Mnogi smatraju da se rum prvi put pojavljuje u engleskim pisanim hronikama sredinom 17. veka, međutim postoje i druge teorije koje rum odvode u daleku prošlost i vezuju ga za jugoistočnu Aziju

Rum je jedan od najstarijih spirita na svetu, čija se destilacija vekovima usavršavala. Za njega se smatra da je rođen na karibskim plantažama šećerne trske, gde se odvijala i destilacija, što je ostala preksa do dana današnjeg, s tim da je proizvodnja danas mnogo složenija. Naime, da bi se dobilo ovo slatko piće zrela šećerna trska se seče mačetama, a kasnije se transportuje na drobljenje, gde joj se izvlači sok iz vlaknaste pulpe. Zatim sledi proces proizvodnje, koji može da se odvija na tri načina. Prvi podrazumeva direktnu fermentaciju i destilaciju soka šećerne trske i u kom se zapravo i najviše čuvaju biljne karakteristike trske. Ovakva metoda se   primenjuje u francuskim Antiliama. Drugi podrazumeva kuvanje šećerne trske, kada se dobija koncentrovani sirup, koji se kasnije fermentiše i destiluje – ovu metodu koriste pojedine destilerije, koje tokom cele godine koriste fermentisani sirup za proizvodnju. I treći, najmasovniji, podrazumeva obrađivanje u melasu, koja se prodaje destilerijama kako bi se fermentisala i destilovala u rum. Proces fermentacije se takođe razlikuje od destilerije do destilerije –  jedni fermentuju šećer u otvorenim kazanima, dok drugi  to rade u strogo kontrolisanim uslovima.

Od kupaže zavisi aroma

Sledeći korak jeste destilacija, koja se opet razlikuje u zavisnosti od države do države. Interesantna je i činjenica da se skoro svi rumovi kasnije kupažiraju sa drugim serijama iz iste destilerije i često se mešaju sa rumovima različite zrelosti. Nekima se dodaje bilje, voće i začini ili se namerno mešaju sa sokovima ili ekstraktima kako bi se proizveo rum sa ukusom. Iako sve deluje jednostavno, vekovi su prošli da bi konzumenti danas uživali u njemu. Naime, kao i za većinu spirita tako i za ovaj kolaju razne teorije gde je nastao i kako je dobio ime. Mnogi smatraju da se prvi put pojavljuje u pisanim hronikama sredinom 17. veka, ali i da je u engleskom jeziku oduvek postojala ta reč koja je imala vulgarno značenje, pa je i rum smatran sirotinjskim pićem. Po drugoj teoriji rum označava iskvareni oblik reči “saharum” što je botanički izraz za šećernu trsku.

Da li je rum nastao u Aziji

S druge strane, mnogi su zagovornici teorije da je ovo piće nastalo u jugoistočnoj Aziji, gde su domoroci žvakali šećernu trsku, a onda su počeli i da je melju i iz toga su cedili sok. Pridošli evropski moreplovci su preneli šećernu trsku u nove krajeve, a na Karibe ju je doneo Kolumbo na svom trećem putovanju. Navodno, ovaj moreplovac ju je zasadio na više mesta na ostrvu Hispanioli (danas Haiti), gde su boravili španski kolonisti, koji su odmah otkrili lepu tečnost, prijatnog ukusa i opojnog dejstva koja se dobijala vrenjem i destilovanjem melase. Tako je rum sa Kariba počeo da se širi i po drugom krajevima Novoga Sveta. Ipak, današnji rum sa ondašnjim ne treba mešati. Njihov je bio sirov, gust i jak i samo jedan gutljaj je bio dovoljan da se čovek napije. Doduše i tada je postojao kvalitetan, ali su njega konzumirali bogati, a onaj lošeg kvaliteta siromašni. Stoga se i dan danas smatra da su španski kolonisti sa lošim rumom „rešili problem“ domorodaca.

Pirati proslavili rum

Bilo kako bilo, dolaskom Engleza i Francuza na Karibe, stižu i pirati, bukaniri, vojnici i mornari, a rum postaje još popularniji. U to vreme, ostrva srednje Amerike su puna destilerija i krčmi, u kojima su ovo piće najčešće pili gusari i njihovi štabovi na Jamajci, Tortugi, Sen Kitsu.  Tada, rum postaje deo istorije ovih ostrva i skoro svih pirata koji su tu gospodarili. U tom periodu počinju da se šire glasine i o pojednim istorijskim ličnostima koje se prepričavaju i dan danas. Tako se priča kako je čuveni pirat Henri Morgan (od koga potiče čuvena američka bogataška porodica Morgan) stalno bio pijan i da se nije odvajao od flaše sa rumom. Takođe, interesantan je udeo ruma u stvaranju republike Libertarije koju je na Madagaskaru osnovao francuski gusar Mison, koji je maštao da osnuje državu koja se oslanja na socijalnu pravdu. Njega spominje i Bajron koji navodi da je ovaj Francuz okupio društvo Portugalaca, Engleza, Holanđana i Francuza, sa kojima je napravio državu koja je odlično funkionisala, sve dok se nije nasukao engleski brod pun ruma. Spasioci su spoznali čari ruma i tako pijani ubrzo su se posvađali i međusobno poubijali. I najpoznatiji pirat Edvard Tič, zvani Crna Brada, u svom dnevniku iz 1717. godine zapisao je kako im je nestalo ruma pa je posada trezna protiv svoje volje. Zbog toga kreće pobuna, ali srećom, nailaze na brod sa tovarom ruma, koji pljačkaju, posada se napija i na brodu opet vlada mir.

Rum stiže u Evropu i Ameriku

Kasnije, s Kariba rum stiže do Evrope gde dobija svoje obožavaoce u krčmama, kasarnama, bordelima i siromašnim kućama. A onda stiže i do Amerike gde je njegove čari osetio i Džordž Vašington. U Americi se odomaćio i zato su danas Sjedinjene Američke Države najveći proizvođač ruma.

Interesantna je i činjenica da je na prostorima bivše Jugoslavije, do 1965. godine, rum bio vrlo popularan, ali polovinom šezdesetih godina prošlog veka počinje postepeno da se povlači ustupajući mesto vinjaku.

Danas se rum vratio na zasluženo mesto i ponovo je omiljen među konzumentima u Srbiji, posebno među mlađim konzumentima koji često biraju koktele ili mikseve sa rumom.