Danas praktično da ne postoji restoran koji se ne diči rakijom koju nudi, kako je poslužuje i na kojoj temperaturi. Postalo je stvar prestiža poslužiti rakiju u ispravnoj čaši i konobari se trude da vam rakiju serviraju baš u tip čaše iz kog ćete osetiti sve arome i specifičnosti tražene rakije

Kad se spomene služenje rakije mnogima je prva asocijacija – fraklić, mada se u pojedinim delovima Srbije ovaj rakija pije iz čuture. Čini se da je čutura pala u zaborav, mada je i dalje pristutna u pojedinim vojvođanskim selima. S druge strane fraklić se polako, ali sigurno vratio na velika vrata, jer ugostitelji smatraju da se ovim činom nacionalno piće poslužuje baš onako kako to tradicija nalaže. Stare rakijske čašice, koje su bile popularne sredinom prošlog veka, takođe odlaze u istoriju, jer, verovali ili ne, stigla su neka nova pravila u vezi serviranja našeg nacionalong pića.

Stubičasta čašica

Naime, rakija se pila još u Kraljevini Srbiji, a u to vreme je na svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine predstavljeno pet vrsta rakija – šljivovica, trešnjevača, komovica, kleka i kruškovača, koje su oduševile tadašnju publiku. Rakija je potom predstavljena i na Svetskoj izložbi 1900. godine, takođe u Parizu. Tada je rečeno da rakiju Kraljevine Srbije najbolje karakteriše šljivova rakija. Ona se u tom periodu konzumirala iz stubčastih čašica. Postoje i drugi zapisi u kojima se kaže kako se i pre Drugog svetskog rata u Beogradu, u novom Mitropolitovom domu rakija služila iz stubčastih čaša.

Dobra rakija zahteva pravilno posluženje

Kako je u ovom veku rakija prevazišla okvire pečenja za sopstvene potrebe i postala odličan biznis i prodor u svet počela je sve više da se konzumira sa stilom. Iako još uvek u mnogim krajevima važi pravilo da se prva rakija ispija na „eks“ i iz male čaše, to je zapravo najveća zabluda. Opšte je poznata stvar da se na taj način ispija isključivo loša rakija kako bi se zabarušili njeni nedostaci. Zato, ukoliko vam u restoranu ili bilo kom drugom ugostiteljskom objektu posluže veoma hladnu rakiju u maloj čaši budite sigurni da ugostitelji žele da zamaskiraju njen loš kvalitet. Popiti na „eks“ rakiju iz hrastvog drveta, a koja je stajala decenijama u buretu bio bi zaista veliki greh.

Rakija ima svoja pravila

Međutim, kada vam konobar donese rakiju koja nije rashlađena, a pri tome je i servirana u adekvatnoj čaši budite sigurni da je ona vrhunskog kvaliteta. S obzirom na to da svako prefinjeno piće poput konjaka i viskija ima svoj mali ritual serviranja, logično je onda da ga ima i srpska rakija. Rakija je najčešće voćni destilat sa mnoštvom bogatih aroma i ukusa i zato zaslužuje da se kao i ostala premium pića služi u čašama različite zapremine, oblika i dizajna.

Fraklić izbačen iz masovne upotrebe

U principu za sada određena pravila ne postoje, a na koji način će se ona servirati zavisi isključivo od vrste i starosti destilata. Pri posluženju i serviranju rakije vrlo je važno odabrati pravu čašu koja odgovara njenim senzornim svojstvima. Tako se primera radi u likerskoj čaši poslužuju medovača i orahovača, kao i ostale guste i slatkaste rakije napravljene od raznog voća poput malina, drenjina, jagoda, rogača ili aronije. S druge strane, voćne rakije koje nisu odležale u buradima poput rakije od kajsije, višnje, kruške, dunje, šljive i jabuke, poslužuju se iz ravne rakijske čaše, jer će samo u tom slučaju ukus i aroma doći po punog sjaja. Ove rakijske čaše pogodne su i za serviranje rakije od grožđa.

Ne servirati jako hladnu rakiju

Inače, valjalo bi napomenuti da se neodležane rakije, u odnosu na odležane, serviraju na nešto nižim temperaturama, koje bi trebalo da iznose između 10 do 14 stepeni Celzijusa, jer tek tada voćne arome dolaze do punog izražaja. Naravno, naš savet je da se ne preteruje u hlađenju, jer se na taj način ubijaju fine arome. S obzirom na to da se iz godine u godinu trendovi menjaju primećeno je da se u poslednje vreme fraklići vraćaju na velika vrata i sve su omiljeniji među gostima restorana. Valjalo bi podsetiti da su šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti fraklić proglasile „nepodobnim za upotrebu zbog nehigijenskih uslova“, a sve zbog uskog grla kojeg je teško oprati iznutra. Tako je fraklić postepeno izbačen iz masovne upotrebe.

Redosled konzumiranja rakije

Moderno doba donelo je nova nepisana pravila i prilikom serviranja stare i odležale rakije. Ova rakija se po pravilu danas servira u „Napoleon“, konjak, odnosno brendi čaše. Temperatura služenja je u tom slučaju oko 20 stepeni. U pitanju su čaše koje imaju kratku stopicu i čije telo se sužava ka vrhu, a dizajnirane su za pića čije arome treba zadržati unutar stakla. Najčešće se u takvim čašama serviraju stare dugo odležale rakije od šljive, kao i travarice na bazi šljivovih destilata. Naravno, postoje i određeni rituali prilikom posluženja nekoliko vrsta rakija za redom. Kod ove vrste serviranja uvek bi trebalo dati prednost manje aromatičnoj rakiji sa slabim aromama. Rakija od grožđa je rakija sa najslabijom aromom, zatim slede rakije od jabuke, kajsije i dunje, zatim šljive, nakon nje se servira travarica, pa slatke rakije i likeri.

Bonton preporučuje čaše uskog grla

Prema bontonu, rakijska čašica trebalo bi da bude ispunjena oko 65 odsto, a poželjno je da to budu čaše od 0,3 dl, najviše do 0,5 dl i da imaju uže grlo. Kada se otvori flaša najbolje bi bilo ostaviti je da odstoji minut, pa tek onda rakiju iz nje sipati u čašice. Nakon toga i konzument bi trebalo da sačeka isto toliko do prvog gutljaja, da bi se formirao pun i originalan ukus. Međutim, poslednjih godina javlja se i nova “struja” ljubitelja rakija, koji tvrde da se ovo piće kao i svaki drugi spirit vrhunskog kvaliteta pije iz dosta većih i širih čaša, kao i da se ispija lagano, gutljaj po gutljaj. Smatra se da se na ovaj način uživa svim čulima. Na kraju, ukoliko ste odlučili da rakiju pijete sa stilom dobro bi bilo da poslušate još jednu preporuku – konzumirajte pametno, male količine visokokvalitetnih rakija.