OTKRIVAMO Prva banka rakije u Srbiji

Banka rakije

Otkrivamo vam gde se nalazi prva banka rakije u Srbiji i na koji način funkcioniše ulaganje u rakiju, te kakve benefite donosi

Rakija se smatra srpskim blagom, a blago je najsigurnije kada se čuva u banci. Zato će uskoro svi ljubitelji ovog moćnog alkoholnog pića moći da izaberu vrstu rakije i stave je na odležavanje u hrastovu burad i to sa svojim imenom. Sve ovo biće napravljeno po uzoru na Škotsku, zemlju za koju se može reći da je meka viskija, a zahvaljujući Jovici Božiću, uspešnom biznismenu iz Londona. Prva banka rakije nalaziće se u vojvođanskom mestu Omoljica, nadomak Pančeva, a biće smeštena u okviru BOZ Destillery čiji je vlasnik naš sagovornik. Možda će nekima zvučati čudno, ali prema rečima Božića ova investicija je isplativija od čuvanja zlatnih poluga, posebno ako se zna da su Srbi vrlo ponosni na svoje nacionalno piće i da srpska rakija za sve nas, a posebno za Božića predstavlja ponos. Pored ponosa, rakija za pravog domaćina je povod i za kurčenje pred gostima, ali u najboljem smislu ove reči.

– Čitava ideja nastala je na osnovu postojanja banke viskija u Škotskoj, gde ovo piće predstavlja najupečatljiviji commodity market. Odležali viski je jedan od najtraženijih proizvoda i zato mu je u poslednjih deset godina vrednost porasla za celih 540 posto. Naime, za one koji ne znaju, trenutno na berzi ne postoji ni jedan proizvod koji je ostvario toliki rast, kao što je to slučaj sa odležalim viskijem. S obzirom na to da sam Srbin i patriota došao sam na ideju da od naše domaće rakije napravim commodity market – priča Jovica Božić.

Odležavanjem rakije do visoke cene

Kako kaže, do sada je bilo sličnih pokušaja, ali ni jedan od projekata nije realizovan, jer su Srbi po pravilu nestrpljiv narod i zato ne mogu da sačekaju da rakija odleži bar pet godina kako bi dobila na kvalitetu. Međutim, njegova želja jeste upravo ta da srpska rakija odležavanjem dobija na kvalitetu i da bude u istom, ako ne i na višem rangu u odnosu na viski. Kao i u svakom poslu, tako i u ovom, kada je u pitanju proizvodnja i prodaja rakije postoje određeni problemi, a koje će Jovica Božić rešiti upravo otvaranjem ove jedinstvene banke. Mušterije koje bi kupovale i ostavljale rakiju da odležava moći će da biraju vrstu rakije, njenu starost i količinu koju žele da čuvaju. Takođe, imaće mogućnost da sa tehnolozima određuju svoju notu, ukus i aromu rakije. Kada se ceo proces kupaže završi, rakija će se stavljati u bure, klijent će dobiti svoj set sa voskom i pečatom i će on moći da otvara i zatvara bure. Na buretu će se nalaziti ime vlasnika rakije. Kada klijent poželi da otvori bure u BOZ Destillery, gde će se bačve i čuvati, ponudiće i opciju flaširanja sa specijalnim etiketama na kojima mogu da napišu od čega je rakija, kako se zove i koje godine je proizvedena, odnosno da po želji brendiraju svoju rakiju.

Cena rakije i do 100 eura

– U Srbiji skoro svako domaćinstvo peče rakiju, ali je problem u tome što to nisu velike količine. Proizvođači deo prodaju, a deo poklone, te se dolazi do zaključka kako se ovde skoro niko ne bavi ozbiljnom proizvodnjom. Jedan ozbiljan proizvođač bi trebao da ima bar 10.000 litara iste vrste rakije. Zato je naša ideja da se u okviru BOZ Destillery napravi poseban podrum, odnosno sef gde će svaka osoba moći da dođe i da kupi onoliko rakije koliko želi. Ujedno će moći i da je čuva u našem podrumu. Svako bure će biti voskirano, odnosno pečatirano. Pečatiranu burad moći će da otvore samo klijenti banke rakije. Praktično uvešćemo istu priču, kao što se radi u sefovima klasičnih banaka – ističe sagovornik.

Računajući da rakija na kvalitetu i ceni dobija tek pošto je odležava u hrastovom buretu, Božić smatra da će ovo biti i te kako unosan biznis, posebno ako se uzme u obzir da je sada u prodavnicama i fri šopovima prosečna cena rakije između 30 i 100 evra.

Proizvodna cena rakije

– Ovde je matematika vrlo jednostavna, ako se ima u vidu da je za litar dobre rakije potrebno 10 kilograma šljiva i ako se uzme u obzir da kilogram ovog voća staje oko 20 dinara. Znajući ove podatke, dolazimo do računice kako je za proizvodnju litre rakije od šljive potrebno svega 200 dinara. Kada se tome doda ambalaža i rad dolazi se do cifre od oko 450 do 500 dinara. To praktično znači da litra kvalitetne flaširane rakije od šljive košta maksimum oko 500 dinara ili oko 4 eura. S druge strane kada se na to dodaju akcizna markica i PDV, takav proizvod automatski poskupljuje i to značajno poskupljuje. A upravo to je razlog što u Srbiji imamo oko 80 odsto proizvođača koji rakiju proizvode na crno – kaže Božić.

Cena rakije je zagarantovana

Zato je Božićev sledeći zadatak da u narednom periodu sve ovo zakonski i poreski reguliše. Upitan da li u našoj zemlji postoji tržište za spovođenje ovog projekta, sagovornik odlučna ističe da postoji.

– Za razliku od kupovine zlata, cena rakije je zagarantovana, jer što se duže čuva dobija na kvalitetu i postaje skuplja. Verujem da svako domaćinstvo može da izdvoji novac za 50 do 100 litara rakije, koju će kasnije čuvati u banci za one najlepše prigode poput proslava punoletstva ili svadbe. Ubeđen sam da će ljudi iz dijaspore i urbanih sredina biti i naši najveći klijenti. Naime, oni zapravo nemaju gde da čuvaju rakiju, jer sigurno neće kupiti bure od 100 litara i kasnije ga čuvati u stanu. Znači oni će moći da je čuvaju kod nas i to pod strogo kontrolisanim tehnološkim uslovima – ističe Jovica Božić.

Još jedan od razloga zbog kojih je naš sagovornik zakoračio u otvaranje prve banke rakije u Srbiji jeste i stanje zaliha na tržištu. On kaže kako rakiju svi peku, ali i ističe da danas postoji mali broj ozbiljnih proizvođača kod kojih se može naći 200 do 300 hiljada litara rakije u buretu. A u tome i leži cela tajna Božićevog ambicioznog projekta.

Rakija kao biznis

– Cilj nam je da u naredne dve do tri godine u našim podrumima uvek imamo bar  300.000 litara rakije, gde računamo da ćemo uvek imati bar 100.000 litara istog destilata. Gledaćemo da deo izvozimo, ali ćemo se ipak više okrenuti i osloniti na domaće tržište koje nam je izuzetno važno. Osim što na rakiju gledamo kao na nacionalni proizvod za uživanje, gledaćemo je i kroz biznis gde je osnovna uloga banke: Kupi – Prodaj. Istakao bih da BOZ Destillery raspolaže sa 14 hektara starog i mladog voćnjaka, ali imamo i 5 ozbiljnih kooperanata koji rade samo za nas. Ove destilerije već proizvode rakiju po našoj recepturi. Takođe, naša destilerija je i pri Udruženju  majstora srpske rakije, koje okuplja više od 150 proizvođača rakije. U planu nam je da napravimo sa svima njima ugovore gde će ovi proizvođači proizvoditi rakiju po našoj recepturi. Zatim ćemo od tih destilata praviti kupažu koja će biti prepoznatljiva kao naš brend. Nama i jeste cilj da zaposlimo sve one koji imaju manje i veće voćnjake. Naravno akcenat će biti stavljen na proizvodnju rakije od šljive, a manji deo će činiti voćne rakije od kruške, jabuke, dunje i kajsije – priča ovaj uspešni biznismen o svojim ambicioznim planovima.

Banka rakije

BOZ Destillery

Inače, BOZ Destillery je nastala kao sinergija familijarnog biznisa porodica Božić i Popović, s tim da Božići učestvuju u finansijskom delu, dok je porodica Popović na čelu sa tehnolozima Zoranom i njegovim sinom Miladinom zadužena za tehnološki proces proizvodnje. Interesantno je istaći da je glavni tehnolog destilerije Predrag Niškanović, mlado, ali već prepoznatljivo, lice savremene rakijske scene Srbije. Ove dve porodice zajedničkim snagama već imaju pozamašne zalihe rakije koju već četiri godine čuvaju u hrastovim buradima.

– Ideja za ulaganje u ovu vrstu biznisa nastala je prevashodno zahvaljujući destileriji Tadić iz Omoljice, od koje smo kupili dva voćnjaka, kao i njihove zalihe rakije. Reč je o domaćinu koji sada ima 80 godina, a u čiju smo rakiju od vajkada bili zaljubljeni. Naime porodica Tadić ima bogato iskustvo od preko 30 godina u proizvodnji šljive i rakije od šljive i zato su nam i oni bili uzor da pokrenemo celu ovu priču  – zaključio je Božić.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

TEKILA Cabo Wabo

TEKILA Cabo Wabo

Tekila Cabo Wabo stekla je planetarnu slavu zahvaljujući frontmenu grupe Van Halen, a evo i zbog čega Od svih žestokih

Akashi White Oak

VISKI Akashi White Oak

Viski Akashi White Oak proizvodi se na dva načina i to onaj za japansko, te onaj za svetsko tržište, a

RAKIJA Viljamovka Takovo

RAKIJA Viljamovka Takovo

Rakija Viljamovka Takovo savršena je za zimske dane Rakija Viljamovka Takovo dobar je i aperitiv, jer otvara apetit Rakiju nazivaju

Predstavljamo vam destilerije

Destilerije u Srbiji, njihova ponuda, kako i gde kupiti najbolju rakiju. Spirit Style je tu da vam pomogne. Predstavljamo vam najbolje domaće destilerije i njihovu

RUM – Piće koje su proslavili gusari

Kvalitet prvobitnog ruma nije bio ni blizu ovom današnjem, jer je bio opor, žestok, slatkast, nepročišćen,  jednom destilovan i zato je samo jedan gutljaj obarao

DOBRA RAKIJA – Rakija Gorda

Da u Srbiji postoji dobra rakija, nije nikakva vest, ali da postoje rakije koje su visoko kotirane u premium segmentu spirita – jeste ili možda