Kvalitet rakije se prepoznaje po kristalno bistroj boji, bez obzira na to da li je ona bezbojna ili obojena, ali i po tipičnom diskretnom i prirodnom voćnom ukusu, mirisu i aromi

Rakiju u kućnim barovima ima svako domaćinstvo. Međutim mnogi je kupuju na pijačnim tezgama ili kod ne registrovanih destilerija, potpuno ne svesni kakve opasnosti po zdravlje takva kupovina može da ima. Većina konzumenata smatra da je svaka rakija dobrog kvaliteta ukoliko je proizvedena u domaćoj radinosti. Ali, ovakvo mišljenje je potpuno pogrešno jer je ni mnogi domaćini ne proizvode na adekvatan način, a kamoli oni koji je plasiraju na pijačne tezge.

Rakija ne sme da bude jeftina

Pojedini destileri u rakiju dodaju šećer i veštačke arome, a neki stavljaju zeleno i trulo voće. Po pravilu takva rakija je uvek loša i nema kristalno bistru boju, opora je,  miriše na bombone, neprijatno je aromatična i daje oduran ukus u ustima. Zato se konzumenti često opredeljuju za uvozne spirite, a ujedno se i pitaju kako  da prepoznaju kvalitetnu rakiju. Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan, jer premium proizvod ne može i ne sme da bude jeftin, mora da dolazi iz dobrih i poznatih registrovanih destilerija, koje plaćaju porez i koje imaju školovanog tehnologa, a uz to i da komuniciraju sa državom i kontrolom proizvoda, kao i da poseduju akcizne marke. Generalno gledano kvalitet rakije se oslikava po kristalno bistroj boji, bez obzira na to da li je ona bezbojna ili obojena. Svaka dobra rakija bi trebalo da ima i tipičan diskretan i prirodni voćni ukus, miris i aromu.

Testirajte rakiju

Najbolji test za to jeste sipanje rakije u čašu. Naime, dok se sipa na unutrašnjim zidovima stakla trebalo bi da se formira vidljiv glicerinsko-uljasti sloj. Praktično dok se ispija konzument bi trebalo da oseti sklad, prijatnost i finu aromu u ustima, što kod loše rakije nije slučaj. Kod rakija upitnog kvaliteta već pri prvom gutljaju javlja se gađenje, odbojnost i štipanje jezika i grla. Kada je reč o starim i veoma starim voćnim rakijama one moraju da poseduju plemenitu aromu voća, bureta i dima koji se u ustima zadržavaju minimum 10 sekundi, a ukoliko je reč o šljivovoj odnosno dunjinoj prepečenici i muskatnoj lozi, aroma na nepcu bi trebalo da se zadrži i duže. Bitno je napomenuti da njena jačina ne bi smela da bude iznad 46 odsto alkohola, jer tada dolazi do anestezirajućeg efekta na jeziku i smanjenja mogućnosti razlikovanja ukusa.

Karakteristike kvalitetne šljivovice 

Generalno gledano u Srbiji je najpopularnija rakija od šljive i zato se na tržištu pojavljuju one lošeg, zadovoljavajućeg, ali i odličnog kvaliteta. Dobre rakije od šljive prepoznaju se po specifičnoj aromatičnosti koja zavisi od sorte, podneblja na kom voće dospeva, načina pečenja i odležavanja, kao i od tipa drveta od koje je napravljeno bure. Premium rakija od šljive je karakteristična po finom voćnom, pikantnom i orašastom ukusu, dok se ona slabijeg kvaliteta oseti na plesan i buđ. Pored rakije od šljive, uzbudljiv aromatski sklop ima i odležala dunjevača, koja je po pravilu zlatno žute boje, kristalne bistrine, finog i pomalo oporog ukusa koji garantuje dugu završnicu. Kada je reč o belim voćnim rakijama kod nas se najviše pije kajsijevača, mada je pojedini proizvođači u poslednje vreme stavljaju da kratko odleži u hrastovim buradima.

Prepoznajte dobru belu rakiju

Kada govorimo o belim rakijama od kajsije one moraju da su kristalno providne, a kada se prinesu nosu trebalo bi da se osete cvetne arome i sortnost, dok alkoholna svežina treba da je suptilna i nežna. U post ukusu najčešče dominira pekmez od kajsije ili orašasto voće. Naravno, još jedna vrlo popularna rakija je i rakija od kruške, najčešće od sorte vilijams, koja ima karakterističan ukus, miris i aromu, a njen kvalitet se prepoznaje po kristalnoj bistrini, voćnom mirisu i osvežavajućem ukusu.

Zakonski propisi definišu kvalitet

Kako bi se proizvela kvalitetna rakija proizvođači moraju da ispoštuju zakonske norme i zato voće od kog se proizvodi mora da se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, kao i da se  bere u punoj zrelosti. Ukoliko se koristi nezrelo voće rakija će biti kisela i kao takva se smatra slabog ili nedovoljnog kvaliteta. Naravno tu je i niz drugih faktora poput načina prerade voća, izvođenja alkoholnog vrenja, destilacije prevrelog voćnog klјuka, odležavanja i starenje destilata. Iskusni destileri navode da kazani treba da su moderni, savremeni i savršenog kvaliteta. Sudovi za odležavanje su ključni pri proizvodnji, a u kojim će se čuvati rakija zavisi od vrste voća. Rakija od kajsije i kruške najčešće odležavaju u inoxu, od kog ne mogu da poprime boju i složene aromatske komplekse, dok šljivovica, dunjevača i ponekad i kajsijevača stare u drvenim sudovima pri čemu poprimaju zlatno žutu boju i prijatan ukus i aromu.

Vrsta bureta je ključna

Naravno i vrsta bureta određuje kvalitet rakije i smatra se da je hrastovina nezamenljiva u nadogradnji i naglašavanju specifičnosti i dodatnih ukusa, aroma i mirisa. Hrastovina se suši najmanje tri godine i tek nakon strogo kontrolisanog sušenja izrađuju se burad za odležavanje rakije. Nakon odlaganja destilata u hrastovu burad, o njemu se mora svakodnevno voditi briga,  a od ključnog značaja je i da prostorija u kojoj rakija odležava nema vlagu, odnosno ima, ali kontrolisanu. Pored strogo kontrolisanih uslova za odležavanje hrastovih buradi, posebna briga mora biti usmerena na sam destilat u buradima, posebno ukoliko se u njima naleze destilati predviđeni za dugogodišnje sazrevanje. Rakije koje odležavaju 10, 15 i više godina posebna su kategorija premium rakija i njihova proizvodnja nosi složen odnos pristupu kreiranja vrhunske rakije.