Voćne rakije su veoma popularne u Srbiji, a razlikuju se po odabiru voća i njegovoj biranoj selekciji, tehnologiji same pripreme proizvodnje, po finesama u  proizvodnji, ali i po načinima odležavanja i sudovima u kojima odležavaju. Saznajte koja je najbolja voćna rakija

Rakija spada u kategoriju jakog alkoholnog pića i proizvodi se destilacijom komine grožđa, prevrelog soka ili nekog drugog voća i najčešće sadrži oko 40 odsto alkohola. Od voća se obično koriste šljive, jabuke, kajsije, grožđe, kruške, dunje, smokve, ali i kupine, maline ili ribizle.

Nje redak slučaj da meša i nekoliko vrsta voća te se dobijaju takozvane voćne rakije. Takođe kada se jedna vrsta rakije pomeša sa raznovrsnim lekovitim biljem, medom, orašastim plodovima dobijaju se rakije poboljšanog ukusa i kvaliteta poput orahovače i medovače. Popularno se jačina izražava u gradima, a za kontrolu se koristi alkohometar.

Rakija se peče u kazanu, a kasnije se pretače u burad i na kraju sipa u flaše. Svaka vrsta rakije i ona od istog voća, ali od različitog proizvođača ima svoju karakterističnu aromu, te njen ukus i dopadljivost zavise od samog procesa proizvodnje. Po pravilu mora da odleži u specijalnim bačvama kako bi dobila svoj pečat i  kvalitet. Ukoliio odleži buradima od hrasta dobija finu žućkastu boju, a ukoliko se drži u bačvi od jasena ostaje bezbojna. Zadnjih godina u Srbiji je primetan rast proizvodnje kvalitetnih buradi za odležavanje rakije, što govori u prilog statističkih podataka da su kvalitetne rakije brzo – rastuća kategorija žestokih alkoholnih pića.

U daljem delu teksta ćemo pokušati da vam predstavimo neke vrste rakija, a koje se smatraju najpoznatijim srpskim rakijama i koje pored svog imena, imaju pridev ekskluzivne. Ove rakije se najviše traže u srpskim ugostiteljskim objektima, ali su sve više viđene kao luksuzni poklon, te kao nezaobilazno piće kada se slave važni događaji. Takođe, ove vrste rakije beleže velik rast prodaje i upravo su one piće za koje se opredeljuju strani turisti pri poseti Srbiji. Ove rakije se povezuju sa našom zemljom i vidan je trud vodećih srpskih destilerija da ih naprave u visokom kvalitetu i upakuju u vrhunsku ambalažu. One imaju i visoku cenu, ali i sve verniju publiku i konzumente.

Rakija od kruške Vilijamovke 

Vilijamovka je vrlo je cenjena rakija koja je  dobila ime po sorti kruške. Zbog procesa proizvodnje poprilično je skupa, jer se koristi isključivo kruška sorte Vilijam koja mora potpuno da bude zrela pošto samo tada sadrži najviše minerala i prirodnog šećera. Ona se najčešće proizvodi u avgustu kada čisti plodovi dosežu svoju zrelost. Viljamovka je bezbojna i bistra i sa izraženim karakterističnim dominantnim mirisom koji potiče isključivo od kruške vilijamovke. Ukus je pun, harmoničan, veoma je pitka i dopadljiva i kada se pije ne sme da „gori“ grlo.

U retkim slučajevima toleriše se bledo žuta boja. Proces proizvodnje traje i do nekoliko nedelja zbog dvostruke destilacije i razblažavanja destilovanom vodom. Viljamovka se čuva isključivo u staklenoj ambalaži  na temperaturi do 15 stepeni Celzijusa.

Rakija od šljive

Ponos Škota je viski, Francuza konjak, Rusa votka, a Srba šljivovica koja je svrstana u red najkvalitetnijih žestokih pića na svetu. Reč je o visokoaromatičnoj rakiji, najčešće punog ukusa, prodornog u silasku, sveže je arome i ponekad blago orašastog mirisa. Doduše, njen ukus i miris variraju u zavisosti od proizvođača, te često sadrži pun i raskošan miris šljive, sa diskretnim tonovima hrasta, sa snažnom voćnom aromom, sa primesama hrastovine i sa slatkastim zavšetkom.

Preporučena temperatura serviranja rakije od šljive je 14 do 16 stepeni Celzijusa.

Rakija od grožđa

Kvalitetna lozovača dobija se destilacijom prevrelog kljuka od grožđa kada se od 100 kilograma kljuka dobija u proseku 15 litara rakije jačine od 50 gradi.

U zavisnisnosi od sorte grožđa njena aroma varira, može da ima izraženo sladunjav ukus do diskretno muskatni. Ukoliko je jačeg ukusa dozvoljeno je razblaživanje s vodom. Preporučena temperatura služenja je od 10 do 12 stepeni Celzijusa.

Rakija od dunje

Nazivaju je kraljicom rakija, jer da bi se proizvelo ovo alkoholno piće  odličnog kvaliteta plodovi se ostavljaju da odstoje do potpunog sazrevanja, a nakon čega kreće višenedeljna proizvodnja.

Prilikom pečenja rakije najčešće se koriste sorte Vranjski dunjac i Leskovačka dunja, jer od ovih sorti se dobija najkvalitetnija rakiju. Dunja je karakteristična po jakoj zlatno žutoj boji, a specifičan, više sladak nego žestok ukus, čini je jednom od najskupljih i najtraženijih rakija kod konzumenata. Nju najčešće piju žene, pošto ima mirisan i nežan ukus.

Rakija od  kajsije

Vrlo popularno i cenjeno žestoko piće koje se dobija procesom fermentacije kljuka koji je dobijen muljanjem ploda kajsije i destilacijom prevrelog kljuka. Za proizvodnju rakije najviše se upotrebljavaju sorte  Kečkemečka ruža, Mađarska najbolja, Krupna rana, Roksana, Novosadska rodna.

Rakija je kristalno bistre boje, miris je pun i nežan, a u ukusu se oseti harmonija ovog voća sa dugim trajanjem. Služi se na sobnoj ili podrumskoj temperaturi.

Rakija od šljive sa dodatom klekom

Poznata i kao narodni lek, ova rakija se dobija dodavanjem bobica kleke u šljivovicu ili ubacivanjem samlevene kleke u proces vrenja šljive. Veoma male količine kleke dovoljne su da izmene strukturu šljivovice, jer ispuštaju aromatična i lekovita dejstva. Dvostrukom destilacijom se prvo dobija gorak ukus koji uzrokuje terpen, a zatim se gorčina gubi i nju zamenjuje prijatna aroma.