Rakija jeste najpopularniji destilat u Srbiji, a sve veću popularnost stiče i van granica naše zemlje
Vatrena ili lozova voda, duh začina, radža, ljuta, mučenica, samo su neki od naziva za najomiljenije piće među Srbima – rakiju. Ono što je za nas rakija, Englezima je džin, Nemcima šnaps, a Rusima i Poljacima votka. Rakija spada u grupu žestokog alkohola i jedan je od najpopularnijih destilata na Balkanu. Po osobinama vrlo je slična brendiju i votki, a ukoliko je reč o premium ili super premium proizvodu često je pitkija od viskija i konjaka. Specifična je i po proizvodnji, jer se koriste razne sorte voća i zato ima bogatu paletu aroma, ukusa i mirisa, što ne poseduju mnogi drugi spiriti. To je jedan od osnovnih razloga što je konzumenti vole, jer mogu da biraju da li će popiti blažu, jaču, prepečenu ili odležalu.
Valja se prisetiti da je rakija prvenstveno služila u medicinske svrhe i to sve do 15. veka, kada su je smatrali lekom. Alhemičari i apotekari su verovali da će destilat starima vratiti mladost, a ostalima produžiti život.
Rakija popularnost stekla zahvaljujući sirćetu
Kada govorimo o Evropi glavni krivac za popularnost rakije i uživanje u njoj jeste Luj IV, koji je davne 1514. godine dozvolio proizvođačima sirćeta da proizvode i rakiju. Kako je njena popularnost rasla, postala je i svojevrstan podsticaj, pogotovo vojnicima koji su je videli kao saveznicu. Jedan od najočitijih primera za to je 1581. godina kada se rasplamsao rat između Engleske i Holandije. Kako bi im vojska bila borbenija Ostrvljani su svojim redovima davali rakiju. Sem na evropskom tlu, ovo plemenito piće ispijalo se u 13. veku i na prostorima Azije. Naime, 1297. godine venecijanski trgovac i istraživač, i jedan od prvih Evropljana koji je plovio putem svile do Kine, Marko Polo je zabeležio da su mongolski nomadi pili fermentisano kobilje mleko, pod nazivom kumis. On je još zapisao da su ga destilacijom pretvarali u mlečnu rakiju karakumis, ali i da su ovo piće duplo destilovali da bi dobili jaču rakiju.
Destilacija je proces koji su poznavali još stari Grci, a Aristotel je verovao da se ovim procesom čak i morska voda može pretvoriti u pitku.
Rakija u srednjovekovnoj Srbiji
Srbija takođe ima bogatu istoriju kada je u pitanju rakija i zato danas ne postoji domaćinstvo koje je ne spravlja po svom tajnom receptu. Prvi spomen rakije i pokušaj da se ona napravi javlja se u srednjovekovnoj Srbiji. Vladari iz doba Nemanjića imali su na dvorovima strane lekare, koji su se bavili destilacijom, te su proizvodili nešto što podseća na današnju rakiju od loze, komovicu i travaricu. Međutim ti destilati su korišćeni samo u svrhe lečenja, a tek kasnije i za ispijanje radi uživanja. Iako nema preciznih dokaza o tome kada je rakija počela masovno da se pije u Srbiji i kod nas se 15. vek uzima kao doba kada se pojavljuje u krčmama i društvu. Dolaskom Turaka na ove prostore smatralo se da će se pečenje rakije prekinuti, no to se nije desilo, jer Osmanlije nisu uticale, ali i prekidale srpsku alkoholnu tradiciju. Rakija na ovim prostorima dolazi do izražaja krajem 19. veka, kada je vinograde zahvatila, ali i uništila opaka bolest filoksera. To je uslovilo nestašicu komovice, ali i veću potražnju za drugim vrstama rakije. Tako su se vremenom pojavile loše rakije i nelojalna konkurencija, koja je htela brzo da zaradi. Ljudi su se u tom periodu često trovali, a za to je bila najzaslužnija „klipara“ ili „špiritulja“ dobijana od žitarica ili krompira, koja je kasnije razblaživana sa vodom, a sve zarad dobijanja ljute rakije.
Rakija i njen razvoj
Početak 20. veka doneo je mnoge promene koje su se pre svega odrazile na proizvođače rakije. Usled ratova, trgovina je stagnirala, a država je donela Zakon koji je uticao na uvoz i izvoz robe. Uz to američki zasadi šljiva počeli su da daju više ploda, te su američke sorte postale konkurencija srpskim. Još jedna nevolja u tom periodu zadesila je proizvođače pošto je 1923. godine uvedena trošarina na rakiju. Pojavile su se i neke bolesti, pre svega štitasta vaš, a koja je do tridesetih godina prošlog veka uništila oko 80 odsto zasada šljive. Iako je često bivala uništena, naša šljiva je opstala i zato je rakija od šljive postala nacionalno obeležje. Sem šljive za pečenje rakije se koristi i grožđe, kajsije, jabuke, smokve i dunje. Rakije od šljiva i grožđa se katkad mešaju posle destilacije s drugim travama, medom, višnjama i orašastim plodovima.
Rakija i zablude – Venac ne odaje rakiju
Prepečenica je dvostruko destilisana rakija, koja sadrži i preko 60 odsto alkohola. Za rakiju koja ne valja i koja je lošeg kvaliteta najčešće se kaže da je brlja. Smatra se da je ona dobra samo ukoliko miluje nepce, žari grlo i greje stomak. Mnogi kvalitet proveravaju tako što vrte flašu u krug i gledaju koliki je venac. Međutim, to zapravo ne govori ništa o kvalitetu, ali pokazuje koliko gradi ima. Smatra se da je rakija prejaka ukoliko joj je venac vidljiv. Takve rakije sadrže preko 50 odsto alkohola i teško se piju. Što se boje tiče, na to se oslanja isključivo ako je osoba sigurna u poreklo serviranog pića. Svaka rakija je bezbojna, ali kolorit nastaje tokom sazrevanja u buretu. Međutim ima i onih što dodaju emulgatore.
