KONJAK Sve o konjaku

Iskusni znalci kažu kako se konjak ne pije, već se u njemu uživa i zato su se od davnina do danas zadržali rituali prilikom njegovog ispijanja

Konjak, jednom rečju prefinjeno kraljevsko piće koje je veoma rasprostranjeno u ugostiteljskim objektima i specijalizovanim prodavnicama, te predstavlja jedno od najsavršenijih pića današnjice. Piju ga ljudi sa stilom, a nastao je sasvim slučajno kao posledica destilata vina. Kršten je 1850. godine u istoimenom gradu u Francuskoj, Cognac-u. Dekret iz 1909. godine kazuje da konjak mora da prođe složen proces pretvaranja grožđa u vino, potom vina u eau – de – vie (vodu života), a da sve to naravno mora da se obavi samo u oblasti Cognac. Iskusni znalci kažu kako se konjak ne pije, već se u njemu uživa i zato su se od davnina do danas zadržali rituali prilikom njegovog ispijanja.

Konjak i njegov nastanak

Priča o konjaku počinje u 18. veku. Francuski vinari nisu uvek uspevali da prodaju vino zbog visoke carine i zato su morali da ga odlažu u bačve. Zbog dugog stajanja, vino u buradima bi se kvarilo, a kako bi suzbili velike gubitke počeli su da ga destiluju i tim procesom proizvodnje napravili su posebno alkoholno piće koje se kasnije razređivalo sa vodom. Vinari su primetili kako se dobijeni vinski destilat nije kvario. Osim toga transportovan je u manjim buradima i lakše se prenosio preko granice, najčešće drumskim i brodskim saobraćajem. Jednom prilikom, a za ljubitelje konjaka spletom srećnih okolnosti, bačve s vinskim destilatom nisu transportovane na vreme, te su na pristaništu stajale duži vremenski period. Tada je u bačvama došlo do dodatnog alkoholnog zrenja, što je doprinelo da piće dobije novi ukus i bolji kvalitet. U strahu da se i ovo piće nije pokvarilo trgovci su morali da otvore bure i već pri prvom gutljaju oduševljavaju se mirisom i ukusom pa ga nazivaju brendewin, odnosno dimljeno drvo. I zvezda alkoholnih pića je sasvim slučajno i neplanski rođena – čuveni vinjak pod nazivom konjak.

Konjak se destiluje dva puta

Ovu posebnu vrstu brendija prati specifičan tehnološki proces proizvodnje zahvaljujući proizvođačima koji su ga doveli do savršenstva. Konjak mora da se destiluje dva puta i obavezno u bakarnoj posudi. Za njegovu proizvodnju koristi se posebna i najkvalitetnija sorta belog grožđa Juni Blan, ali za neke vrste konjaka dozvoljena je i kombinacija od tri sorte grožđa koja se gaje isključivo na plantažama u oblasti Cognac-a. Valja istaći da sorta grožđa Juni Blan sadrži nizak nivo šećera i visok stepen kiselosti i pri procesu proizvodnje specijalnim presama se odvajaju ljuska i koštice, da bi na kraju ostala samo pulpa. Takvom soku se dodaje strogo kontrolisana količina šećera koja je neophodna radi vrenja i destilacije. Ceo ciklus se naziva chauffes, jer destilati soka prolaze kroz posebne procese prilikom kojih konjak prikuplja svoja karakteristična svojstva. Prva destilacija traje oko 10 sati i tada se dobija tamna tečnost sa oko 30 odsto alkohola, dok druga traje oko 15 sati i kao završna verzija ima oko 70 odsto alkohola. Dobijena tečnost odmah se puni u burad i tada počinje zrenje. Kako bi se dobio kvalitetan konjak on mora da odstoji u hrastovim bačvama širokog dna. Starenjem konjak godišnje gubi oko 3 odsto zapremine. Ovaj proces kao i kod viskija naziva se “the angels’ share” što u bukvalnom prevodu znači “deo koji anđeli uzimaju za sebe”. Konjak je spreman za flaširanje tek pošto je odležao minimum dve i po godine, mada ima i vrsta koje se pre konzumacije u buradima drže više desetina godina. Takvo piće sadrži oko 53 odsto alkohola. Ime konjak može da nosi samo ta vrsta pića.

Danas se pravi veliki broj raznih vrsta konjaka, a najpoznatiji francuski brendovi su Martell, Hennessy, Courvoisier i Remy Martin.

Konjak Martell

Martell je jedan od najstarijih proizvođača konjaka u Francuskoj, jer su prvi napravili pre više od 300 godina i od tada do danas su zadržali tradicionalnu recepturu upotpunjenu savremenim tehnologijama. Reč je o proizvođaču koji proizvodi ultra-premium vrste konjaka i zato njihov konjak spada u najpoznatije i najskuplje na svetu.

Konjak Hennessy

Hennessy je takođe francuski proizvođač konjaka kojeg je davne 1765. godine proizveo irski emigrant. Oni su danas najveći proizvođači konjaka na svetu, s tim da njihovo piće pre konzumacije stoji od 50 do 100 godina u hrastovim buradima. Poznavaoci konjaka ga smatraju premiumom.

Konjak Courvoisier

Courvoisier je isto tako konjak vrhunskog kvaliteta, jer se pravi po tradicionalnoj metodi. Ova vrsta konjaka je službeno piće francuskog dvora, a poznat je i po tome što ga je pio Napoleon. Spada u najprodavanije i najtraženije vrste konjaka na svetu.

Konjak Remy Martin

Remy Martin je jedan od najpopularnijih brendova konjaka na svetu.  Specifičan je po tome što se za njegovu proizvodnju koristi grožđe iz posebnih regija.

Konjak kako tumačiti oznake

Da bi kupci znali kakav konjak piju, posebno oni mlađi i oni koji ulaze u čarobni svet konjaka, bitno je da znaju da pravilno tumače oznake na etiketi. One govore o godištu, geografskom poreklu, podrumu iz koga potiče. Ovo su oznake koje ćete najčešće naći na konjacima koji se prodaju u Srbiji:

V.S./SELECTION/DE LUXE – znači da je najmlađi sastojak sadržaja boce star najmanje 54 meseca.

V.S.O.P./RESERVE – eau-de-vie označava starost između 54 i 78 meseci.

X.O./NAPOLEON/HORS d`AGE/IMPERIAL – eau-de-vie znači da je star  minimum 78 meseci.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Votka Finlandia

VOTKA Finlandia Classic

Votka Finlandia Classic napravljena je od ječma, koji sazreva pod „ponoćnim sunce“ – Zato je veoma čistog ukusa Votka je

Džin After Work

DŽIN After Work

Džin After Work je čak sedam puta destilovan džin, a dobija se tradicionalnom metodom pravljenja London Dry Gin Prema definiciji

TEKILA Patron XO Café

TEKILA Patron XO Café

Tekila Patron XO Café spravljena je mešanjem esencije kafe i tekile Patron Silver Tekila je vrlo popularno žestoko alkoholno piće,