Ukoliko je dobro kreiran, kao što je to slučaj sa vinjakom iz Podruma Palić, vinjak može biti interesantnih osobina, punog ukusa, sa notom karamele, kandirane kore pomorandže, crvenog bobičastog voća i cimeta, uz naznake hrasta i mrvljenog bibera
Proizvodnja vinjaka na ovim prostorima krenula je tridesetih godina prošlog veka. Tvorac ovog interesantnog jakog alkoholonog pića je Dragoljub Marković, vinar koji je studirao u Parizu gde je naučio tajne proizvodnje vina i konjaka. Dragoljub Marković se nakon studija vratio u rodni Aleksandrovac i svoje umeće pretočio je u zanat.
Sve to je bilo novo za tadašnje konzumente, a sve posle toga je legenda i priča. Jedna priča kaže da je ime nastalo kombinacijom naziva – viski i konjak, a druga da je ovaj spirit dobio ime po vinu od kog se i pravi.
U nekadašnjoj Jugoslaviji vinjak je imao kultni simbol
Vinjak je bio najomiljenije piće druge polovine prošlog veka u Jugoslaviji i nije bilo osobe koja ga nije imala u kućnom baru. Ali kako to obično biva u jednom periodu biva zapostavljen, ali i ne i zaboravljen. Slavu mu preotima viski i konjak, koji se masovno uvoze krajem prošlog veka, ali vinjak nije zaboravljen.
Popularnost vinjaka poslednjih desetak godina ponovo raste, a za to su najzaslužniji kruševački Rubin, sa svojim premium segmentom vinjaka, ali i nove destilerije i one koje su nasledile i tehnološki osavremenile nekadašnje gigante. Konzumenti mu se iz mnogo razloga vraćaju, a najviše su na to uticali odnos cene i kvaliteta.
Vinjak povlaka konjak
Naime, baš kao i konjak i vinjak je destilat vina koji se dobija od različitih sorti grožđa, s tim da bi za onaj premium kvaliteta trebalo koristiti sorte grožđa koje sazrevaju kasnije i koje sadrže manje količine šećera. Najpogodnije grožđe za proizvodnju vinjaka jesu bele sorte grožđa, koje rastu u umerenoj klimi.
Pri njegovoj proizvodnji koristi se sličan tehnološki proces kao i kod belog vina, s tim da se ne dodaje sumpor-dioksid, koji znatno utiče na ukus i kvalitet krajnjeg proizvoda. Ključni postupci u procesu nastajanja vinjaka su svakako destilacija i starenje. Destilacija dolazi nakon alkoholne fermentacije i najbolje je da se izvodi pomoću jednostavnih aparata za destilaciju, uz zagrevanje vatrom ili vodenom parom.
Nakon završene destilacije vinski destilat sadrži oko 60 do 70 % alkohola, a da bi se dobio karakterističan ukus treba da odstoji u hrastovim buradima. Važno je istaći da kvalitet i način proizvodnje buradi, kao i uslovi i dužina starenja igraju važnu ulogu u finalnom harmoničnom ukusu ovog vinskog specijaliteta.
Vinjak kao prestiž modernih destilerija
Kada u Srbiji kažete vinjak, prva pomisao je Rubinov vinjak. Međutim, nije baš tako. Danas vinjak proizvode i destilerije koje se bave proizvodnjom premium rakija i vrhunskih spirita. Jedan od takvih vinjaka je vinjak premium kvaliteta, koji se proizvodi u destileriji Podrum Palić i to od pažljivo odabranih blend vinskih destilata dobijenih od sorte grožđa pino blan, koja se gaji u palićkom vinskom regionu. Destilat kasnije odležava i zri najmanje tri do pet godina u buradima od francuskog hrasta, zapremine 500 i 225 litara.
Zbog odabira sorti grožđa, tehnološkog procesa i načina odležavanja vinjak iz Podruma Palić vrlo je interesantnih osobina, punog ukusa, sa notom karamele, kandirane kore pomorandže, crvenog bobičastog voća i cimeta, uz naznake hrasta i mrvljenog bibera. Preporuka je da se servira nakon jela, u širokoj čaši bez leda i na sobnoj temperaturi.
Podrum Palić – Kompanija s dugom tradicijom
Podrum Palić postoji od 1896. godine, a posle rekonstrukcije pogona, 2019. godine postaje najsavremenija destilerija u ovom delu Evrope. Opremljen je po najmodernijim standardima za proizvodnju premium spirita, a u okviru svog poslovanja okuplja tim vrsnih stručnjaka, voćara, vinogradara, tehnologa i master blendera, koji su svojim znanjem na tržište postavili nekoliko sada već dobro poznatih brendova rakije-standardnog i premium kvaliteta, džin, Amaro, liker od višnje, specijalno piće sa lekovitim travama, ali i vinjak kojim se posebno ponose.
Destilerija se prostire na 11.000 metara kvadratnih, opremljena je sa dva destilatora od 1.000 litara, hrastovim buradima i sudovima za odležavanje sa projektovanim kapacitetom do pet miliona litara vrhunskog pića godišnje. Deo njihovog uspeha leži i u voćnjacima, koji se prostiru na preko 80 hektara plodne zemlje u reonu jezera Palić, na kom se uzgajaju samo odabrane sorte voća.
