Jedan od lidera u HoReCa edukaciji barmena i predsednik udruženja BarmeNS Ranko Spasojević, koji je iznedrio na stotine odličnih barmena, kaže da je edukacija veoma bitna jer se praktično svakodnevno menjaju navike konzumenata i stalno se na tržištu pojavljuju nova pića

Srbi tradicionalno vole da popiju rakiju i kada se ona poruči u nekoj kafani konobari odnosno šankeri smatraju da su rešili problem iznošenjem čašice rakije pred gosta. Međutim, da li je baš tako otkriće nam Ranko Spasojević?

Današnji domaći i strani konzumenti, posebno žestokih pića i koktela sve su zahtevniji, a naročito kada je reč o uparivanju hrane i alkohola.

Koktel bez improvizacije

Takođe, zaljubljenici u noćne izlaske najviše vole da se opuste uz neko ekskluzivno piće poput vrhunske domaće rakije, konjaka, viskija, vodke, tekile ili recimo dobro spravljenog koktela. Takve goste, posebno one mlađe teško je prevariti, jer imaju Google i uz pomoć njega lako nađu originalnu recepturu koktela ili opis željenog spirita, a koja podrazumeva i recenziju, te način posluživanja.

Upravo zbog toga ne sme da bude improvizacije i prevare, jer svaki barmen mora da zna na koji način i sa kojim sastojcima se spravlja neki koktel i u kojoj vrsti čaša se servira, ali i kako i na koji način se generalno poslužuju spiriti. U slučaju da gost naruči rakiju, konobar mora da zna iz koje zemlje dolazi, kakve je arome i ukusa, koliki je procenat alkohola i ko je proizvođač. Zadatak konobara je da svojom pričom animira goste i da ih podstakne da ponovo dođu u lokal.

Koktel traži znanje

Zato barmenska, ali ni konobarska struka nije ni malo jednostavna. Reč je o zanimanju u kojem je potrebno mnogo znanja i iskustva i samo na taj način oni mogu da postanu cenjeni i kvalitetni u svom poslu.

Jedan od lidera u HoReCa edukaciji barmena i predsednik udruženja BarmeNS Ranko Spasojević, koji je iznedrio na stotine odličnih barmen, kaže da je edukacija veoma bitna jer se praktično svakodnevno menjaju navike konzumenata i stalno se na tržištu pojavljuju nova pića. Naš sagovornik je davne 1991. godine konobarisao, ali se nakon odslužene vojske zaposlio u građevinskoj struci.

Koktel i BarmeNS

Ubrzo shvata da taj posao nije za njega, te se vraća svojoj prvoj ljubavi ugostiteljstvu. Tada počinje da se interesuje za koktele i barmenski posao, te u Beogradu završava kurs. Kasnije postaje osnivač i predavač u Udruženju novosadskih barmena.

– Klasična ustanova za barmene ne postoji, ono što đaci uče u srednjim ugostiteljskim školama potpuno je staromodno i više se nigde u svetu ne primenjuje. Kada kao svršeni konobari izađu iz škole, oni uglavnom nemaju ni znanja, a ni iskustva kakvo se danas zahteva i onda automatski postaju transportni radnici koji prenose hranu i piće od šanka do stola – objašnjava Spasojević.

Kao primer navodi da postoje školska takmičenja na kojima se pripremaju i kokteli, ali problem nastaje u momentu kada učenik ne sme da proba ono što su napravio, jer sadrži alkohol. Koktele popiju profesori koji se zapravo preko đaka nadmeću.

Koktel može da napravi samo iskusan barmen

Odatle je i krenula ideja o edukaciji, a prvo što u udruženju naglašavaju jeste da barmen osim što treba da bude uredan, nasmejan i uvek raspoložen, mora da poznaje sve karakteristike svih spirita.

– S obzirom na to da u ugostiteljske objekte dolaze ljudi različitih tipova ličnosti barmen se prilagođava svakoj situaciji, jer ipak je reč o mestima gde se toči alkohol. On u svakom trenutku treba da je spreman da gostima prepouči nešto iz karte pića, a to će najbolje uraditi ukoliko je potkovan znanjem. Primera radi, ako barmen primeti da je u bar ušao neraspoložen čovek, potrudiće se na suptilan način da mu popravi raspoloženje odnosno da kroz razgovor sa njim sazna koje bi mu piće najviše godilo – navodi sagovornik i dodaje da se sve ovo najbolje uči kroz konstantnu edukaciju i praksu.

Koktel za neodlučnog gosta

U situacijama kada je gost neodlučan i ne zna šta bi popio na konobaru odnosno barmenu je da ga proceni i na osnovu toga da preporuči žestoko piće, koktel ili nešto treće.

– Ko ima jaku volju i ljubav prema ovom poslu može lako da ovlada materijom, da brzo shvati koja pića se sipaju u čase sa nogicom, a koja ne, da nauči da pravi koktele i da zna njihovu istoriju. Barmen mora da zna i istoriju svog grada i njegove znamenitosti – naglašava Ranko Spasojević i dodaje da smo sigurno primetili, da kada odemo u inostranstvo, da će nas prvo konobar ili barmen uputiti na značajna mesta ili lokalne pijace. Ugostiteljski radnici su prvi na “udaru” turista i zato i mi želimo da u Srbiji ovo zanimanje stavimo na viši nivo, posebno za barmene koji rade u užem centru grada.