RAKIJA OD KAJSIJE Da li se u Srbiji proizvodi kvalitetna rakija od kajsije

Gorda

Generalno gledano Srbija ima odličnu rakiju od kajsije, ali mi nismo jedina država koja je proizvodi. Dugu tradiciju imaju i zemlje poput Austrije, Mađarske, Češke… s tim da je veoma važno napomenuti da naša klima i teroar u odnosu na pomenute države ima mnogo više prednosti da izrodi kvalitetnu sirovinu. Zato slobodno mogu da kažem da je naša kajsijevača kvalitetnija, ali je nažalost po proizvodjače, a na radost konzumenata, i jeftinija u odnosu na rakiju od kajsije iz spomenutih država – kaže u razgovoru za Spirit Style Miloš Škorić, direktor prodaje i marketinga kompanije „Veljko i sinovi“

Rakija od kajsije je jedna od najcenjenih rakija i po popularnosti zauzima visoko mesto među konzumentima u Srbiji. Stoga je rado viđen gost u svim elitnim ugostiteljskim objektima,  gde se najčešće konzumira kao aperitiv ili u koktelima. Interesantno je da je sve zanimljivija mlađim generacija.

Ipak, da bi se proizvela kajsijevača vrhunskog kvaliteta potrebno je puno truda i rada, ali prvenstveno i ljubavi i strpljenja, jer je proces proizvodnje poprilično složen i u principu se sastoji iz četiri osnovna koraka. To konkretno znači da destilari moraju pažljivo da pristupe svakom od ovih koraka jer generalno od njih i zavisi kakvog će kvaliteta biti krajnji proizvod. Zanimalo nas je da li Srbija može da se pohvali rakijama od kajsije vrhunskog kvaliteta, a na tu temu smo razgovarali sa Milošem Škorićem, direktorom prodaje i marketinga u kompaniji „Veljko i sinovi“, vlasnikom brend Gorda.

Kako je nastao brend Gorda i ko je zapravo zaslužan za to da se o vašim rakijama priča i van evropskog kontinenta?

Sve je počelo iz hobija u Velereču, mestu na obroncima planine Rudnik, u opštini Gornji Milanovac, odakle je strina Svetlana, supruga mog strica Veljka Škorića.  Veljko je po struci bio bio ekonomista, koji je zbog  svog odgovornog posla i beogradske gužve, odmor vikendima pronalazio u tazbini.  Inače, u tom okrugu tradicija proizvodnje rakije je vekovima postojala, a Veljko ju je samo nadogradio. Sve je zapravo krenulo iz hobija, kada je Veljko počeo da peče rakiju isključivo za porodicu i prijatelje, a devedesetih godina prošlog veka zasadio je i šljivik.  Ipak, kako se tradicija ne bi ugasila, 1994. godine stric ozbiljnije pristupa proizvodnji.

Ko je kumovao imenu rakije i i zašto se ona zove baš Gorda?

Brend nosi ime po pretkinji Gordi, koja je sa mužem Aronom pre tri veka utočište našla u ovom mestu, gde je ubrzo na plodnoj i rodnoj zemlji posadila prvu šljivu. Nakon što je stric Veljko ozbiljnije pokrenuo proizvodnju i angažovao tehnologa, počeo je da se rađa brend Gorda, koji ima svoj prepoznatljiv stil od kog ni dan-danas ne odstupamo. Nakon smrti strica, strina Svetlana je zajedno sa svoje dve ćerke dugo razmišljala šta dalje i donela odluku da se nastavi tradicija. U ima nastavka tradicije, udružio se i  podmladak porodica Milovanović-Škorić i od 2009. godine pokrenuli smo malu komercijalniju priču oko Gorde. Trenutno u komercijalnoj ponudi imamo rakiju od šljive, dunje i kajsije, a koje su odnele mnogobrojna priznanja i nagrade kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Istinski poznavaoci vaših rakija tvrde kako Gorda može na svetskom tržištu da parira najjačim brendovima viskija i konjaka. U čemu leži tajna i šta je to što vas odvaja od drugih proizvođača rakije?

Prvenstveno, o svemu veoma vodimo računa, počevši od sorti voća koje koristimo pri proizvodnji rakije, preko berbe, pa sve do stroge kontrole voća koju s velikom pažnjom proveravaju naši agronomi i tehnolozi. Prilikom prijema u destileriju voće se dodatno kontroliše, posle čega kreće priprema za fermentaciju, a u ovom procesu mi fermentišemo sam djus iz plodova. Sve ove procese opet kontroliše tim tehnologa. Po završenom pečenju, a u zavisnosti od vrste destilata sledi odležavanje. Primera radi, rakija od šljive sazreva u hrastovim buradima, dok kajsija odležava u inoks posudama, dok kod dunje radimo neku vrstu kombinacije ove dve vrste odležavanja . Burad za odležavanje rakije od šljive i dunje se prave samo od jedne vrste hrasta, koji se specijalno priprema za nas. Sam kraj procesa je kombinovanje, odnosno kupažiranje destilata različite starosne strukture. Za ovaj jedinstveni i kreativni proces zadužen je glavni master blender destilerije.

Koliki se u kompaniji „Veljko i sinovi“ proizvede etiketa i koje su sorte voća zastupljene za proizvodnju ?

Sem kvalitetnog voća, posedujemo i najsavremeniju opremu, odnosno tradicionalne bakarne kazane i kolonski destilacioni aparat, uz pomoć kog se postiže trostruka i četvorostruka destilacija. Trenutna proizvodnja u našoj destileriji iznosi oko 60.000 litara godišnje.

Inače, u  našoj destileriji koristimo pristup proizvodnji isključivo monosortnih rakija. Što znači da sve tri etikete koje se nalaze na tržištu, pravimo isključivo od jedne sorte voće. Kajsiju od sorte madjarska najbolja, dunju od sorte leskovačka dunja, dok šljivu pravimo od sorte čačanska rodna.

Šljive od kojih se proizvodi Gorda su iz sopstvenih zasada i od kooperanata iz Gornjeg Milanovca. Dunju nabavljamo iz istočne Srbije, dok kajsiju kupujemo od proizvođača iz Mijokovca, kod Čačka.

Koji je vaš generalni stav o rakijama od kajsije u Srbiji, odnosno da li smatrate da možemo da se pohvalimo kvalitetnim rakijama dobijenim od ovog voća?

Generalno gledano Srbija ima odličnu rakiju od kajsije, s tim da mi nismo jedina država koja je proizvodi. Dugu tradiciju imaju i zemlje poput Austrije, Mađarske, Češke, s tim da je veoma važno napomenuti da naša klima i teroar, u odnosu na pomenute države, ima više prednosti da izrodi kvalitetnu sirovinu. Zato slobodno mogu da kažem da je naša kajsijevača kvalitetnija, ali je nažalost po proizvodjače, a na radost konzumenata, i jeftinija u odnosu na rakiju od kajsija iz spomenutih država.

Primera radi, u Austriji za jednu bocu kvalitetne rakije od kajsije, treba izdvojiti oko 90 evra. Kod nas su te cene mnogo niže, a razloga za to je nekoliko. Prvenstveno jer Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje domaće rakije, koja se uglavnom peče i u domaćinstvima i koja se prodaje na sivom tržištu, bez kontrole države – nema poreski tretman i nema kontrolu. Druga stvar je slabija kupovna moć koja itekako determiniše po kojoj ceni može nešto proda.

Od čega zavisi kvalitet kajsijevače i šta je to što doprinosi da ona može da ponese premium etiketu?

Svaki destiler zna da nije baš uvek jednostavno proizvesti kvalitetnu i dobru, a pre svega ukusnu i aromatičnu kajsijevaču. Veoma je bitno da se pri proizvodnji koriste zdravi, zreli, meki plodovi, s tim da moraju da se ispoštuju i prate svi tehnološki procesi i parametri. Kajsijevača je rakija sa najfinijim aromama i odlikuje je posebna mekoća i voćnost. Stoga i izbor sorte takođe ima veliku ulogu, jer utiče na sam karakter pića. Takođe, vrlo je važna i prerada, temperaturno kontrolisana fermentacija, a na kraju i  destilacija igra veoma važnu ulogu.

To kakve će ona biti boje zavisi i od dela Srbije u kom se proizvodi. Recimo na severu zemlje se više preferiraju bele, dok su južnije popularnije „obojene“ rakije koje stare u buretu od hrasta. Po nekom nepisanom pravilu kajsija bi trebalo da sadrži između 40 i 42 odsto alkohola. Ukoliko se svi ovi parametri ispoštuju ona poprima sav svoj raskoš, pun ukus, pitkost, a i sama aroma dolazi do izražaja.

Kako biste opisali kajsiju Gorda i po čemu se ona razlikuje od kajsijevača drugih proizvođača?

Mi našu monosortnu Gorda kajsiju dobijamo od domaće sorte kajsije mađarska najbolja, gde najfinije plodove probiramo u najoptimalnijem tehnološkom zrenju na mikrolokalitetu Miokovci. Nakon odvajanja koštice od ploda i pravljenja soka od kajsije, sirovina prolazi kroz proces kontrolisane temperaturne fermentacije u kojem provodi oko 15 do 20 dana. Nakon toga sledi proces destilacije u kojem se odvajaju tri frakcije. Glave, telo i repa – prvenac, glavni tok i patoka. Gde samo telo odlazi u na dalje odležavanje u inertne sudove.

U odležavanju provodi od šest do dvanaest meseci, te se flašira, kada krajnji proizvod sa lakoćom kreće u zavodljivi pohod na sva čula konzumenata.

Inače, specifični smo po tome što ni jedna serija naše kajsijevače nema isti ukus, miris, niti aromu. Sve ovo isključivo zavisi od godine proizvodnje, odnosno od berbe. Tako se primera radi Gorda kajsija iz 2019. godine razlikuje od one koja je proizvedena 2021. godine. Ukoliko je, kojim slučajem, berba bila loša, mi ćemo radije preskočiti proizvodnju nego praviti rakiju koja neće biti vrhunskog kvaliteta. Kao što smo i uradili 2020. godine.

Opišite nam u nekoliko rečenica ukus, miris i aromu kajsije Gorda i uz koju hranu biste je preporučili?

Gorda rakija od kajsije je kristalno providna, a kada se prinese nosu u mirisu se osete cvetne arome u kojima dominira bela lala, a jasno se oseti i sortnost, dok je alkoholna aroma nežna. U ukusu se potvrđuju sve mirisne arome, a prisutan je i mladi lešnik sa prijatnim i nežno osvežavajućim notama. U post ukusu dominira pekmez od kajsije, orašasto voće i anis. Pošto se kajsijevača služi kao aperitiv, preporuka je da se pije uz lakšu hranu, poput pilećeg belog mesa, morskih plodova, morske i rečne ribe, a odlično se slaže i uz mladi sir, kajmak, proju ili gibanicu.

S obzirom na to da se u svetu sve više cene kraft proizvodi, da li smatrate da bi destileri iz Srbije trebalo svoje proizvoda da plasiraju s predznakom zanatski?  

Svakako, i ne samo rakiju već i druge proizvode, jer se u Srbiji zaista proizvode odlični kraft proizvodi. Ako se uzme rakija za primer, ona zaista i jeste kraft proizvod, jer se praktično sve radi ručno – od zasada, preko berbe, do usitnjavanja voća i destilovanja, pa sve do odležavanja i pretakanja u flaše. Generalno gledano registrovani proizvođači rakija u Srbiji imaju odlične premium etikete, u koje naravno spada i rakija od kajsije.  Inače, Gorda je sa svojim asortimanom prisutna u svim zemljama bivše Jugoslavije, Austriji, Nemačkoj, Italiji, Australiji i vrlo smo ponosni na uspehe naših proizvoda.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

VISKI Caol Ila 12

VISKI Caol Ila 12

Viski Caol Ila 12 je single malt viski, koji je odležao 12 godina u hrastovim bačvama i tipičan je reprezent

TEKILA Sierra Silver

TEKILA Sierra Silver

Tekila Sierra Silver osvojila je mnoge međunarodne nagrade, a specifična je po svom voćnom ukusu Tekila je meksički nacionalni brand.

TEKILA Avion Silver

TEKILA Avion Silver

Tekila Avion Silver osvojila je višestruke nagrade 2011. i 2012. godine, a njen poseban način destilacije daje jaku i dominantnu

SAZNAJTE Kako da prepoznate dobar viski

Vekovima su destilerije učile kako drvo utiče na ukus viskija i zadnjih decenija je primetno  da su savladale umetnost igranja sa različitim tipovima i veličinama

RAKIJA ŠAMAR Rakija o kojoj se priča

Šamar nije samo rakija, Šamar je brend koji poštuje nasleđe i tradiciju, dok istovremeno donosi dašak svežine i inovacije u urbani, živahan i moderan gradski