Japanskim viskijima do pre samo par desetina godina uzor su bili škotski, ali se danas japanski viskiji po mnogo čemu razlikuju od škotskih, posebno kada je reč singl maltovima, koji u Zemlji izlazećeg sunca poprimaju novu dimenziju, neverovatan kvalitet i vrhunske aromatske komplekse

Japanski viski kreiran je po uzoru na škotski i zato mnogi smatraju kako je reč o plagijatu, ali je ova tvrdnja daleko od istine. Ne bi trebalo zaboraviti istoriju stvaranja japanskog viskija, kada su prvi master blenderi odlazili u Škotsku da usavršavaju zanat destilovanja.

Nakon, što su umeće doveli do savršenstva, sve tajne zanata prenosili su s kolena na koleno, s tim da su vremenom i na recepturu  stavili lični pečat, a viski prilagodili japanskim standardima. Stoga se japanski viski po mnogo čemu razlikuje od škotskog, posebno singl maltovi. Takođe, obe zemlje imaju zakone koji se poprilično razlikuju, a najveća razlika odnosi se na ime, jer japanski viski i ne mora da se proizvodi u Japanu da bi se nazivao japanskim, dok s druge strane škotski obavezno mora da potiče iz matične zemlje, jer u suprotnom ne može da dobije predznak „skoch“.

Japanski viski manje tresetan

Svaka od ovih država ima specifičan i svojstven način proizvodnje ,koji se razlikuje u destilaciji, filtraciji, obliku zrna, vrsti buradi za odležavanje i samom odležavanju. Primera radi, škotske destilerije su prepoznatljive po proizvodnji singl maltova koji poseduje ukus i aromu škotskog treseta i slanog okeana.

Reč je o singl maltovima koji potiču iz destilerija, koje su smeštene na ostrvima i na obalnim područjima, u kojima se prirodni treset koristi za sušenje ječma.

S druge strane većina japanskih destilerija pri proizvodnji singl maltova koristi tresetni ječam, a proizvođač Yoichi je nesumnjivo najpoznatiji – Njegov osnivač, Masataka Taketsuru lično je kreirao ovu biljku s ciljem da se japanski singl maltovi što više približe škotskim. Pojedini proizvođači u Japanu uzimaju treset iz močvarnih područja, koje se nalaze u slivu reke Ishikari, na ostrvu Hokaido.

Međutim, činjenica je da za razliku od Škota, kod kojih postoji standard, Japanci kreiraju svoje singl maltove u ograničenim i limitiranim serijama, sa vrlo niskim ili pak preterano visokim sadržajem treseta.

Tehnika koja je moguća samo u Japanu

Još jedna neobična osobina koja karakteriše japanske singl maltove jeste destilovanje pod niskim pritiskom, s tim da je ova tehnika moguća isključivo u destilerijama koje su smeštene na nadmorskim visinama između 600 i 800 metara. Da biste razumeli ovaj fenomen morate da znate da se tačka ključanja tečnosti menja pod pritiskom, te što je veća nadmorska visina pritisak se smanjuje i tada dolazi do pada temperature. Ovakvim načinom destilovanja aroma singl maltova, u odnosu na škotske je izražajnija, a ujedno je i tekstura viskija lakša i sofisticiranija.

To je upravo ona sitnica koja ih čini drugačijim. Naravno i ječam ima važnu ulogu u proizvodnji singl malt viskija i, verovali ili ne, japanski proizvođači gotovo sav ječam uvoze iz Škotske, za razliku od Škota koji za proizvodnju svojih singl maltova uglavnom koriste ječam uvežen iz Nemačke, Poljske i Sjedinjenih Država. Osim toga i filtracija je nešto po čemu se dva proizvoda razlikuju.

Elem, Japanci slično kao i Amerikanci filtriraju viski, samo što oni imaju bambus. Za razliku od Škota, u Japanu tokom fermentacije koriste široku paletu kvasca s različitim karakteristikama, a ponekad uzgajaju i stvaraju sojeve poput kvasca lactobacillus suntoryeus.

Tradicionalna ili standardna oprema

I kada je reč o opremi razlike su znatne, jer Škoti koriste tradicionalnu koja je istog oblika i veličine, dok su Japanci otišli korak dalje i destilerije im poseduju destilacione aparate različitih oblika i veličina, što im opet omogućava proizvodnju singl maltova koji imaju drugačije karakteristike. Konačno, za odležavanje japanskih singl maltova destilerije koriste sve vrste buradi različitih veličina i porekla. Tako destilati najčešće sazrevaju u američkoj i evropkoj hrastovini, kao i u buradima od micunara hrasta.

Japanci koriste i bačve u kojima su starili konjak, francusko i japansko crveno vino, rum, kraft pivo, sake, pa čak i šochu. Škoti su opet tradicionalisti i koriste nagorelu hrastovu burad, kao i onu gde je odležavao šeri.

Malo ili nimalo saradnje

Međutim, sve ovo nije ni važno, jer najveća razlika zapravo leži u saradnji destilera. Istorijski gledano škotske destilerije su se oduvek međusobno podržavale i sarađivale, posebno one geografski bliske. Uprkos mišljenju da se međusobno takmiče, oni ipak imaju čvrstu saradnju koja se vodi po logici ukrštanja interesa. To praktično znači da škotski destileri međusobno razmenjuju burad, kako bi obogatili i diversifikovali svoje brendove. Stoga i imaju singl maltove stabilnog i tresetnog karaktera, sa karakterističnom i dugom završnicom.

Kada je reč o Japancima, oni nemaju korporativnu kulturu, odnosno ne postoji saradanja između destilerija.

Ova situacija datira još od raskola između Shinjiro Torija i Masataka Takesurua, koji su osnovali dve nezavisne kompanije Suntory i Nikka.

Kako nemaju međusobnu saradnju,  Japanci se između sebe takmiče i njihove destilerije imaju široku paletu singl malt viskija. Interesantan je i podatak da japanski proizvodni pogoni, iako 50 puta manji od škotskih, samostalno proizvode isto toliko različitih singl maltova.

Primer dobre prakse je Yamazaki kompanija, koja samostalno proizvodi  preko šezdeset singl maltova različitog karaktera. Oni pri kreiranju singl maltova koristite sva raspoloživa sredstva i u svakoj fazi proizvodnje viskija interesantno eksperimentišu sa aromama.

Konačna odluka je na vama

Ukoliko se odlučite za japanski viski nećete pogrešiti, jer moderna tehnologija, veliko znanje i savršen pristup doprineli su da mnogi konzumenti s pravom smatraju kako je japanski viski prevazišao škotski.

S druge strane, ukoliko ste tradicionalista naša je preporuka da se držite dobrog starog „skoch-a“, kod koga su već vekovima prepoznatljive sve aroma i kod kog nema iznenađenja.