Danas nije ništa neobično da se uz najbolje kreacije kuhinja prestižnih restorana nude premium rakije, da ih edukovani konobari posebno preporučuju, da gostima objašnjavaju kako se „podiže“ ili oplemenjuje ukus pojedinih jela ukoliko uz njih sljubljuju recimo premium rakiju koja je razblažena soda vodom ili ledom. Međutim, da li je to dovoljno da rakija zauzme pozicije koje joj zaista pripadaju i stekne čvrste „temelje“ kada je reč o uparivanju sa hranom

Skloni smo da poverujemo, posebno mi koji se bavimo rakijama i destilatima, koji pratimo rad vodećih srpskih destilerija, odnosno mi koji znamo sve ili sve restorane koji imaju rakijske karte, da je premium rakija napravila ozbiljan iskorak u odnosu na prethodne godine ili decenije. A da li je to baš tako?

Ako se posmatra ponuda u restoranima, prati ono što pišu specijalizovane digitalne platforme na web-u ili ako se čitaju specijalizovani časopisi, deluje da jeste. No ukoliko se pogledaju analize koja sprovode merodavne agencije, koje se bave istraživanjem jakih alkoholnih pića i trendovima rakija i destilata domaćih destilerija, situacija nije baš sjajna u svetlu količina premium rakija koje se plasiraju na domaće tržište. Ne bi ovde licitirali sa brojevima, u koje je autor teksta imao uvid, ali oni su daleko od onoga šta bi mi voleli i želeli.

Rakija kao savršen pratilac jelima

Međutim, ukoliko se posmatra gde je bila premium rakija pre recimo 10 godina i gde je sada, situacija je pozitivno dramatična. Ne samo kada je reč o količinama koje se plasiraju na tržište i koje se troše na tržištu, već i kada govorimo o kvalitetu koji se nudi konzumentima. Danas se na tržište Srbije plasira rakija premium i super premium kvaliteta, koja ima potpuno definisan kvalitet i skoro ujednačene karakteristike, što je važno zbog prepoznatljivosti i autentičnosti brenda. Ove karakteristike i ujednačen kvalitet od godine do godine, stvorili su delimičnu lojalnost pojedinih brendova kod konzumenata i nije ništa čudno što se pojedine rakije sve više traže kao poželjni pratioci tradicionalne i moderne kuhinje.

Standardizacija proizvoda koje nude vodeće srpske destilerije omogućila je da pojedini beogradski i novosadski restorani kreiraju rakijske karte i da rakije nude uz fine dining jela slow food kuhinje. Rakije se više ne nude samo kao aperitivi ili dižestivi, već sve češće i kao spiriti razblaženi sodom ili ledom ili kao sastavni deo posebno kreiranih koktela koji se nude kao pratioci jela.

Nije ništa neobično da se uz najbolje kreacije kuhinja prestižnih restorana nude rakije, da ih edukovani konobari posebno preporučuju, da gostima objašnjavaju kako se „podiže“ ili oplemenjuje ukus pojedinih jela ukoliko uz njih sljubljujemo recimo rakiju koja je razblažena soda vodom.

Na ovo je uticala kompleksnost i aromatski kompleksi premium i super premium rakija, koji su prepoznati od Šefova kuhinja i koji su počeli da prilagođavaju jela rakiji i to rakiji koja se služi pre jela, koja se služi nakon jela i rakiji koja se konzumira uz jelo.

Može li rakija da dostigne popularnost vina

Kada se sve ovo zna, situacija deluje optimistično i da je izvesno da će srpska premium rakija zauzeti konačno mesto koje joj pripada. Međutim, kada se pogleda šira slika i kada pokušamo da je projektujemo u budućnost, i to ne daleku budućnost, nameće se pitanje da li će ovaj trend zaživeti i da li će biti trajno prepoznat kod konzumenata kao što je to recimo bio slučaj sa vinom.

Potrebno je da se zadovolji nekoliko kriterijuma da bi rakija od jeftinog pića za napijanje dostigla epitet luksuznog spirita koji se konzumira isključivo za uživanje i koji je potpuno besmisleno konzumirati bez pratnje u jelu ili, što ne reći u kvalitetnim cigarama. Prvi i osnovni kriterijum je da se zaposle projektovani premium kapaciteti vodećih srpskih poluindustrijskih destilerija, ali i kraft destilerija. Da bi se oni zaposlili u punom kapacitetu, treba puno raditi na animiranju domaćih konzumenata da razumeju kvalitet premium rakija i destilata. Upošljavanje kapaciteta sigurno bi dovelo do niže cene premium rakija na domaćem tržištu, što bi posledično povećalo broj konzumenata. Pored domaćeg tržišta, puno treba raditi i na otvaranju bogatih inostranih tržišta, koja mogu da plate u punoj ceni premium i super premium rakiju i destilate domaćih destilerija.

Neophodna ulaganja u znanje, marketing i stručne ljude

To praktično znači da je potrebno promovisati rakiju na pravi način, što nije ni malo jeftino i što se ne radi na socijalnim medijima. Promocija premium rakija i destilata, ovde pre svega mislimo na vinjak i džin, vrlo je kompleksan posao koji traži znatna ulaganja. Pored toga, destilerije moraju da počnu da ulažu u nova znanja i u socijalni potencijal zaposlenih i možda, kažemo možda, da menjaju dosadašnji sistem rada. Ozbiljan je to posao, za koji je možda spremno u svakom smislu desetak srpskih destilerija, dok ostatak mora da se oslanja na podršku države. Ali podrška države izostaje, a bez podrške države rakija kao proizvod ne može da se razvija. Taj primer je očigledan kada je reč o vinu, iako rakija i vino baš i ne mogu da se porede, no može kao primer šta se dešava kada država stane iza neke kategorije proizvoda.

Bez podrške države većina destilera je „osuđena“ na spori napredak ili stagnaciju, a možda i na nestajanje. Dok država ne prepozna premium rakiju kao strateški proizvod, ostaje da destileri pokušaju da se udruže u klastere ili udruženja i da na taj način, uz profesionalni menadžment, udruženim snagama pokušaju da prošire kapacitete i tržište.

Ukoliko to uspeju, logičan sled događaja je sve više restorana sa rakijskim kartama i sve više jela, bila ona tradicionalna ili moderna, koja će biti nuđena kao savršeni pratioci premium rakija i destilata. Skoloni smo da poverujemo, ali i prepoznamo u najavi, kao neko ko se bavi kategorijom premium rakija i neko ko poznaje uslove na tržištu, da se pojavljuje sve više istinskih profesionalaca koji promovišu rakiju i hranu, destilerije, potrebna znanja i marketinške alate koji će u konačnici rakiju postaviti kao poželjno i traženo piće u ugostiteljskim objektima i na policama velikih trgovinskih lanaca.