Kuhinja Bačke i Banata je vrlo specifična, u odnosu na ostale delove Srbije, ali i vrlo slična, no ne ista, sa kuhinjama zemalja Centralne Evrope. Jela ovog dela Srbije karakterišu jaki ukusi, začini, sosevi na bazi voća, mesa, variva, testa, trajni ili polutrajni suhomesnati proizvodi za koje su svi čuli, ali i oni čudnih naziva poznatih samo lokalnom stanovništvu

Bačka i Banat su delovi Vojvodine, koji su omeđani Sremom i Centralnom Srbijom sa južne strane, Rumunijom sa istočne strane, Mađarskom sa severne i Hrvatskom sa zapadne strane. Bačka i Banat su delovi nekadašnjeg Panonskog mora koje deli reka Tisa. Bačka i Banat su u suštini plodne ravnice, nastale isušivanjem močvarnog zemljišta, za šta je najzaslužnija austrijska carica Marija Terezija.

Bačka i Banat nekada su se nalazile u sastavu Ugarskog carstva, pa zatim pod vladavinom Austrougarskog carstva, da bi se zadnjih stotinak godina nalazile u Vojvodini, koja je bila deo nekadašnje kraljevine Jugoslavije, pa socijalističke Jugoslavije, da bi danas pripadala Republici Srbiji.

Bačku i Banat umnogome su definisala naseljavanja koja su vršena od strane Austrougarskog carstva, nakon isušivanja močvara, gradnje prvobitne kanalske mreže i stvaranja plodnog zemljišta na mestu nekadašnjih močvara.

U ovom delu Vojvodine nekada su bili dominantni kolonizovani Mađari i Nemci, koji su doneli i zadržali svoje običaje, kulturu i nasleđe, dok je danas većinski srpski živalj koji je dobrim delom prihvatio postojeće nasleđe, ali i doneo neke svoje običaje. Upravo ovaj „sudar“ različitih naroda i prihvatanje, ali i nadogradnja postojećih karakteristika, kreirali su neku čudnu mešavinu po kojoj su Bačka i Banat poznati. Ukrštanjem kultura, tradicija i običaja, stvorena je i neka čudna mešavina kuhinja, po kojoj su danas čuvene ove regije, u kojoj dominiraju izvorno mađarska i nemačka jela, ali i jela drugih tada, ali i danas manjiskih naroda. Ovaj miks jela začinili su Srbi kolonizovani nakon Velikog rata i Drugog svetskog rata iz delova Hrvatske i Bosne, Crnogorci koji su se doseljavali tokom ekonomskog uspona nekadašnje socijalističke Jugoslavije, ali i ljudi naseljavani za vreme i nakon tragedija koje su nas zadesile u proteklih 30 godina i kusur godina.

Vekovima građena kultura hrane i pića

Svaka od ovih naseljavanih grupa donosila je svoje recepte, mešala ih sa postojećim, nadograđivala, poboljšavala ili ih prosto nije dirala i prihvatila ih je onakvim kakvi jesu i rođena je kuhinja i stvorena su jela kakva danas u Banatu i Bačkoj susrećemo.

Kuhinja Bačke i Banata je vrlo specifična, u odnosu na ostale delove Srbije, ali i vrlo slična, no ne ista, sa kuhinjama zemalja Centralne Evrope. Jela ovog dela Srbije karakterišu jaki ukusi, začini, sosevi na bazi voća, mesa, variva, testa, trajni ili polutrajni suhomesnati proizvodi za koje su svi čuli, ali i oni čudnih naziva koje poznaje samo domicilno stanovništvo. Kada je reč o konkretnim jelima, po čuvenju se izdvajaju gulaš čorba, gulaš, paprikaš, perkelt, ćureće pečenje, sos od višanja, turok čuš, nasuvo sa makom, grenadir marš i da ne nabrajamo dalje. Možda najveća zvezda ovog dela Vojvodine je rinflajš, koji je obavezan deo nedeljnog ručka u svakoj kući koja drži do sebe i poštuje tradiciju nedeljnog ručka.

Uporedo sa hranom, stvarana je i kultura pića koja je pratila sve specifičnosti kuhinja Bačke i Banata. Važno je napomenuti da Bačka i Banat nikada nisu bili specifični i karakteristični po nekom posebnom piću, već da se ovde pilo sve, ali najviše vino i rakija. Kako ovo nikada nisu bili poznati voćarski i vinogradarski krajevi i ponuda vina i rakije, za najveći broj stanovništva, nije bila najbolja. Da ne grešimo dušu, uvek je bilo dobrog vina i uvek je bilo dobre rakije, ali samo za gazdačke kuće. Sa pojavom hmeljastva, posebno u Bačkoj, otvorene su i pivare, ali ovo nikada nisu bila posebno pivska područja, što ne znači da se nisu pila piva. U to vreme pilo se ono što je dostupno, bar kada je reč o većinskom stanovništvu, a bila je dostupna rakija i bilo je dostupno vino. Upravo ova dva pića su se nekako i najbolje slagala uz kuhinju ovog kraja, te su jela i prilagođavana vinu i rakiji.

Danas je situacija drugačija, generalno je sve dostupno, ali je ostala tradicija pijenja „belih“ voćnih rakija i to rakija od kajsije, kruške i dunje. Ove rakije su mirisne, lepršave, voćne i sveže, prepune voćnih mirisa i lepih aromatskih kompleksa. Ove rakije su savršen pratilac tradicionalne vojvođanske kuhinje.

Ukoliko vas put nanese na ove prostore probajte vojvođanske delicije, uparite ih sa rakijama koje ih prate i prepustite se ukusima slatkasto-ljutih kombinacija.

Institucija zvana vojvođanski nedeljni ručak

Možda najkarakterističnije jelo Bačke i Banata, koje se proširilo na celu Vojvodinu, ali je prihvaćeno i u drugim delovima Srbije, je rinflajš, bez koga se ne može zamisliti nedeljni ručak. Nedeljni ručak je po vojvođanskim domovima, a pre svega u Bačkoj i Banatu, uvek bio praznik jela i pića. On je nezamisliv bez velikog stola i belog stolnjaka, svečarskog escajga i porcelanskog posuđa, kristalnih čaša, jasno definisanih jela i pića, cele porodice okupljene za stolom i sporog uživanju u dugo pripremanim jelima. Možda najbolji pandam takvom načinu jela je današnja slowfood kuhinja i fine dining jela. Doduše ovo su moderni nazivi koji karakterišu sporo kuvana i vrhunski spravljena moderna jela internacionalne kuhinje, no ako uporedimo načine pripreme i tradicionalni nedeljni ručak Bačke i Banata je upravo to, sa razlikom na relaciji moderno-tradicionalno.

Nedeljni ručak započinje „žutom“ supom najčešće od kokoške, ali ako prilike to dozvoljavaju pravi se i od petla ili morke. Nakon supe servira se rinflajš, koji se sastoji od mesa i povrća koje se u supi kuvalo, koji se servira uz „crveni“ sos. Nakon rinflajša iznosi se pohovano svinjsko meso ili svinjsko pečenje, uz koje se služi krompir pire preliven sosom od višanja. Sledeće u nizu su princes krofne, kojima se ručak i završava.

Ceo ovaj ritual, ako se poštuje u celosti, prate i adekvatna pića, a mi ćemo vam predložiti da odabrane tradicionalne rakije prate sledove hrane i to na sledeći način – Pre „žute“ supe neka vaš izbor bude bela rakija od dunje, uz rinflajš i „crveni“ sos degustirajte rakiju od kruške koju ste razblažili soda vodom, pečenju prelivenom sosom od višanja neka pratilac bude rakija od višnje, a nakon princes krofni lagano pijuckajte rakiju od kajsija koju ste poslužili na sobnoj temperaturi.

Šta posetiti U Bačkoj i Banatu

Da bi stvorili najbolju sliku o načinu života, običajima i kulturi uživanja u hrani i piću, ako ih ne poznajete i turistički upoznajete ovaj deo Srbije, najbolje je da se uputiti na neki od bačkih salaša, dunavskih čardi ili banatskih tradicionalnih restorana i lično shvatite kako se potpuno suprotne kuhinje uklapaju u jednu i kako se neki čudni ukusi sklapaju u savršenstvo. Na ovim mestima pitajte konobare za savet, nemojte da ste stidljivi, recite šta želite, pustite da vam preporuče i sigurno ćete izaći zadovoljni i siti. Uz ova jela birajte rakije tipične za ove krajeve i neka se vaš izbor ograniči na rakiju od kajsije, dunje, višnje i kruške.

Ukoliko nas pitate za savet najboljih mesta gde se pripremaju autentična jela ovog dela Vojvodine, odnosno gde ćete pojesti prava bačka i banatska tradicionalna jela, te uz koja ćete upariti karakteristične rakije ovog dela Srbije i gde ćete uživati u istinskom ambijentu nekih zaboravljenih vremena, vaš odabir svakako treba da bude Salaš 137, Čarda Andrić, restoran Abraham i restoran Banatski salaš.

Salaš 137 nalazi se na Čeneju, nadomak Novog Sada, i u ponudi ima tradicionalna jela Bačke, koja poslužuju na vrlo specifičan način, te u ambijentu pravog vojvođanskog salaša. Čarda Andrić kod Sombora poznata je po ribljim specijalitetima toliko karakterističnih za kuhinju gornjeg toka Dunava, ali ono po čemu je prepoznata i priznata je riblji paprikaš koji služe uz široke rezance i koji se samo po porudžbini priprema. Restoran Ambraham, sa tradicijom od više desetina godina, nudi tradicionalna mađarska jela i mađarske delicije, te kombinacije jela koje će vas iznenaditi. Banatski salaš kod Idvora, rodnog mesta Mihajla Pupina, je zaista pravi reprezent banatske kuhinje i sinergije nemačko-srpske kuhinje, te jela koja su se stvorila u sudaru različitosti.