Sudeći prema analizama tržišta, koje su sprovele merodavne agencije, raduje da tržište premium i super premium rakija ozbiljno raste, ali da je ono još uvek jako malo i da je zanemarljiv broj konzumenata koji prepoznaju najbolju srpsku rakiju, ako se zna koliko se u Srbiju uveze i proda premium jakog alkoholnog pića, destilata i spirita

Srpsko tržište jakih alkoholnih pića relativno je uređeno i postoje tačni podaci o plasmanu i prodaji ove kategorije pića. Skoro u broj se zna koliko se u Srbiji proizvede raznih destilata, spirita i pojedinih jakih alkoholnih pića koje na tržište plasiraju velike industrijske destilerije. Takođe, u flašu je poznat broj viskija, konjaka, votke ili recimo džina koji se uvoze u Srbiju i koje na srpsko tržište distribuiraju velike kompanije, domaće ili internacionalne. Međutim, enigma je koliko se na domaće tržište plasira jakog alkoholnog pića kojim se ponosimo i koje često ističemo kao nacionalni brend – Rakije.

U skladu sa tom nepoznanicom, krenuli smo put istraživanja tržišta, trendova tržišta i potencijalnih projekcija tržišta u narednim godinama, koje velike internacionalne kompanije naručuju od merodavnih agencija koje se bave istraživanjem tržišta, da bi otkrili koji je to stvarni broj rakija koje se prodaju na domaćem tržištu. Takođe, na osnovu tih podataka, uporedićemo trendove, ali i odnos stranih jakih alkoholnih pića i srpske rakije i pokušati da vam damo jasnu sliku gde se danas nalazi srpska rakija, kolika je njena stvarna potrošnja i koliki je njen udeo na tržištu.

Prodaja rakija i do 80 miliona litara

Zadnjih godinu-dve ili tri, licitira se sa nekim podatkom od čak 80 miliona litara rakije koja se na godišnjem nivou proizvede i proda na srpskom tržištu. Taj broj deluje impresivno, no on vrlo izvesno nije realan, ali nije ni daleko od stvarnog. Neki realan podatak, sa kojim bi se složili poznavaoci tržišta, je od oko 55 do 70 miliona litara rakije koja se proizvede i popije u Srbiji na godišnjem nivou. Od tog broja, odnosno od tih procenjenih 55 do 70 ili nešto više miliona litara, rakije i domaći destilati sa akciznom markicom čine oko 28 miliona litara.  Kada se ova konstatacija pročita, mnogi pomisle da je potpuno iluzorno govoriti da ne postoji podatak, već samo procena, zbog čega se licitira sa brojom proizvedene i prodate rakije u Srbiji.

Ali, ako se zna da se oko 50 do 80 odsto srpske rakije koja se plasira na tržište proda na pijačnim tezgama, na ulici, „ispod šanka“, na „kapiji“ nelegalne ili čak i legalne destilerije, onda sve postaje jasnije. Najveći ili što ne bi bili potpuno iskreni i stvari nazvali pravim imenom i rekli da sve rakije koje se prodaju „na crno“ su rakije bez akcizne markice, rakije bez sertifikata o zdravstvenoj ispravnosti i potencijalni smrtonosni otrov. Manji deo sve rakije koja se prodaje na srpskom tržištu i koju proizvode srpske destilerije, manje ili veće, su rakije sa akciznom markicom i zdravstveno ispravne rakije. U ovih oko 20 do 50 odsto domaćih jakih alkoholnih pića, koji se prodaju na domaćem tržištu, dominantne su rakije iz nižih cenovnih kategorija, destilati grožđa i pojedini domaći spiriti, dok su rakije iz premium i super premium segmenta u stidljivoj manjini. Relevantni podaci govore da su rakije i domaći destilati na policama trgovinskih lanaca u cenovnoj grupi od oko 700 do 1000 dinara – jaka alkoholna pića koja čine oko 98 odsto svih rakija i destilata sa akciznom markicom koji se prodaju, dok su rakije u cenovnoj grupi od 3000 dinara, pa naviše – rakije koje učestvuju sa optimističnih do dva odsto na tržištu.

Dramatičan rast tržišta premium rakija

Još jedan interesantan podatak, bar kada je reč o legalnoj rakiji, privlači pažnju, a on može lako da se reflektuje i na onaj deo koji se nalazi u sivoj zoni. U toku prošle godine zabeležen je pad prodaje rakija sa akciznom markicom iz niže cenovne grupe, odnosno onih rakija koje čine oko 98 odsto srpskog tržišta rakija i projekcija je da je takav trend nastavljen i u ovoj godine, ali i da će biti i tokom 2025. godine. Ovaj pad nije velik i kreće se na nivou od oko 7 odsto u toku 2023. godine. Ali, grupa premium i super premium rakija, koje doduše učetvuju sa oko dva odsto na celokupnom tržištu rakija, ostvarilo je rast u 2023. godini od čak 27 odsto u odnosu na prethodnu i projekcija je da se taj trend nastavio, ako ne i povećao tokom ove godine, te da će na tom nivou rasti i u 2025. godine.

Kada sve ovo znamo jasno nam je da je u Srbiji dominantna legalna jeftina rakija i nelegalna rakija bez akcizne markice, te da prosečan srpski konzument rakiju percepira kao ne baš sjajno jako alkoholno piće i piće koje se pre svega kupuje zbog napijanja, a ne zbog uživanja. Ova kategorija rakija je u padu, ali ne velikom. Sudeći prema analizama, raduje da tržište premium i super premium rakija ozbiljno raste, ali da je ono još uvek jako malo i da je jako malo konzumenata koji prepoznaju najbolju srpsku rakiju, ukoliko se zna koliko se u Srbiji proda premium uvoznog jakog alkoholnog pića, destilata i spirita.

Ima li mesta rakiji u delu tržišta kojim vlada viski

Prema rezultatima istraživanja, koje su dve multinacionalne kompanije naručile kod jedne međunarodne agencije za istraživanje tržišta i koje se smatra relevantnim, na tržište Srbije se uveze, distribuira i proda oko 500 miliona flaša jakog alkoholnog pića, destilata i spirita, i to standardnog, premium i super premium kvaliteta. Od tog broja najveći je naravno segment jeftinijih pića, odnosno standardnog kvaliteta, dok je deo premium i super premium segmenta manji. Ali, kada se zna da je i taj jeftiniji u cenovnoj kategoriji od oko 1500-2000 dinara, stvari postaju jasnije i otvara se pitanje da li za srpsku rakiju u toj cenovnoj kategoriji ima mesta u ovom delu tržišta kojim vladaju viskiji, džinovi, votke…

Zanimljivo je i da kada se uporede brojevi srpske rakije, standardne i premium, i stranih jakih alkoholnih pića, sve ide u prilog uvoznim spiritima i destilatima. Da li ovo znači da je srpska rakija i to ona premium i super premium piće samo naša fikcija i žarka želja ili potencijalno piće koje ima budućnost. Mišljenja smo da bi vodeći srpski destileri, posebno oni koji zaista ozbiljno shvataju svoj posao i kreiranje premium segmenta rakija, trebalo više da se bave analizama, statistikama, projekcijama, samim tržištem i smislenim marketingom ili da ovaj deo posla prepuste profesionalcima, a oni da proizvode i neguju destilate koji su zaista vrhunskog kvaliteta.

Na srpskom tržištu ima prostora za premium segment rakija, bez obzira što je ono siromašno, ali neke stvari dramatično treba menjati. Vodeći srpski destileri napravili su i odnegovali vrhunski proizvod i treba da ga pozicioniraju na tržište, ali i animiraju konzumente kojih ima više nego dovoljno.