Najjednostavniji i najbolji način da upoznate Srbiju, bar kada je reč o hrani i piću, je da posetite nacionalne restorane i da u njima probate jela koja su toliko karakteristična za pojedine delove Srbije. U ovim restoranima obraća se pažnja i na odabir rakije koja će biti ponuđena uz jela, ali i njeno serviranje, te da li će biti poslužena kao aperitiv ili dižestiv ili će se konzumirati uz obrok

Srbija se svojim geografskim položajem nalazi u centralnom delu Evrope, većim delom pozicionirana na Balkanskom poluostrvu, okružena planinana i nizijama, u blizini više mora, omeđana i prošarana većim i manjim rekama.

Zbog geografskog položaja koji zauzima, tokom svoje istorije često je bila na vetrometini događaja, na putevima raznih vojski, razarana, pljačkana i ugnjetavana, ali i mesto gde su mnogi narodi prolazili ili se naseljavali.

Tokom duge istorije kojom može da se podiči, Srbija je bila svedok velikih migracija i seoba naroda, koje su često prolazile preko teritorija kojim su vladali srpski depoti, carevi i kraljevi, ali i tokom okupacija koje su na srpskim zemljama bile česte i duge. Tokom migracija i seoba, neki narodi su se zadržavali na ovim prostorima, neki se naseljavali, neki su samo prolazili, ali je svima zajedničko da su ostavljali neki svoj trag, kojim su obeležili zemlju koja se pre više vekova definisala kao Srbija. Doduše ne u granicama moderne Srbije, koju znamo relativno kratko, ali svakako na teritorijama gde je živelo srpsko stanovništvo i koje su nekada u svom obimu bile jedna zemlja, a nekada rasparčana i u delovina velikih carstva koja su se sudarala na ovim prostorima.

Dobar zalogaj privlačan stranim turistima

Upravo ta raznolikost uticala je na svaku vrstu šarenolikosti toliko tipične za ove prostore, koja se može definisati u više pravaca, ali mi ćemo se zadržati na raznovrsnoj ponudi hrane, koja je opet totalno drugačija na severu i jugu, na istoku i zapadu Srbije. Raznovrsnost kultura učinila je jela drugačijim, ali ako govorimo o onome što generalno karakteriše našu zemlju, bar kada je reč o ponudi autentičnih jela i pića, to su pre svega jela na bazi mesa i povrća i rakije.

Srbija nema neku svoju autentičnu kuhinju, iako će se mnogi usprotiviti ovoj tvrdnji, već jela koja su osvajači donosili i koja su ovde na ovaj ili onaj način modifikovana. To svakako nije hendikep, već baš naprotiv. Raznovrsnost internacionalnih kuhinja, često totalno suprotnih, i njihova sinergija u jela koja svojatamo kao svoja, učinila su srpsku kuhinju danas poznatom u svetu. Možda ne toliko poznatom koliko bi mi želeli, ali svakako poznatom i priznatom.

Danas mnogi turisti posećuju našu zemlju upravo zbog naše kuhinje i autentičnih pića koja nudimo uz tu kuhinju. Danas smo poznati po dobroj kuhinji i prepoznati u svetu kao zemlja gde se dobro jede.

Četiri strane Srbije, četiri različite kuhinje

Današnja Srbija može se grubo podeliti na severnu Srbiju, južnu Srbiju, istočnu Srbiju i zapadnu Srbiju. Ova podela nije administrativna, niti po regijama, već podela na osnovu koje može jasno da se definiše uticaj nekadašnjih vladara tih delova Srbije i trag koji su ostavili na srpsku kuhinju.

Na severu Srbije, odnosno u Vojvodini, vekovima je bio dominantan uticaj Austrougarskog carstva, koje je ovaj deo današnje Srbije oblikovalo na način kao i sve svoje teritorije. U ovom delu Carstva, ali mnogo kasnije, većinsko stanovništvo činili su kolonizovani Nemci, Mađari i Srbi, ali i mnogi narodi koji su bili pod vlašću Austrougarske carevine. Uticaj koji je imala ova mešavina manjih i većih naroda kreirao je kuhinju koja je toliko tipična za Vojvodinu i veoma slična kuhinjama u današnjoj Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Nemačkoj. Vojvođanska kuhinja zasniva se na slatkim sosevima, knedlama, mesu, supama i čorbama, te poslasticama na bazi pekmeza i čokolade.

Jug Srbije više od pet vekova bio je u sastavu Otomanskog carstva, koje je ostavilo svoj trag na ove krajeve i stvorilo atmosferu koja je umnogome podsećala na Bliski Istok ili Malu Aziju. Taj uticaj Otomanskog carstva i danas je vidljiv na jugu Srbije, a možda je najviše prepoznatljiv u kuhinji tog kraja. Još uvek su ovde popularna jela turske kuhinje, doduše izmenjena i prilagođena tom podneblju.

Istok Srbije, koji se naslanja na Rumuniju i Bugarsku, vrlo je karakterističan i zbog vlaške manjine koja je većinska u mnogim delovima istočne Srbije. Uticaj kultura koje su dominirale ovim krajem Srbije, ali i uticaj vlaške manjine, učinio je da je kuhinja istočne Srbije toliko karakteristična i drugačija u odnosu na ostale delove zemlje u kojoj živimo.

Na kraju, i zapadni deo naše zemlje je vrlo specifičan, opet zbog uticaja zemalja na koje se naslanja, ali i zbog uticaja dva carstva koja se se tokom vekova smenjivala u ovom delu današnje Srbije – Austrougarskog i Otomanskog. Upravo te dve dijametralno-suprotne kulture nametnula su svoje različitosti, koje su se u kuhinjama mešale i stvorile autentičnu ponudu kojom se ovaj deo Srbije diči.

Ni rakija nije svuda ista

S obzirom da je kuhinja u Srbiji drugačija i da se samo u par stotina kilometara apsolutno razlikuje, za očekivati je i da je ponuda pića raznolika ili da se u nekim delovima pije pivo, vino ili rakija. Ali da li je to baš tako.

Srbije je po mnogo čemu zemlja trendova i mi volimo da pratimo različite trendove. Tako je i u piću. Do nedavno su bila popularna vina, i to vina iz domaćih zasada i vina koja su kreirana u domaćim vinarijama, ali taj trend je prošao. To ne znači nužno da se u Srbiji i dalje ne piju vina, ali trend vina je zamenio trend moderne srpske premium rakije i rakija je ono što se najčešće naručuje pre jela, uz jelo i nakon jela. Doduše, u vinskim delovima Srbije, pre svega u Sremu, Šumadiji i Negotinskoj krajini, vino i dalje vodi glavnu reč, ali u voćarskim delovima rakija je preovlađujuća.

S pojavom modernih srpskih destilerija i ozbiljnijom proizvodnjom premium rakija, rakija je zagospodarila luksuznim restoranima, kafićima i klubovima. Ali rakija nije svuda isto tražena i bitno se razlikuje ponuda rakija na severu i na jugu, na istoku i zapadu Srbije. Važnu ulogu u ovoj podeli igra kuhinja tih delova Srbije, odnosno karakteristike tih tradicionalnih kuhinja.

Tako recimo, u Vojvodini su najtraženije rakije od kajsije i kruške zbog pretežno slatkastih ukusa koji dominiraju vojvođanskom kuhinjom, dok su na jugu Srbije bele rakije najtraženije i to bele rakije od šljive i grožđa, koje se najbolje slažu uz kisele salate koje su prisutne uz svaki obrok južnjačke kuhinje. Centralna i zapadna Srbija su pod uticajem moćnih mesnih jela, koja se najbolje slažu uz dugo odležale i kompleksne rakije od šljive, ali i odležale destilate dobijene od grožđa. Istok Srbije bira specifične rakije, od kojih je možda najinteresantnija rakija od višnje, i njih sljubljuje uz vlaško-rumunske specijalitete korigovane i prilagođene ukusima ovog dela Srbije.

Autentični restorani pravo mesto upoznavanja različitosti

Ukoliko želite da upoznate Srbiju na najbolji način, bar kada je reč o hrani i piću, najbolje je da odete u nacionalne restorane i da tamo probate jela koja su toliko karakteristična za razne krajeve Srbije. U ovim restoranima, posebno ukoliko su to ozbiljni restorani, obraća se pažnja i na odabir rakija koje će biti ponuđene uz jela, ali i na način serviranja, te da li će biti poslužene kao aperitiv ili dižestiv ili će se konzumirati uz obrok.

Savetujemo vam da budete mudri prilikom odabira nacionalnih restorana i, ukoliko zaista želite da upoznate raznovrsnu srpsku kuhinju, da dobro proučite njihovu ponudu. Ovakvih restorana danas ima mnogo, ali samo pojedini među njima nude jela po kojima je taj kraj Srbije koji žele da predstavljaju poznat.

Nažalost puno je restorana koji se deklarišu kao nacionalni restorani, ali čija se ponuda svodi na interenacionalnu kuhinju, koju možete svuda probati i koja se ipak jede u restoranima prilagođenim za posluženje ovakvih jela.

Takođe, valjalo bi pre odlaska u nacionalne restorane severa, juga, istoka i zapada Srbije da se dobro informišete o karakterističnim jelima tih delova naše zemlje i da budete spremni na možda ne baš blage i često intenzivne ukuse, koje možete očekivati od tradicionalnih jela. Tradicionalna jela umeju da budu začinjena, umeju da budu za nijansu slađa, nekada ljuta, često slanija i kiselija, ali uvek autentična i pripremljena za one koji imaju gastronomske porive i hedonističku crtu. Bilo da spadate u gurmane ili ne, probajte ova jela i spoznajte različitosti Srbije koje možda baš ova jela najbolje reprezentuju.