Za Beograd ne postoji neko tipično jelo koje bi ga karakterisalo, jer je Beograd zadržao i prilagodio svojim građanima, ali i svojim gostima sve ono dobro što je nasleđivao od Kelta, Starih Rimljana, Južnih Slovena, Otomanskog carstva, uticaja Austrougarskog cartstva na čijim granicama se nalazio, te modernim evropskim trendovima kojima se prilagođavao

Prve naseobine na teritoriji današnjeg Beograda spominju se pre oko 5000 godina, u doba praistorijske civilizacije poznate kao vinčanska civilizacija, međutim kao zvanični osnivači Beograda potpisuju se Kelti. Nakon njih stižu Stari Rimljani i to negde u doba Hrista i zadržavaju se na ovim prostorima do vremena propasti Carstva. Moderna istorija beleži da je Beograd, vrlo sličan, ali mnogo manji onome kakvim ga danas znamo, pre oko 600 godina postao prestonica tadašnje Srbije u okviru Otomanskog carstva, dok od pre oko 200 godina vodi se kao prestonica tadašnje Srbije i svih zemalja koje su se nalazile na teritoriji današnje Srbije.

Beograd je danas glavni grad Republike Srbije i grad koji umnogome prevazilazi gabarite i značaj naše zemlje. To je grad koji je svoju ekspanziju doživeo nakon Drugog svetskog rata, odnosno u vreme socijalističke Jugoslavije, kada se širio i razvijao u svakom pogledu, te bio reprezent tadašnje velike zemlje i megalomanskih ideja koje su je pratile, ali i zemlje koja je svojom mudrom politikom, koju mnogi danas podržavaju ili osporavaju, omogućila ekonomski procvat svih zemalja koje su je činile. Beograd je bio predviđen da bude glavni grad te i takve zemlje i regionalni centar središnje Evrope. Nekako mu je ta uloga i pripadala i on je tu ulogu savršeno igrao. Međutim, istorijske okolnosti nisu išle na ruku Beogradu i on je takav glomazan i kreiran za veće uloge, spao na to da bude prestonica jedne male i ne baš tako moćne zemlje. Voleli bi svi mi da nije tako, ali to je naša sudbina i nesnalaženje u krupnim istorijskim događajima kojima svedočimo.

Bilo kako bilo, Beograd je danas, kao i svaki velegrad, grad kontrasta i mesto susretanja raznih kultura, običaja, načina življenja, ali i enormnog bogatstva jednog manjeg broja ljudi  i vidnog siromaštva većeg. Beograd je mesto koje ne reprezentuje Srbiju na najbolji način, zemlju čija je prestonica i mesto gde se masovno doseljavaju ljudi iz svih krajeva Srbije, tražeći u njemu, uspešno ili neuspešno, sve ono za čim žude i šta ne mogu da pronađu u mestima iz kojih potiču. Nisu ova doseljavanja u Beograd ništa novo, to je u većoj ili manjoj meri oduvek prisutno, ali je u doba krize kojom svedočimo u proteklih više od tri decenije pretvoreno u pošast i Beograd u svakom smislu te reči usisava Srbiju.

Ponuda jela koja privlače goste

Ova pojava možda i nije loša, iako se mnogi Beograđani koji žive u Beogradu više od tri-četiri generacije ne bi složili sa nama, jer „doseljenici“ donose svoje običaje i svoje navike, koje ako se prilagode mestu gde su došli često znaju da budu samo nadogradnja postojećih. Jedna od važnih karakteristika svakog ko je došao u Beograd je što u „genetskom kodu“ nosi definisan način ishrane kraja iz kog je došao i ta mešanja kuhinja stvorila su od Beograda mesto prepoznato u celom svetu – mesto gde se dobro i kvalitetno jede i pije.

Za Beograd ne postoji neko tipično jelo koje bi ga karakterisalo, jer je Beograd zadržao i prilagodio svojim građanima i svojim gostima sve ono što su ostavljali vladari ovog dela Srbije i to počev od Starih Rimljana, Slovena koji su se naseljavali na ove prostore, Otomanskog carstva koje je vekovima vladalo Beogradom, uticajem Austrougarskog cartstva na čijim granicama je bio više stotina godina, te modernim evropskim trendovima kojima se otvarao zadnji stotinak i više godina.

U Beogradu je sve nekako izmešano, pa i ponuda hrane, i u Beogradu se danas, ali i proteklih stotinak godina mogu pronaći ruralna jela povezana sa pasivnim delovima zemlje kojom stoluje, ali i moderna internacionalna jela. Interesantno je da trend mešanja ovih kuhinja nije stran u našoj prestonici, ali i da je zadnjih dve-tri decenije sve popularnija ponuda nekih davnih i zaboravljenih jela nacionalne kuhinje kreiranih i posluženih na moderan način i spravljenih uz pomoć najkvalitetnijih namirnica.

Danas se u Beogradu mogu pojesti jela iz celog sveta, jela toliko tipična za pojedine regije Evrope, jela koja smatramo svojim i koja svojatamo, jela karakteristična za pojedine delove Srbije, jela napravljena vrhunski i jela koja vam i ne bi preporučili. U skladu sa ponudom, kreću se i cene, i neretko je da se u Beogradu može naručiti jelo sasvim korektnog kvaliteta u sasvim pristojnom restoranu za hiljadu ili dve dinara, ali i jelo vrhunski napravljeno, servirano na najbolji mogući način i ponuđeno u luksuznom restoranu, čija cena prevazilazi više desetina hiljada dinara.

U Beogradu poručite modernu srpsku rakiju

Kakva je ponuda jela, takva je ponuda i pića u beogradskim restoranima i ugostiteljskim objektima. Beograd kao velegrad prati trendove u svemu, a ponajviše u ponudi hrane i pića. Beogradski restorani ne zaostaju ni pedalj za trendovima i primarno nude ono što diktiraju trendovi. Ovo ne znači nužno da ne postoji druga ponuda-ona postoji i veoma je raznovrsna i gostima je uvek sve na dohvat ruke.

U Beogradu, odnosno njegovim restoranima, klubovima i kafićima, trenutno vlada trend jakih alkoholnih pića, koktela i mikseva, ali možda je najizraženiji trend moderne srpske rakije i svaki ugostiteljski objekat se trudi da napravi najbolju ponudu za svoje goste. Moramo biti realni i priznati da ne mogu svi da priušte čašicu premium ili super premium srpske rakije po ceni koja nekada prevazilazi zdrav razum, ali i tu postoje razlike i neka selekcija. Veliki deo beogradskih restorana u ponudi ima dobar izbor srpskih premium rakija koje nudi po prihvatljivoj ceni i u skladu sa kvalitetom proizvoda. Mnogi beogradski restorani odlučili su se zbog svoje klijentele, koja često nije u stanju da izdvoji novac za premium rakije, da nude rakije standardnog ili višeg standardnog kvaliteta, koje su u prihvatljivom cenovnom rangu. Ima i onih skupih, jako skupih beogradskih restorana, koji nude najbolju hranu, jela savršeno kreirana, vrhunski servirana, servis od kog zastaje dah i koji uz tu i takvu celokupnu uslugu nude i rakije koje najvećem delu građana Beograda nisu dostupne.

Ova pojava, koja podrazumeva da za svakog ima po nešto, generalno je jako dobra, jer niko nije uskraćen za uživanje u piću koje je danas trend koji „trese“ Beograd.

Pojedite i popijte ono čime se Srbija ponosi

Da bi najbolje upoznali Beograd, krenite njegovim ulicama, ali ne „naslepo“. Beograd je jako velik i u Beogradu morate znati tačno šta želite i koliko novca ste spremni za to da izdvojite.

Restoranska ponuda Beograda je ogromna, ona podrazumeva sve moguće svetske kuhinje i ponudu pića sa sve četiri strane sveta. Naša je preporuka da ne istražujete internacionalnu kuhinju, jer u njoj možete uživati u svakom većem gradu ili evropskom centru ili poznatoj svetskoj turističkoj destinaciji, već da se okrenete hrani tipičnoj za Srbiju i da naručujete pića kojima se Srbija ponosi.

Nacionalnih restorana sa ponudom tradicionalne hrane naše zemlje puno je u Beogradu i oni se najčešće nalaze u samom centru grada, ako se u našoj prestonici nešto može nazvati centrom grada.

Skadarlija, kao vekovno jezgro Beograda, poznata je po starim i restoranima sa tradicijom, koji nude srpska nacionalna jela, koji je serviraju na tradicionalan način  i sljubljuju sa srpskim rakijama. Skadarlija i njeni restorani su uvek dobrodošla preporuka gde da upoznate pravi duh Beograda, ali i pojedini restorani na Dorćolu, Vračaru i Starom gradu nude tradicionalnu srpsku kuhinju, na nešto drugačiji način. Karakteristika ovih restorana je što su moderno uređeni, savršenog dizajna prilagođenog arhitekturi dela grada gde se nalaze i koji liče na savremene restorane internacionalne kuhinje. U ovim restoranima nude se jela srpske kuhinje, kreirana na mederan način i isto tako servirana. Uz njih će vam konobari ponuditi super premium srpske rakije i sugerisaće vam kako da ih sljubite uz naručeno jelo, te šta da očekujete od nadograđenih ukusa dobijenih sinergijom hrane i pića.

U Beogradu postoji još jedan tip restorana, a to su oni ne baš reprezentativni, u kojima je ambijent rustičan i kafanski, koji nude savršena domaća jela i vrhunske rakije. U tim restoranima sve je kao nekada u kafanama, počev od stolnjaka, pepeljara, čaša, tanjira i escajga, ali su i ukusi kao nekada – robusni, jaki, kompleksni i moćni. Ove kafane nemojte da tražite kao preporuku od turističkih vodiča i na sajtovima ponude beogradskih kafana, za ove kafane pitajte lokalno građanstvo po socijalnim medijima i, ukoliko ih posećujete, saznajte šta je zapravo srpska kuhinja i kakve ona izvorne ukuse nudi.