Otkrivamo vam kako se pravilno pije tekila i zbog čega su Meksikanci posebno osetljivi na svoje nacionalno piće
Svako od nas je bar jednom video scenu u filmu, gde se u noćnim klubovima ispija piće na eks i to uz malo soli i krišku limuna. Naravno, reč je o tekili, mada to nije način na koji se ovaj destilat ispija. Poznati meksički nacionalni brend zaslužuje mnogo više poštovanja od onog što dobija od filmske industrije i prosečnih konzumenata. Tekilu u Meksiku veoma cene i zato je još nazivaju i meksička votka, mezkal i kaktusova mesečina.
Reč je o destilovanom žestokom alkoholnom piću koje se dobija iz plave agave, a koja raste u oblasti oko grada Tekile i na planini Jaliscan. Agava koja raste u ovim područjima vrlo je sočna, a to je razlog što se najčešće i koristi za preradu. Ona uspeva u oblasti koja je bogata crvenim vulkanskim tlom, iz kog crpi mnoštvo minerala. Verovali ili ne, u tom području se godišnje ubere više od 300 miliona bilja iz porodice Agavoidee, a sve zarad proizvodnje tekile. S druge strane plava agava koja se uzgaja u planinskom regionu Los Altos krupnija je od svoje rođake i ima slađu aromu i ukus. Agava ubrana u nižim predelima poseduje više biljnih mirisa i ukusa. To je jedan od razloga što tekila konzumentima pruža široku lepezu ukusa, mirisa i aroma.
Tekila – Klasifikacija utiče na način konzumacije
Kao i većina destilata i tekila je klasifikovana po karakteru i metodologiji proizvodnje. Ona se deli na mlade i stare destilate. Najpoznatije među mladim destilatima su tekila Blanco i Plata, a zatim i tekila Joven – koja je i najmlađi predstavnik ovog meksičkog nacionalnog brenda. Mlade tekile se najčešće služe u klubovima i ispijaju se iz popularnih šotova, a sve češće se koriste i za pripremu koktela. Mlada tekila po pravilu ne stari u drvenim sudovima, a u slučaju i da odleži u buradima često se za njenu korekciju koriste jestive boje ili karamel. Zreli i skuplji, odnosno premium destilati takođe imaju svoju podelu. Prva među njima je tekila Reposado – tekila koja odležava u drvenim buradima između dva meseca i godinu dana, a za njom odmah sledi i tekila Añejo – tekila koja stari između jedne i tri godine. Najstarija u hijerarhiji je tekila Extra Añejo – tekila koja mora da odleži najmanje tri godine u drvenom sudu. Svaka vrsta starije tekile ima svoj karakterističan ukus i aromu i zato je šteta ispijati je na eks i mešati je sa solju, razblaživati sa ledom i kvariti aromu sa limunom. Mada istorijski spisi kazuju da je ovaj način ispijanja tekile prihvaćen davne 1930. godine, kada je Meksiko pogodila španska gripa. Tada su lekari za terapiju prepisivali upravo so i limetu sa čašom tekile.
Tekila ima svoja red
Bilo kako bilo istinski ljubitelji tekile nikada neće pristati na brzo ispijanje, jer je smatraju pićem za uživanje i zato su šotovi totalno neprihvatljivi. Meksikanci su posebno osetljivi na svoje nacionalno piće i njih nikada nećete videti kako ispijaju tekilu na eks. U Meksiku imaju čak i određeno vreme kada se tekila konzumira. Muškarci petkom uveče i nakon radnog vremena odlaze u obližnje barove gde piju tekilu sa prijateljima. Ispijaju je u malim gutljajima i ne mešaju je sa drugim pićima. Bogati Meksikanci i oni srednje klase, koji poštuju sebe i svoje piće, konzumiraju isključivo visokokvalitetne premium destilate, jer samo u tom slučaju na nepcu osete pravu aromu koju pruža ovo jedinstveno piće. Tekila se u Meksiku pije iz širih čaša koje podsećaju na brendi sniftere, ali i iz uskih duguljastih čaša pod nazivom caballito, čiji je volumen od 30 do 60 ml. Da bi se osetio pravi ukus tekile, tekila bi trebalo da se pije na sobnoj temperaturi i kao što smo već rekli – gutljaj po gutljaj. U pojedinim meksičkim pokrajinama čaša tekile se kombinuje sa čašom sangrije, tako što se posle gutljaja tekile uzme gutljaj drugog pića. Sangrija je slatko začinjena i pravi se od pomorandžinog soka, ali može da se priprema i od paradajz soka i čili paprike.
Tekila – Meksikanci diktiraju pravila
Prilikom tradicionalnog ispijanja tekile, preporuka je da se odabere ona premium koja ima oznaku 100% Blue Agava. Ipak, poslednjih godina mnogi proizvođači su počeli da prilagođavaju tekilu mlađim konzumentima i zato nude mnoštvo drugih načina za ispijanje tekile. Kompanije poput Olmeca i Sauze počele su da prave koktel Volley, koji dostiže planetarnu popularnost. Reč je o miksu koji se pravi od tekile, gustog soka od pomorandže i gazirane vode. Ovaj koktel se ispija polako i sa uživanjem. Još jedan u nizu i vrlo popularan koktel jeste koktel Bandera. Reč je o miksu pića koja su u čaši poređana u bojama meksičke zastave. Beli deo čini tekila, zeleni sok se dobija od limete, a crveni deo je sangrija. Naravno, najpopularniji koktel je svakako Margarita, a naročito je obožavan među ženama. U njega ide mešavina tekile, soka od pomorandže, šećernog sirupa, soli, limuna i kockica leda. U pojedinim državama tekila se pije na sasvim drugačiji način nego u Meksiku. Primera radi u Nemačkoj, i još nekim zemljama, prilikom njenog ispijanja umesto soli i limuna stavlja se cimet i kriška pomorandže. Kod nas u Srbiji najpopularniji način ispijanja jeste onaj s početka priče. Tekila se poslužuje sa solju i kriškom limuna. Ovakav način ispijanja naziva se tekila kruda ili poliži – srkni – pošizi. Konzument jezikom ovlaži zadnji deo dlana između palca i kažiprsta i posoli ga. Zatim poliže so, popije tekilu i pojede limun. So ublažava žestinu tekile, dok limun uravnotežuje i začinjuje ukus.
Za kraj bi vam naglasili, da za koji god način ispijanja tekile da se odlučite – bitno je da ne preterujete.
