7 ZANIMLJIVIH ČINJENICA O TEKILI Ovo sigurno niste znali

Tekila

Za svako planetarno poznato piće vezuju se mitovi i legende, no tekila je podigla lesticu za dva koraka više, sve je obavijeno maglom i pitanje je da li tekila uopšte postoji ili je sve mit i legenda 

Sigurni smo da ste se do sada kroz naše tekstove upoznali s poreklom, jačinom i ostalim bitnim činjenicama u vezi tekile. Međutim, postoje stvari o kojima se manje priča i zato garantujemo da ćete posle ovog štiva još više ceniti ovo interesantno piće.

Ko je izmislio tekilu – Totelci, Asteci ili Španci

Kao i kod ostalih spirita proizvodnja tekile ime bogatu i zanimljivu istoriju. Verovali ili ne, ovo meksičko nacionalno piće datira iz 10. veka. U tom periodu vladali su Tolteci, a prema legendi jedan od članova porodice ovih vladara otkrio „aqua miel“ što u bukvalnom prevodu znači medena voda. Slatki sok se dobijao od  Maguey biljke, jedne od mnogobrojnih vrsta agave. Fermentacijom soka dobijalo se blago alkoholno piće u Meksiku poznato kao puljke (pulque). Dva veka kasnije  prevlast uzimaju Asteci za koje se takođe vezuju brojni mitovi. Oni su verovali kako je grom udario u stablo agave, a nakon što ga je rascepio i spržio iz njega su počeli da teku slatki alkoholni sokovi. Asteci su smatrali da je ovo „čudo“ prirode zapravo poklon od bogova. Mnogo kasnije, na scenu stupaju konkvistadori koji su nakon što im je nestalo brendija koji su doneli sa sobom, počeli da destiluju sve ono što su pronašli kod lokalnog stanovištva. Upravo destilacijom puljke rođena je tekila.

Kako je tekila zapravo dobila ime

I danas se polemiše u kom mestu je prvi put proizvedena tekila, a u igri su gradovi Arenal, Amatitan ili Altamir. Iako ni za jednu od ovih tvrdnji ne postoje pouzdani dokazi, vrlo je izvesno da je grad Tekila meka istoimenog pića. Međutim, pojedini smatraju da tekila nije dobila ime po gradu, već da njen naziv potiče od dve reči – tequilt (posao) i tlan (mesto). Bilo kako bilo, tekilu je čini se proslavila porodica Cuervo 1756. godine, jer tada dobija dozvolu od španskog kralja da kultiviše zemlju u okolini Tekile. To je period kada počinju da se rađaju prve plantaže agave, a samo nekoliko godina kasnije Hoze Kuervo dobija dozvolu za proizvodnju mascal vina de teqila. Na taj način postaje prvi licencirani proizvođač ovog pića. Cuervo je ostao do dana današnjeg najveći proizvođač tekile.

Tekila se zapravo ne pravi od kaktusa

Da bi piće nosilo naziv tekila mora da sadrži najmanje 51 odsto plave agave, biljke koju je 1902. godine prvi opisao francuski botaničar Albert Veber. Ono što mnogi ne znaju je i činjenica da agava ne dolazi iz porodice kaktusa, mada njeni oštri šiljkasti listovi mogu lako da prevare. Agava, biljka koja uspeva u ekstremnim uslovima vrelog Meksika, pripada porodici Agavoideae što je čini bliskim rođakom ljiljana. Za sada je otkriveno 300 različitih vrsta agave, od kojih se 30 koristi za mezkal, ali samo jedna za tekilu – plava agava koju još nazivaju agave tequilana i Weber Azul.  Inače, fascinira i činjenica da u Meksiku trenutno raste preko 500 miliona ove biljke, koja krasi kamenite predele sve do berbe. Svoju zrelost doseže između osme i dvanaeste godine, a njena visina je u proseku oko dva i po metra. Za proizvodnju tekile koristi se samo srce agave, koje se naziva pinja ili kabeza, a obično teži između 30 i 90 kilograma.

Tekila

Bez himadora ne bi bilo tekile

I tu nije kraj, jer agava mora i da se sakupi kako bi se dobilo ovo plemenito piće. Za to su zaduženi posebni berači kojima je to u Meksiku i posebno zanimanje. Reč je o himadorima (El Jimador), odnosno radnicima koji poseduju posebne veštine, iskustva i znanja, a i prilikom berbe koriste poseban alat koji se zove COA. Interesanta je i podatak da samo jedan himador, na dnevnom nivou sakupi, iseče i pripremi oko 100 pinja. Posao je vrlo težak i zato mogu da ga rade samo najizdržljiviji i oni koji su spremni da po 5 do 6 sati dnevno provedu na vrelom meksičkom pesku, sečući tvrde mesnate listove agave. Mnogi smatraju da je ovo i najzahtevniji deo posla kada je u pitanju proizvodnja tekile. Inače, Meksikanci se plaše da bi tradicionalna berba mogla da padne u zaborav, jer su u većini slučajeva himadori stariji ljudi, pošto mlađi ne žele da učestvuju u berbi i zato odlaze u gradove zarad daljeg školovanja.

Zaboravljena tekila u flaši dobija odlike viskija

Tekila je klasifikovana kao i većina spirita, a deli se na mlade i stare. Prva u hijerarhiji je Blanco ili Plata, odnosno bela ili srebrna tekila, a za njom ide Joven – gold ili zlatna. Ove tekile se najčešće koriste u spravljanju koktela. U kategoriju starijih spadaju Reposado tekila, koja zri u drvenoj buradi između dva meseca i godinu dana, a tu je i Añejo koja stari između jedne i tri godine. Najstarija je Extra Añejo, koja odležava u buradima minimum tri godine. Ali to nije sve, verovali ili ne, rok upotrebe flaširane tekile je četiri godine. Međutim, nakon isteka roka destilat se neće pokvariti, već će ukusom i karakterom početi da dobija odlike viskija. Razlog tome je što agava u tom periodu gubi na kvalitetu. Postoji još jedna začkoljica – kada otvorite flašu tekile, imate oko dva meseca da je popijete. Ukoliko to ne uradite, posle izvesnog vremena dolazi do oksidacije koja najčešće uništava agavina svojstva.

Crv ne postoji u flaši

Crv ili rep zmije zvečarke koji viri iz tekile može da se vidi samo u holivudskim filmovima, ali ne i u stvarnom životu. Ovaj crvić uistinu živi u agavi, ali se u flašama tekile ne može pronaći. On se nalazi u pojedinim flašama Meskala i to kao dokaz da je ovo piće toliko jako, da crv u flaši ostaje identičan onome u prirodi. Još jedna zabluda u vezi sa tekilom jeste njeno ispijanje, jer i vrapci na grani sada već znaju da je potpuno pogrešno tekilu ispijati na eks, uz so i limun. U Meksiku se ona pije iz čaša poput brendi sniftera, kao i iz uskih duguljastih čaša koje se takođe nazivaju šotom. Tekila se konzumira na sobnoj temperaturi, polako, gutljaj po gutljaj. U pojedinim meksičkim pokrajinama ona se kombinuje i sa čašom sangrije, takođe meksičkim pićem, gde za gutljajem jednog, sledi gutljaj drugog pića. Pored tradicionalnih načina konzumiranja, Meksikanci su otišli i korak dalje kada su 2002. godine ta tržište izbacili čašu pod nazovom „Overture Tequila“.

Zdravlje u čašici tekile

Tekila ima i zapanjujuće prednosti kada je reč o zdravlju, a prvenstveno što ne sadrži gluten i zato mogu da je konzumiraju i osobe koje pate od celijakije. I to nije sve, toliko je moćna da čak sprečava i prehladu, jer je dokazano da tekila pomešana sa sokom od limuna pomaže u odbrani od prehlade i gripa. Samo jedna čašica tekile otklanja upalu grla boreći se s bakterijama u crevima koje propratno idu uz stanja prehlade ili gripa. Dobra vest za sve one koji su na dijeti jeste da tekila podstiče mršavljenje, jer se u njoj nalaze agavini, materije koje po svojoj strukturi spadaju u fruktane. Naime, telo može da razloži fruktozu, saharozu i druge jednostavne šećere, ali ne može da razgradi fruktane. To konkretno znači da ova materija ne podiže nivo šećera u krvi i zato ne dodaje kalorije. Interesantna je i činjenica da tekila proširuje krvne sudove čime se poboljšava protok krvi i samim tim se smanjuje bol. Najčešće je odličan saveznik kod glavobolje, a ispijanjem jedne čašice može da umine bol u roku od nekoliko minuta.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

Gin monkey 47

DŽIN Monkey 47

Džin Monkey 47 izvanredne je kompleksnosti, jer sadrži selekciju 47 biljaka Džin se dobija destilacijom klekinih bobica. One se mešaju

RAKIJA Akov

RAKIJA Akov

Rakija Akov od šargarepe je novina na našem tržištu i namenjena je ljudima koji prkose tradiciji, a proizvodi je destilerija

The Peat Monster

VISKI The Peat Monster

Viski The Peat Monster je blended malt viski i karakterišu ga arome treseta i dima Za prvu proizvodnju blended (mešanog)

TEKILA Cabo Wabo

TEKILA Cabo Wabo

Tekila Cabo Wabo stekla je planetarnu slavu zahvaljujući frontmenu grupe Van Halen, a evo i zbog čega Od svih žestokih

Gin Lordson

DŽIN Lordson

Džin Lordson je savršen za one koji vole džin tonik, te je naša preporuka da koristite ovaj prefinjeni francuski džin

UPOREDNI TEST Gin Mare VS Sinner Gin

Da li cena uvek znači i bolji kvalitet pokušali smo da otkrijemo testiranjem i upoređivanjem dva džina prisutna na našem tržištu i to jednog koji