SLOW FOOD KUHINJA Sledovi intenzivnog uživanja traže rakiju

Sam trend uparivanja hrane i rakije, posebno sledova ili gangova hrane i posebno odabranih rakija koje se nude samo uz ta jela, logičan je nastavak trenda koji je nametnut pre par godina i u kom je premium plemenita rakija postala glavni igrač.

Slow Food je pojam definisan pre trideset i više godina u Italiji i označava sporo i intenzivno uživanje u lokalnoj kuhinji, koja je kreirana od lokalnih namirnica i pripremljena u sledovima koji se jedan za drugim iznose pred konzumente i u kojima se satima uživa. Ovakve sledove hrane prate lokalna pića, koja se na najbolji način uparuju uz ovaj način pripreme i serviranja jela.

To je ukratko definicija Slow Food-a, no kod nas se ovaj pojam koristi kao zbirno ili kolokvijalno ime sporo pripremane hrane u internacionalnim restoranima, gde se u formi malih i pažljivo kreiranih jela od vrhunskih namirnica pripremaju gangovi ili sledovi, koji se pred goste iznose u vrlo smišljenim kombinacijama koji prate jedni druge.

Mi ćemo se u ovom tekstu držati kako je to kod nas i pokušaćemo da otkrijemo koliko je ovaj način serviranja jela dobar pravac za promociju srpske rakije, jer je Slow Food priprema i serviranje jela do skoro bila rezervisana samo za uparivanje sa vinima.

Samo najbolji služe najbolje

Ono što mi percepiramo ili nazivamo kao Slow Food pripremu i posluženje jela, dostupno je samo u boljim prestoničkim i novosadskim restoranima internacionalne kuhinje i do sada se kod nas nije povezivalo sa tradicionalnom kuhinjom, što je zasigurno velika greška ili samo danak neiskustvu ili prosto mišljenje da srpska tradicionalna hrana nije dovoljno dobra za ovakve sledove ili pak da je vrhunskim restoranima ispod nivoa da služe jela tradicionalne kuhinje po sistemu Slow Food koncepta.

Ovog puta ne bi ulazili u ovu problematiku, nego ćemo se bazirati na samu pripremu i posluženje ovih jela u restoranima.

Slow Food priprema i posluženje podrazumeva određen nivo ugostiteljskog objekta, posebne namirnice, određena pravila i ozbiljno znanje onog ko je kreira, maštovitost u serviranju i veliko iskustvo konobara u predlogu s čim da se upari. Takođe, ovakav način kreiranja i serviranja jela zahteva određeno vreme i za pravljenje, ali i isto tako i vreme za uživanje u ovim jelima.

Sve mora biti na svom mestu

Restorani koji služe posebne redoslede hrane, obično su ili skoro uvek, najluksuzniji restorani, u kojima se vodi računa o svemu, gde su zaposleni najbolji kuvari i u kojima hranu poslužuju edukovani konobari. Ovakvi restorani obavezno imaju zaposlene i somelijee koji gostima predlažu koje vino da upare uz koju hranu, ali od nedavno i koju rakiju da sljube uz koji obrok, te na koji način da je degustiraju uz odabrano jelo.

Namirnice koje se kupuju za ovakve tipove restorana su vrhunske i menadžeri ovih restorana namirnice nabavljaju od više dobavljača i i iz više izvora.

Namirnice moraju da su sveže, ali što je još važnije često su to najbolji komadi mesa, posebne selekcije riba i morskih plodova, premium povrće i začini koji se neuobičajeni kod nas. Za samo spravljanje ovih jela ne postoje recepti, ali postoje određena pravila koja su povezana sa senzorikama, a koja opet nisu nigde zapisana već ih definišu sami kuvari.

Što se tiče samih sledova, oni moraju biti smisleno povezani i oni bi trebalo da prate tu neku zamišljenu nit koju je kuvar osmislio u svojoj glavi i koju je svojim umećem pretočio u više vrsta posebno kreiranih jela.

Gastronomska fantazija za sva čula

Kod pripreme onog što se kod nas kolokvijalno zove Slow Food kuhinja jako je važna i maštovitost pri serviranju hrane, jer upravo ova maštovitost, odnosno vizuelizacija poseban je deo same kuhinje. Ovakva hrana, odnosno sledovi ili gangovi moraju biti servirani potpuno atipično i kada se iznesu pred goste moraju da stvore gastronomsku fantaziju za sva čula.

To praktično znači da pri pripremi i serviranju Slow Food hrane mora da se vodi računa o svim detaljima i ništa ne sme da se prepusti slučaju. Upravo zbog toga ovakva hrana se i služi u najboljim restoranima, koji mogu da iznesu sve procedure za njenu pripremu, dugo posluženje i da predlože šta je najbolje da se odabere od pića uz nju, da bi se zaokružio višesatni ugođaj.

Kao što smo već napomenuli, do nedavno je pratilac ovakve kuhinje i načina posluženja bilo isključivo vino i vino je imalo tu privilegiju da bude nuđeno kao piće koje dodatno „otvara“ aromatske komplekse i ukuse posebno osmišljenih sledova. Takođe, vino je često i promovisano uz ovakav tip posluženja i vrlo izvesno da je svoju popularnost u našoj zemlji dobilo i zahvaljujući Slow Food kuhinji.

Promena dosadašnje prakse

Međutim, kako se trendovi menjaju i kako prestižu jedan drugi, tako se i ponuda restorana koji služe Slow Food sledove menja.

Događa se, a to sve više prelazi i u praksu, da najbolji beogradski i novosadski restorani kreiraju rakijske karte i da rakija, posebno ona iz premium segmenta, počinje da se nudi u okviru ovih sledova i da se posebno kreiraju sledovi koji prate jedan drugi i da se uz njih preporučuju rakije i da se sve vrlo smisleno nudi gostima. Na ovaj način rakija postaje piće koja prati hranu i tokom nekoliko sledova jela konzument je u prilici da uz najbolje kreiranu hranu degustira posebno odabrane stilove rakije, te uživa u ukusima koji do sada nisu bili poznati.

Rakija postaje glavni igrač

Sam ovaj trend uparivanja hrane i rakije, posebno Slow Food sledova hrane i posebno odabranih rakija koje se nude samo uz ta jela, logičan je nastavak trenda koji je nametnut pre par godina i u kom je premium plemenita rakija postala glavni igrač.

Na ovaj način rakija je ušla u najbolje restorane i zauzela mesto koje joj pripada, a sama njena karakteristika da je satkana od neverovatnih mirisnih nota i aromatskih kompleksa koji sadrže i primarne i sekundarne, ali i tercijarne arome nametnula se ili se nameće u sljubljivanju sa hranom.

Ovaj logičan nastavak trenda rakije koji živimo, a koji je napravio iskorak u prestižne restorane, odnosno da rakija postaje prepoznata kao piće koje se nudi uz najbolje sledove posebno kreirane hrane, nameće zaključak da rakija nije stala na svom putu za prevlast na tržištu spirita i kao dominantno piće u domaćim ugostiteljskim objektima koje će se sljubljivati uz hranu.

Pitanje je samo gde je kraj tog puta i šta je sledeće. Da li je rakija spremna da iskorači i van granica naše zemlje i da se nametne kod svetskih šefova kuhinja ili je za to potreban dodatni marketing ili je sama Slow Food kuhinja i sledovi uz koje se nudi rakija u domaćim restoranima potrebna odskočna daska za zahtevna inostrana tržišta.

Da li će rakiju neko primetiti u ovakvim restoranima Beograda i Novog Sada ili mora da se radi na tome i da se ulažu sredstva da bi se dodatno ispromovisala. Ko zna, mi smo mišljenja da mora da se dodatno promoviše, što zahteva određena znanja i sredstva, a koje za sada domaći destileri ne žele ili ne mogu da odvoje.

 

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp
U fokusu