Mnogo je razloga zbog kojih mladi konzumenti ne prepoznaju srpsku rakiju i zbog čega se radije okreću inostranim jakim alkoholnim pićima i spiritima, i dok se ozbiljno ne ispromoviše rakija na način kako to odgovara mladima njena budućnost je neizvesna
Posmatrajući potrošnju premium i standardnih srpskih rakija, koje su prodavane legalnim putem na domaćem tržištu, jasno se vidi da se rakija tokom prošle godine čak 10 puta manje prodavala nego sva ostala uvozna pića u Srbiji. Ovo su istraživanja tržišta rekla, a na osnovu upita dve multinacionalne kompanije koje uvoze i distribuiraju najveći deo stranih pića na tržište Srbije. Doduše, istraživanjem su obuhvaćene samo legalne rakije, odnosno one sa akciznom markicom, koje čine oko 20-30 odsto svih prodatih rakija.
Ako se posmatra samo premium rakija, čija cena prelazi 2500 dinara, situacija deluje poražavajuće i broj prodatih rakija tokom prošle godine je kataklizmičan.
To su egzaktni podaci koji nam pokazuju pravu sliku tržišta. Oni ne toliko precizni podaci, koji se mogu posmatrati prema navikama potrošača u ugostiteljskim objektima i trgovinskim lancima deluju takođe ne baš sjajno.
Rakije do ili oko 1200 dinara se najvećim delom prodaju u trgovinskim lancima, dok se one od ili više od 2500 dinara najčešće prodaju u ugostiteljskim objektima. Najčešće su kupci ovih rakija, po trgovinskim lancima i ugostiteljskim objektima, oni koji spadaju u srednje životno doba ili oni stariji. Mladi se ne prepoznaju kao konzumenti rakije.
Zbog čega je to tako i zašto mlađe generacije ne prepoznaju rakiju kao piće u kom bi uživali i koje bi istraživali? Više je razloga za to, a neki su loš glas koji prati rakiju, njena cena, njena nepopularnost, slaba pozicija rakije na medijskom nebu, nedovoljan brending rakija i da ne nabrajamo dalje.
Na lošem glasu
Rakija je, dopalo se to nama ili ne, na lošem glasu i za to su krivi nelegalni proizvođači rakija ili ono što oni nazivaju rakijom, a ustvari su jaka alkoholna pića kojim kao sirovina za proizvodnju nije poslužilo voće. Ova i ovakva pića decenijama se prodaju na pijacama ili na improvizovanim uličnim tezgama, ali i sve više po socijalnim medijima. Ta jaka alkoholna pića mlađi konzumenti posmatraju kao rakiju i oni ne žele da imaju dodir sa ovakvim tipom alkohola, sem u slučaju kada je važno samo da se napija za šta ova pića isključivo i služe.
Ukoliko bi država rešila da napravi red na tržištu jakih alkoholnih pića i ova pića bi nestala sa tržišta, čime bi se stvorili preduslovi da se istinski kreirana rakija postavi na mesto koje joj pripada i samim tim bude interesantna mlađim konzumentima.
Cena kao ključni faktor
Postoji tu još jedan detalj, a to je nedovoljna edukacija koju destileri aktivni po socijalnim medijima ne sprovode i na taj način pokušaju da pojasne mlađim konzumentima da njihove rakije moraju da koštaju koliko koštaju, jer se prave od sirovina čija cena nije mala, te uz pomoć tehnologije koja košta čitavo malo bogatstvo, ali i da negovanje rakija zahteva vreme i skupu novu barik ili hrastovu burad.
Percepcija mlađih, ali i većeg dela starijih konzumenata je da se rakija pravi dodavanjem nekih mirisa i esencija i da rakija od recimo 2500 dinara je ista kao i ona od 800 dinara, samo što je zamirisana dodavanjem neke „hemije“. To je daleko od istine i destileri bi trebalo veći fokus da stavljaju prilikom svojih objava na socijalnim medijima, kojim se pre svega obraćaju mlađim konzumentima, na načine proizvodnje, a ne slikanjem samog proizvoda.
Popularnost raste, ali ne i tražnja
Popularnost rakija, bar prema ozbiljnim istraživanjima tržišta, i to rakija premium kvaliteta iz godine u godinu raste, ali njena tražnja je na nivou statistčke greške i to iz više razloga. Ovi razlozi su kompleksni i obuhvataju sam proizvod, njegovu poziciju na tržištu, ne snalaženje destilera na tržištu, njihov ne baš dobar odnos prema kupcima, loša komunikacija sa konzumentima i slično.
Ovakav odnos stariji konzumenti ne percipiraju kao nužno loš, ali mlađi konzumenti – oni potencijalni konzumenti koji trebaju u narednih deceniju ili dve da podignu potrošnju rakije, da.
Normalno je da destileri ne mogu sve da znaju, pa samim ti i kako iskominicirati sa tržištem, ali destileri misle da znaju ili nemaju novca da ovaj posao prepuste stručnjacima i zbog toga mladi rakiju gledaju kao neko piće za starije jer se sa rakijom tako komunicira.
Marketing je nauka, a ne lajk na socijalnim medijima
Velik problem srpske rakije je njena skoro stoprocentna prisutnost na socijalnim medijima i uverenost destilera da su socijalni mediji dovoljne platforme za oglašavanje rakija.
Marketing kao deo strategije prema konzumentima važan je koliko i kreiranje proizvoda i njegova prodaja. To mladi konzumenti razumeju i oni se okreću onim proizvodima koji dopiru do njih, a rakija to nije.
Tačno je da mladi „žive“ na socijalnim medijima i da su mladi aktivni konzumenti informacija na socijalnim medijima, ali marketing i komunikacija na socijalnim medijima treba da se prilagodi potencijalnim konzumentima proizvoda.
Takođe, rad na socijalnim medijima podrazumeva određena predznanja i znanja, koja se stiču školovanjem, za šta destileri nisu obučeni i upravo zbog toga marketing pomoću ovih alata ne dopire do koga treba i ne animira potencijalnu armiju novih konzumenata.
Konkurencija je nadmoćna
Ne treba zaboraviti ni konkurenciju rakiji oličenoj u viskijima, tekili, votki, džinovima, konjacima, ali i raznim miksevima i koktelima. Ova jaka alkoholna pića i spirite na naše tržište plasiraju velike kompanije, najčešće multinacionalne, koje imaju ogromno iskustvo u proizvodnji, distribuciji, plasmanu i komunikaciji sa kupcima i konzumentima.
Upravo ova pića su najveći konkurent srpskoj rakiji na domaćem tržištu i ova pića su ono za šta se danas opredeljuju mladi. Da li se ovo može u skorije vreme promeniti – ne može, ali može da se radi da se deo mladih pridobije i da shvati sve dobre karakteristike rakije, te da je ona odlična i kao piće koje se pije samo, sa ledom, pomešano sa sodom, u miksu ili koktelu.
Ne treba biti puno mudar, već prekopirati i prilagoditi načine kojima se strane kompanije sa svojim kampanjama za jaka alkoholna pića i spirite obraćaju mladima i uspeh je zagarantovan.
