VINJAK Legenda se vraća i iznenađuje kvalitetom

vinjak podum palić

Ukoliko je dobro kreiran, kao što je to slučaj sa vinjakom iz Podruma Palić, vinjak može biti interesantnih osobina, punog ukusa, sa notom karamele, kandirane kore pomorandže, crvenog bobičastog voća i cimeta, uz naznake hrasta i mrvljenog bibera

Proizvodnja vinjaka na ovim prostorima krenula je tridesetih godina prošlog veka. Tvorac ovog interesantnog jakog alkoholonog pića je Dragoljub Marković, vinar koji je studirao u Parizu gde je naučio tajne proizvodnje vina i konjaka. Dragoljub Marković se nakon studija vratio u rodni Aleksandrovac i svoje umeće pretočio je u zanat.

Sve to je bilo novo za tadašnje konzumente, a sve posle toga je legenda i priča. Jedna priča kaže da je ime nastalo kombinacijom naziva – viski i konjak, a druga da je ovaj spirit dobio ime po vinu od kog se i pravi.

U nekadašnjoj Jugoslaviji vinjak je imao kultni simbol

Vinjak je bio najomiljenije piće druge polovine prošlog veka u Jugoslaviji i nije bilo osobe koja ga nije imala u kućnom baru. Ali kako to obično biva u jednom periodu biva zapostavljen, ali i ne i zaboravljen. Slavu mu preotima viski i konjak, koji se masovno uvoze krajem prošlog veka, ali vinjak nije zaboravljen.

Popularnost vinjaka poslednjih desetak godina ponovo raste, a za to su najzaslužniji kruševački Rubin, sa svojim premium segmentom vinjaka, ali i nove destilerije i one koje su nasledile i tehnološki osavremenile nekadašnje gigante. Konzumenti mu se iz mnogo razloga vraćaju, a najviše su na to uticali odnos cene i kvaliteta.

Vinjak povlaka konjak

Naime, baš kao i konjak i vinjak je destilat vina koji se dobija od različitih sorti grožđa, s tim da bi za onaj premium kvaliteta trebalo koristiti sorte grožđa koje sazrevaju kasnije i koje sadrže manje količine šećera. Najpogodnije grožđe za proizvodnju vinjaka jesu bele sorte grožđa, koje rastu u umerenoj klimi.

Pri njegovoj  proizvodnji koristi se sličan tehnološki proces kao i kod belog vina, s tim da se ne dodaje  sumpor-dioksid, koji znatno utiče  na ukus i kvalitet krajnjeg proizvoda. Ključni postupci u procesu nastajanja vinjaka su svakako destilacija i starenje. Destilacija dolazi nakon alkoholne fermentacije i najbolje je da se izvodi pomoću jednostavnih aparata za destilaciju, uz zagrevanje vatrom ili vodenom parom.

Nakon završene destilacije vinski destilat sadrži oko 60 do 70 % alkohola, a da bi se dobio karakterističan ukus treba da odstoji u hrastovim buradima. Važno je istaći da kvalitet i način proizvodnje buradi, kao i uslovi i dužina starenja igraju važnu ulogu u finalnom harmoničnom ukusu ovog vinskog specijaliteta.

Vinjak kao prestiž modernih destilerija

Kada u Srbiji kažete vinjak, prva pomisao je Rubinov vinjak. Međutim, nije baš tako. Danas vinjak proizvode i destilerije koje se bave proizvodnjom premium rakija i vrhunskih spirita. Jedan od takvih vinjaka je vinjak premium kvaliteta, koji se proizvodi u destileriji Podrum Palić i to od pažljivo odabranih blend vinskih destilata dobijenih od sorte grožđa pino blan, koja se gaji u palićkom vinskom regionu. Destilat kasnije odležava i zri najmanje tri do pet godina u buradima od francuskog hrasta, zapremine 500 i 225 litara.

Zbog odabira sorti grožđa, tehnološkog procesa i načina odležavanja vinjak iz Podruma Palić vrlo je interesantnih osobina, punog ukusa, sa notom karamele, kandirane kore pomorandže, crvenog bobičastog voća i cimeta, uz naznake hrasta i mrvljenog bibera. Preporuka je da se servira nakon jela, u širokoj čaši bez leda i na sobnoj temperaturi.

Podrum Palić – Kompanija s dugom tradicijom

Podrum Palić postoji od 1896. godine, a posle rekonstrukcije pogona, 2019. godine postaje najsavremenija destilerija u ovom delu Evrope. Opremljen je po najmodernijim standardima za proizvodnju premium spirita, a u okviru svog poslovanja okuplja tim vrsnih stručnjaka, voćara, vinogradara, tehnologa i master blendera, koji su svojim znanjem na tržište postavili nekoliko sada već dobro poznatih brendova rakije-standardnog i premium kvaliteta, džin, Amaro, liker od višnje, specijalno piće sa lekovitim travama, ali i vinjak kojim se posebno ponose.

Destilerija se prostire na 11.000 metara kvadratnih, opremljena je sa dva destilatora od 1.000 litara, hrastovim buradima i sudovima za odležavanje sa projektovanim kapacitetom do pet miliona litara vrhunskog pića godišnje. Deo njihovog uspeha leži i u voćnjacima, koji se prostiru na preko 80 hektara plodne zemlje u reonu jezera Palić, na kom se uzgajaju samo odabrane sorte voća.

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp

Pratite nas

Poslednje objavljeno

Ostanite u kontaktu

Pretplatite se na naš newsletter

Obećavamo da Vam nećemo zatrpavati inbox nevažnim informacijama.