Čaroban dodir kuhinji ovog kraja daje vlaška kuhinja i možda su ova jela upravo ono što treba da probate ako vas put nanese u ove krajeve ili ako ste turistički krenuli u obilazak Istočne Srbije. Ona su drugačija, vrlo jaka i začinjena mistikom i magijom ovog naroda koji je zatvoren prema drugima i često nerazumljiv zbog svoje tradicije koja koketira na vradžbinama

Istočna Srbija širok je geografski pojam, kada govorimo jezikom geografije Republike Srbije, ali kada pričamo jezikom gastronomije ovo je deo naše zemlje koji na čitavoj svojoj teritoriji nudi vrlo slična jela. Dominantni su ovde mlečni proizvodi i jela bazirana na njima, riba i jela od ribe, te mesne delicije i to skoro isključivo kreirane na roštilju, ali i tradicionalna vlaška jela.

Istočna Srbija oduvek je bila nerazvijena i spadala je u one delove zemlje gde se slabo ili veoma malo ulagalo, a ako želimo da budemo potpuno iskreni možda uopšte nije ni ulagalo. Zbog toga, ali svoje konfiguracije terena, u modernoj istoriji nije bila interesantna za život i masovno se iz ovih krajeva iseljavalo u bogate evropske zemlje. Ako posmatramo istoriju u dužem intervalu, situacija je dramatično drugačija i ovaj deo današnje Srbije bio je veoma pogodan i poželjan za život. Pre otprilike 9000 godina na tim prostorima cvetala je praistorijska civilizacija i bila je poznata kao kultura Lepenskog vira. I Stari Rimljani su prepoznavali Istočnu Srbiju i na njenim teritorijama vladali su vekovima i čak imali svoju provinciju pod nazivom Mezija. Južni Sloveni prilikom naseljavanje na Balkansko poluostrvo zadržali su se ovde, te delili ove prostore sa Vlasima, koji su neka čudna mešavima naroda koji se naslanjaju na današnju Istočnu Srbiju. Dugo su ovim prostorima vladale i Osmanlije, kojima je ovo na neki način bilo i granično područje.

Istorijski gledano, Istočna Srbija je bila interesantna za naseljavanje prilikom velikih seoba naroda, ali i osvajačima zbog svojih prirodnih bogatstava i to u svakom formatu. Ovaj kraj Srbije oivičen je Dunavom i Moravom, plodnom zemljom, obroncima karpatskog masiva, stoletnim šumama, bogatim životinjskim i ribljim fondom, rudnim bogatstvima i plemenitim materijalima.

Sve ovo je uticalo na doseljavanje u ove krajeve, ali je industralizacija ovaj kraj nekako zaobišla. Možda je to zbog geografskih karakteristika Istočne Srbije i lepog, ali ne baš gostoljubivog okruženja.

Interesantno je da ovaj kraj Srbije nema neko tipično jelo koje bi se vezalo za njega, a verovatno su na to uticala česta doseljavanja i odseljavanja, odnosno nemogućnost zadržavanja stanovništva i nemogućnost adaptacije i prihvatanja kulture i običaja.

Tako obična, a tako neobična jela

Kuhinja Istočne Srbije bazira se na jelima sa roštilja i to standardnim pečenim mesom. Nekako se ovakav vid serviranja mesa odomaćio u ovim krajevima i on je nekako čudno dobar, ali nikako specifičan. Svaka kuća ili bolji restoran prave svinjsko meso na roštilju, pre svega krmenadle i meso od vrata, i jela sa roštilja su jela koja se u Istočnoj Srbiji ne odbijaju.

Pored mesnih jela sa roštilja, često su na stolovima domicilnog življa  i povrće sa roštilja koje ovde služe kao posebna jela ili kao prilog mesu sa roštilja ili siru sa roštilja. Sir sa roštilja je možda specifičnost ovog dela Srbije i možda je ovo istinski raritet koji se može povezati sa kuhinjom ovog dela naše zemlje. Sir, koji nazivaju Rskavac i koji se pravi posebnom tehnologijom, škripi pod zubima i neverovatno je kakav dodatni ukus dobija kada se priprema na roštilju. Ovo jeste poseban sir i on je najpribližniji onom što nazivamo stari podliveni sir i nešto između mladog podlivenog sira i recimo sjeničkog sira. On je na neki način i vazdušast, vrlo kompleksan i prepun sirnih aroma.

S obzirom da je ovaj kraj ispresecan planinskim rekama, manjim rečnim vodotocima i oivičen najvećom evropskom rekom Dunavom i najopevanijom srpskom rekom Moravom, za očekivati je da je riba često na meniju. Rečna riba i jeste često u ponudi i to kao pečena, sušena i kao deo jela pripremljenih na bazi ribe. Autor teksta je bio u situaciji da proba pečenu ribu služenu u ovim krajevima i ona je, gle čuda, isto pripremljena na roštilju i ni po čemu se ne razlikuje od ribe koju služe u na drugim mestima. Ono što razlikuje ovaj kraj od ostalih je priprema i serviranje riblje čorbe, koju ovde prave bez mlevene začinske paprike i u koju se stavlja otkošteno i usitnjeno riblje meso, te dosta povrća.

Mistiku i magiju kuhinji ovog kraja daje vlaška kuhinja i možda su jela ove, danas nacionalne manjine, upravo ono što treba da probate ako vas put nanese u ove krajeve ili ako ste turistički krenuli u obilazak Istočne Srbije. Jela kao što su golubačka musaka, vlaški pijani šaran, vlaške žmare i vlaški poljubci treba da budu vaš izbor. Ona su drugačija, vrlo jaka i začinjena čarobnim dodirom ovog naroda koji je zatvoren prema drugima i često nerazumljiv zbog svoje tradicije koja koketira na istoriji i vradžbinama.

Rakija kao deo nacionalnog bića

Istočna Srbija je u isto vreme brdovita, planinska, talasasto-ravničarska, sa klimom koju definišu vetrovi sa Dunava i oštrim vazduhom koji se spušta sa Karpata. Upravo ove geografske i klimatske karakteristike odredile su i poljoprivredu ovog kraja, koja se najvećim delom zasniva na voćarstvu i vinogradarstvu. Kao krajnji proizvodi ove dve poljoprivredne grane, bar kada je reč o Istočnoj Srbiji, ističu se rakija, destilati rakije, vino i destilati grožđa.

Do pre dvadesetak ili nešto više godina, Istočna Srbija se ni po čemu nije razlikovala od ostalog dela Srbije po ponudi rakije i vina. U ponudi je bilo puno masovnog vina i rakije, ali i onog što se zvalo domaća rakija ili domaće vino. Danas je situacija dramatično drugačija i ovaj deo Srbije može da se podiči sa nekoliko premium vinarija u koje su uložena ozbiljna sredsta i koje na tržište Srbije, ali i na bogata strana tržišta, plasiraju vina premium i super premium kvaliteta dobijena iz sopstvenih zasada internacionalnih i autohtonih sorti grožđa.

Takođe, danas se za ovaj kraj Srbije vezuje i desetak vrhunskih destilerija, koje proizvode u često ne baš malim količinama premium rakije dobijene od voća iz sopstvenih zasada. Nije neobično pronaći i destilerije koje se „igraju“ sa odležavanjem destilata u buradima u kojima su odležavali neki od svetski poznatih spirita, kreirajući na taj način ukuse koji postaju prava magija u čaši.

Istočna Srbija postala je prepoznata po rakijama od dunje, kruške i šljive, ali ono po čemu su je proslavili pojedini destileri je rakija od višnje. Upravo su novi zasadi višanja ono što karateriše ovaj kraj naše zemlje i sve su poznatiji destilati višnje koji se dugo stabilizuju uz pomoć savremene tehnologije i dugo odležavaju u buradima od srpskog, francuskog i američkog hrasta, dobijajući na taj način dodatne arome i oplemenjujući se notama specifičnih barika.

Jedite i pijte tradicionalno

Svakako da vaša stanica prilikom upoznavanja gastronomskih delicija Istočne Srbije treba da budu tradicionalni ugostiteljski objekti, ali je preporuka ovakvih mesta često nezahvalna. Danas postoji ne mali broj „izvikanih“ restorana od Velikog Gradišta do Negotina i od Negotina do Zaječara i Bora, no oni pre svega nude jela internacionalne kuhinje. Restorani pozicionirani od Velikog Gradišta do Negotina, duž Đerdapske klisure, pravo su mesto za uživanje u ribi sa roštilja i tradicionalnoj ribljoj čorbi donjeg toka Dunava.

Međutim, vaš „target“ treba da su manji restorani specijalizovani za domaća jela Istočne Srbije, na čijim menijima možete da pronađete autentičnu ponudu. Ovakvih restorana ima puno i bitno je dobro se raspitati o kvalitetu jela koja nude. Danas ovo nije nemoguća misija i dovoljno je detaljno „pitati“ Google ili „prosurvati“ društvenim mrežama i pogledati komentare.

Pored lokalnih restorana, možda ne bi bilo loše da posetite neku od lokalnih vinarija i destilerija, koje u boljem ili manjem boljem ambijentu, organizuju uparivanje svojih proizvoda sa lokalnom hranom. Oni to rade u degustacionim salama i u restoranima koji se nalaze u sastavu destilerija ili vinarija. Specifičnost ovih mesta su upravo spajanje tradicionalnih gastronomskih delicija, vina dobijenih od autohtonih sorti ili premium destilata dobijenih savremenom tehnologijom i kreiranje posebnih ukusa takvih jela sljubljivanjem sa vinima, rakijama i destilatima.