Baš kao i konjak Martell, koji ima intenzivan ali harmoničan i lepo balansiran ukus sa nagoveštajima voća i drveta, tako i vinjak Special ima svoj aromatični pečat podneblja iz kojeg dolazi

Opšte je poznato da su Francuzi zaštitili naziv vinskog destilata konjaka (Cognac) i ovim imenom se nazivaju samo brendiji koji se proizvode u destilerijama koje se nalaze u regionu Bordoa, departmanu Šarant čiji je glavni grad Cognac (Konjak). Naravno, Francuzi se veoma ponose svojim konjakom, a mi u Srbiji imamo vinjak kojim se takođe dičimo.

Zapravo, velike i suštinske razlike između ova dva vinska destilata i ne postoje. I konjak i vinjak se prave od grožđa, odnosno vina i po svom tehnološkom procesu proizvodnje skoro su identični, a isti im je i način odležavanja u buradima. Praktično konjak i vinjak se samo razlikuju po sortama grožđa, aromatskog potencijala bureta i kupažiranja. Svaki konjak, odnosno vinjak, nosi neku svoju autentičnost i u jednom i u drugom piću se podjednako uživa, a uz oba se slažu i razne vrste cigara. Takođe oba vinska destilata se piju nakon obroka.

Vinjak iz Sremskih Karlovaca

Sremski Karlovci nadomak Novod Sada, baš poput nekih regija u Francuskoj, poznati su po čuvenim vinima i vinarijama, kao i po bogatim i rodnim vinogradima. Jednu takvu vinariju osnovali su Mario Benišek i Mirko Veselinović koji se već 17 godina uspešno bave proizvodnjom vina i rakija.  Oni su i ponosni vlasnici vinjaka vrhunskog kvaliteta Special, koji ima svoj pečat i koji je vrlo popularan među ljubiteljima ovog vinskog destilata. Po kvalitetu vinjak Special može da stane “rame uz rame” s francuskim brendiranim konjacima srednje klase, jer je prefinjenog ukusa, pruža diskretnu aromu vanile i tabaka, dok se u završnici oseti blagi ukus trule višnje. I baš kao i konjak Martell, koji ima intenzivan ali harmoničan i lepo balansiran ukus sa nagoveštajima voća i drveta, tako i vinjak Special ima svoj aromatični pečat podneblja iz kojeg dolazi.

Jedan od vlasnika vinarije Mirko Veselinović otkriva da je njihov vinjak još lepšeg ukusa kada se u ruci greje čaša, jer kako kaže najbolji je ukus onaj koji se dobija od temperature tela.

-Vinjak Special spada u kategoriju premium pića i star je pet godina, a na godišnjem nivou vinarija proizvede oko 500 litara vinskog destilata. Pri proizvodnji vinjaka tehnologija je slična onoj koja se koristi za dobijanje belih vina, jer pri preradi grožđa treba voditi računa da ne dođe do mrvljenja semenki i peteljki, kako se ne bi nagomilao tanin u širi. Kada se završi alkoholna fermentacije sledi njegova destilacija. Za visok kvalitet vinjaka, destilacija mora uslediti ubrzo nakon prvog pretoka vina. Na kvalitet ukusa i mirisa pića utiče i sam tehnološki postupak destilacije, kao i oprema koja se koristi. Nastali destilat se odlaže u hrastovu burad gde mora da odstoji od 3 do 5 godina kako bi dobio boju, miris i ukus – objašnjava Mirko Veselinović.

Ističe da zadruga dve porodice Benišek- Veselinović obrađuje četiri hektara vinograda na Krstuševini i Raši, u blizini Sremskih Karlovaca, gde uspevaju Cabernet Souvignon, Chardonnay i Pinot Blan.

Vinjak od muskatnih sorti grožđa

Baš kao što red nalaže, ni vinjak, kao ni konjak ne bi trebao da se pravi od ranih i muskatnih sorti, jer takve sorte vinu daju jako izraženu aromu, te i ove dve porodice veoma vode računa pri odabitu sorti. Da bi vinjak bio kvalitetan najbolje bi bilo koristiti kasne sorte grožđa bogate amninokiselinama, a siromašne šećerima.

– Naša vinarija je izgradila brend kada je reč o vinima i rakijama. Pošto sam ambiciozan, otišao sam korak dalje. Sve se desilo sasvim slučajno, negde 2001. godine, bio sam kod prijatelja u ateljeu i tada sam pio domaći vinjak koji pravi Vlada Slavnić. Toliko mi se dopao ukus te sam inspirisan njegovim, rešio da napravim sopstveni, kojem sam naravno dao svoj autentični pečat. Do sada je napravljeno dve serije, a treća je u buretu i biće dostupna za konzumaciju tek 2020 godine. Naš vinski destilat pravi se od najfinijih sorta Pinot Grigio kao i Pinot Blanc i Grašca. Treći koji trenutno sazreva u buretu je svojevrsni eksperiment gde smo koristili kaberne i za sada obećava – otkriva Veselinović.

Vinjak iz buradi od srpskog hrasta

A kako to obično biva, kao i u svakom poslu, tako i u ovom vinskom, početak nije bio nimalo lak. Veselinović navodi da su u prvoj proizvodnji vinskog destilata koristili burad napravljenu od dasaka srpskog hrasta, ali pošto je ono bilo lošeg kvaliteta, puklo je i zato je dosta vinjaka iscurilo. Poučen ovim iskustvom u njegovoj vinariji koriste se bačve isključivo napravljene od mađarskog i francuskog hrasta.

– Naš Special sadrži 40 odsto alkohola i dobijen je mešavinom vinskih destilata. Kao što sam napomenuo pravi se od najfinijih sorti belog grožđa. Međutim, kada je reč o kvalitetnom vinjaku, on se ne meri isključivo po sorti grožđa, jer nije ni svaka godina podjednako dobra. Veliku ulogu igra kvalitetno hrastovo bure. Bačva je ta koja daje ovom piću poseban ukus i poseban šmek. Od bureta zavisi da li će aroma imatu ukus vanile, kafe ili kakaa – navodi Veselinović.

Vinjak i njegova tajna

A tajna i uspešnost Special vinjaka upravo leži u kvalitetnim i specijalnim hrastovim buradima, zapremine 225 litara, koji su specijalno dizajnirani za ovu vrstu destilata.

-Kada se od vina dobije destilat, on je oporog i oštrog mirisa, a upravo mu šmek daje hrast i što duže stoji u buradima biće kvalitetniji, pitkiji, mekšeg i skladnijeg ukusa. Prve tri godine, destilat dobija pitkost i harmoničnost, ali prepoznatljiv ukus pića razvija se tek posle četvrte godine starenja. Naravno, što je vinjak stariji sve je bolji i bolji. Inače moram da naglasim da se starost vinjaka ili konjaka računa samo dok je u buretu – objašnjava sagovornik i ističe da teži ka tome da i njegov Special u buradima bude bar 15 godina.

Ovaj vinjak u moćnom pakovanju i u prefinjenoj ambalaži, staje 3.000 dinara i spada u kategoriju srednje cenovnih vinskih destilata. Odlično se slaže uz većinu cigara, jer ima blagu i prijatnu aromu.