih planina smo oduvek daleko “gledili” znamo mi da je za našu državu dobro da imamo autoputeve i obilaznice, ali znamo da bez nas sa Maričinog puta nema šljve Ranke, nema Požegače, nema sira i kajmaka, jagnjetine i prasetine, koja žir jede i pase slobodna Rakijskim proplanicima. Da bez nas nema dobre rakije i dobrih ljudi, domaćina, ratnika, gedže i gunja, da bez nas nema otadžbine, majke Srbije!
Šljiva Ranka
Pitamo se još samo mi iz Rakije? Imali nekog novog knjaza da spoji ove, kako ih sada zovu, kategorisane i nekategorisane puteve III reda… Njima bi prošetali naše prijatelje, turiste, strance… da upoznaju Rakiju, dušu i običaje našeg naroda, da probaju “vodu života” rakiju šljivovicu nadaleko poznatu. Da upoznaju našu Ranku, autohtonu… da slušaju pesme o njoj.
Putevi rakije
“Carskim drumom, putevima rakije” je projekat koji godinam čeka da ga neko pročita, da možda dođe na red od JADA i izbora… Udruženje Crvena Ranka, popularnaa UCRA je nemi svedok dešavanja koja nas mimoilaze kao da smo sa nekog drugog “vilajeta”.
Ima nas
Možda neko, nekada i pročita ovaj projekat, možda ga prisvoji kao svoj… Ako, zašto da ne, samo neka ga pokrenu, tamo je sve zapisano. Ne moraju ništa da razmišljaju i lupaju glavom, sve im je servirano, ko na tanjiru… iz Rakije!
Ima li nas dovoljno? Mi kažemo: Ima nas, samo nas povežite putevima pa neka su i VI kategorije.
Via Rakijalis
DRV
