Škotska je poznata kao kolevka single malt viskija, ali ga širom sveta proizvode i druge države – s manje ili više uspeha, s tim da se Japan istakao zadnjih decenija i sve više vezuje konzumente i kreira vernost za japanske singl maltove

Singl malt viski – najcenjeniji stil viskija razlikuje se po proizvodnji od mejnstrim viskija i pravi se isključivo od ječmenog slada, koji se destiluje u Pot Still kazanima. Ukoliko se proizvodi isključivo u jednoj destileriji naziva se singl malt (single malt), a ako se destilati mešaju u nekoliko destilerija ima predznak pjur (pure).

Škotska je poznata kao kolevka singl malt viskija, ali ga i u drugim svetskim destilerijama prave – s manje ili više uspeha.

Single malt iz Amerike

Američki proizvođači čuveni su po burbonu i raženom viskiju, ali poslednjih nekoliko godina sve više pribegavaju proizvodnji singl malt viskija. Njihove nezavisne destilerije eksperimentišu s novim i manje poznatim za ovu zemlju stilom, koji je  zakonski usaglašen sa škotskim postulatima.

Međutim, proizvodnja često odstupa od evropskog principa, posebno zbog činjenice da je ječam na američkom kontinentu lošijeg kvaliteta u odnosu na evropski. Singl maltovi koje proizvode u hladnom i kišnom pacifičkom podneblju blagog su i laganijeg ukusa, za razliku od onog koji se dobija od teksaškog ječma, a koji poseduje izražajniju i slatko – kompleksnu aromu. Kako bi prikrili  nedostatke američki singl maltovi stare od jedne  do tri godine u hrastovim buradima, u kojima je odležalo kraft pivo. U zavisnosti od stila piva poprimaju čokoladnu, cvetnu, slatku ili gorku aromu.

Single malt iz Kanade

Za Kanadu kažu da je „Divlji Zapad“ kada je reč o proizvodnji viskija, jer u toj zemlji nemaju zakonsku regulativu, niti specijalna ograničenja pri njegovom destilovanju. Kanadske destilerije najčešće fermentišu i destiluju svako zrno ponaosob, a kasnije ga mešaju sa blendid (blended) viskijima kako bi dobili različite ukuse, mirise i arome.

Ipak, kao i Amerikanci, oprobali su se u proizvodnji viskija kopirajući škotsku tehnologiju. Međutim, ovako dobijeni singl maltovi ni približno nisu imali iste karakteristike kao škotski.

Da bi popravili kvalitet svojih viskija, pokreću revolucionarnu preradu žitarica, te se novi kanadski singl malt stil razvija u pravcu lokal patriotizma.

Kanađani trenutno koriste isključivo autohtone žitarice i kanadsku vodu, kao i svoj inovativni čokoladni slad, a umesto vode u destilacionim kazanima neretko se nalazi i kraft pivo. Kanadske nove generacije singl maltova poseduju slatkast i uglavnom laganiji ukus. Odležavaju u buradima gde je prothodno starilo kraft pivo, a sve više koriste i bačve u kojima je odležavala tekila, te takav singl malt poprima ukus agave.

Single malt sa Tajvana

Iako nema dugu istoriju, niti standardni stil koji je propisan zakonom i tradicijom, tajvanski viski se zadnjih deceniju – dve popeo na sam tron singl malt viskija. Tajvanski destileri su, kao i američki i kanadski, skloni eksperimentisanju, posebno zbog klime koja im zadaje nedaće – zbog suptropske klime destilat zri dva do tri puta brže nego u Evropi.

Stoga tajvanski singl maltovi imaju ukus suptropskog voća i kremasti hrskavi karakter. Generalno, tajvanski viski se proslavio 2011. godine, kada je pobedio tri škotska i jedan britanski na Burns Night takmičenju u Škotskoj. Neverovatan uspeh desio se i 2015. godine, kada je brend Kavalan Solist Vinho Barrique proglašen je za najbolji singl malt na svetu.

Single malt iz Indije

Pored Tajvana i Indijci su prijatno iznenađenje na sceni premium viskija. Oni ga proizvode mešanjem fermentisane melase sa singl malt ili blended škotskim viskijem. Ovo piće, bez obzira na vrhunski kvalitet, u svetu ne može da se prodaje kao viski i indijske destilerije sve češće se okreću ka proizvodnji singl maltova, čija je proizvodnja identična kao u Škotskoj.

Bez obzira na mnoge poteškoće u proizvodnji, indijska destilerija Jim Murray dobila je 97 poena za Amrut Fusion viski i titulu trećeg najboljeg viskija na svetu za 2010. godinu.

Single malt iz Japana

Nije tajna kako je japanski viski planetarno uzdrmao staru hijerarhiju premium viskija. Japanske destilerije se uglavnom nalaze na većim nadmorskim visinama, koje imaju klimatske uslove slične onima u škotskim visovima i brdima, poznatim po najboljim destilerijama za proizvodnju singl malt viskija.

Japanu ni treseta ne manjka, a  dostupna im je i sveža izvorska voda. Zbog idealnih klimatskih uslova japanski singl malt viski ima vrlo raznolik ukus i najviše podseća na škotski, mada poseduje lični i pomalo egzotični pečat.

Single malt iz Škotske

Kada je reč o Evropi, zna se da Škoti ništa ne prepuštaju slučaju i improvizacijama, ali i da su kolevka singl malt viskija i zemlja gde se proizvode najbolji singl maltovi na svetu. Škotska ima hladne zime sa jakim vetrovima, koji u velikoj meri utiču na proces proizvodnje.

Zbog jakih vetrova hrast je redak resurs i primorani su da koriste burbon burad iz Amerike i šeri španske bačve u kojima se krije deo tajne uspeha škotskih singl maltova. Zbog nedostatka kvalitetnog drveta, Škoti od davnina koriste treset za kuvanje, ali i kao izvor goriva za sušenje ječma. Upravo ta nota dimljenog treseta  je nešto što daje finalni „dodir“ škotskom singl malt viskiju. Singl malt koji je napravljen od čistog proklijalog škotskog ječma ima reputaciju najboljeg viskija na svetu, a od ostalih se razlikuje po završnici koja tek nakon 10 do 20 sekundi u ustima pravi pravu eksploziju.

Single malt iz Nemačke

Irski singl malt viski je planetarno popularan i tražen, te je okarakterisan kao vrlo važna kategorija singl malt viskija. Karakterističan je po svojoj pitkosti i mekoći, a dobija se od slada žitarica, vode i kvasca. Destiluje se čak tri puta i u hrastovom drvetu odležava najmanje tri, a najviše 15 godina. Od evropskih država, u kvalitetu singl malt viskija, istakle su se Nemačka i Francuska, koje proizvode singl maltove nalik onima iz Škotske i Irske.