Trideset godina brenda Stara Sokolova je ozbiljan jubilej, ali koliko je zaista duga tradicija spravljanja rakija u porodici Bogdanović?

Radisav Bogdanović, predsednik kompanije: Familija Bogdanovići – Krivajci su starosedeoci u maloj dolini na brdu Spasovik, zvanoj Krivaja. Otud, svi moji preci,- pa i ja sa njima – uz svoje ime i prezime, nose dodatak imenu: Krivajac. Moja Krivaja pripada selu Kostojevići i zaseoku Bogdanovići. Bogdanovići su veliki zaseok i imaju više porodica i familija. Ali, samo su jedni, i čuveni: Bogdanovići – Krivajci.

Krivajci su nekad bili poznati kovači. Iznad moje kuće u Krivaji nalazi se zaravan koje se zove „Vignjište“, a taj naziv je došao od naziva „Viganj“, kako se tada zvala kovačnica. Bilo ih je sedam braće kovača, koji su se tada prezivali Ristići. U velikim migracijama toga vremena, šestorica braće su se iselila – prebegla u Tamnavu i Posavinu. Ostao je jedino najmlađi brat Sava (akcenat je na prvom “a”), koji nije bio punoletan. Preuzeo ga je kao staraoc, do punoletstva sin popa Bogdana, Cago, koji ga je posle oženio i promenio mu prezime u Bogdanović. Sava Bogdanović je začetnik loze. Sada dolazimo do odgovora na vaše pitanje; “Koliko je zaista duga tradicija familije Bogdanović u spravljanju rakije”. Prema podacima i saznanjima do kojih sam ja došao Sava Bogdanović je odmah čim se oženio, počeo da krči Krivaju od kamena, da sadi šljivu trnovaču, i odmah potom da peče rakiju.

Tako, znači;  Sava Bogdanović je prva generacija tradicije u spravljanju rakije u Krivaji. Savina ćerka Anica se udala u selu Godečevo, gde je dobila sina Vidoja. Anici je u Godečevu umro muž, i ona se sa sinom Vidojem vratia u Krivaju ocu Savi, i zajedno su nastavili da šire voćnjake i peku rakiju.

Kasnije, veliki “razvojni bum” je napravio Anicin sin, Vidoje – moj pradeda – sa sinovima Ljubom, Velizarom i Tijosavom. Oni su celu Krivaju iskrčili od kamena i od nje napravili imanje na kome su, uz minimum zemlje za obradu,  dominirali voćnjaci šljiva. O tom njihovom poduhvatu i danas svedoče kameni zidovi po dnu i vrhu imanja i velike kamare kamena. Izgrađeni rakijski objekti, Kačare i Kazane sa velikim drvenim kacama za fermentaciju šljive i kazani za pečenje rakije.

Istinita „Priča o tri bureta“, koje je pradeda Vidoje ostavljao za rođenje svakog sina, da stoji i da se otvori svakom sinu za svatove, pokazuje kako su se sticala nova znanja o rakiji, kad nije bilo knjiga, a onda potom,  čuvana kao porodična tajna.

Moj deda Velizar, bio je veliki majstor i znalac rakijskog zanata, koji je on izuzetno voleo i uživao u njemu. Družeći se sa njim, kao dete i unuk, i ja sam se „primio“, na tu njegovu ljubav.

Kad se deda Velizar preselio da „ore nebeske njive“, posao je preuzeo njegov sin, moj otac Sveto Bogdanović – Krivajac, kao peta generacija tradicije.

Moja generacija Familije Bogdanovići – Krivajci, odlučila je da ode korak dalje od svojih predaka, i da to umeće iznese u svet i predstavi ljubiteljima visoko kvalitetnih pića iz prirodnih sirovina, širom planete.

Moja deca, sin Ivan i ćerka Maja su sedma generacija, a moji unuci Viktor, Konstantin i Teodor su osma generacija te tradicije.

Šta je to što se dogodilo te 1995. godine, po cemu vi slavite jubilej trideset godina brenda Stara Sokolova?

Radisav Bogdanović, predsednik kompanije: Pre trideset godina, 7. marta 1995. godine, u hotelu HYATT REGANCY u Beogradu, održana je manifestacija pod nazivom „KOKTEL ZA PRIJATELJE“ koji je u celosti prenosila TV POLITIKA. Koktel za prijatelje, upriličen je,  kako je najavljeno, povodom dva kulturološka događaja – Promocije romana „KOKTEL MENHETN“, pisca Milomira Đukanovića i promocije brenda STARA SOKOLOVA.

O neobičnoj rakiji moga dede Velizara Bogdanovića, govori se i u romanu „Koktel Menhetn“ i to na sledeći način –  „Balon, koji je tetka Georgina večeras otvorila, dobio je od nekog Velizara Bogdanovića „Krivajca“ iz Kostojevića kraj Bajine Bašte“

Za skup „KOKTEL ZA PRIJATELJE“, napunjeno je prvih 50 boca STARE SOKOLOVE. Na svakom stolu je stajala po jedna boca, koja je bila izrađena od antičkog stakla, čiji je dizajn uradio akademski vajar, Aco Portnoj.

U predstavljanju STARE SOKOLOVE, to veče u HYATT-u, učestvovali su:

– pok. MINJA SUBOTA, TV voditelj

– pok. STANKO DELIĆ, vlasnik agencije Metro Marketing Studio i

– RADISAV RADE BOGDANOVIĆ KRIVAJAC, osnivač Stare Sokolove.

Ovaj snimak se danas nalazi u arhivi Stare Sokolove.

Koliki je bio prvobitni kapacitet destilerije pre 30 godina, a koliki je danas?

Ivan Bogdanović, direktor: Sredinom 80. godina prošlog veka, rakija je pečena na tradicionalnom porodičnom kazanu takozvanom „lampeku“ zapremine 80 litara. Kapaciteti destilerije su se vremenom malo po malo uvećavali i modernizovali u skladu sa potrebama. U ovom trenutku, ukupan kapacitet modernih, instaliranih kazana je 2.000 litara.

Danas, nakon 30 godina postojanja brenda, da li je on više prepoznat na domaćem ili inostranom tržištu?

Ivan Bogdanović, direktor: Kada smo pre 30 godina krenuli našim putem, ustoličavanja voćne rakije kao kraljice jakih pića, bili smo potpuno nepoznati na tržištu koje nije ni postojalo. U ovom trenutku, na domaćem tržištu, u mnoštvu premium rakija, prepoznatljivi smo kao pioniri na ovom trnovitom putu koje se pre svega odlikuje garantovanim i konstantnim kvalitetom.

Sa druge strane, na praktično svim inostranim tržišta prepoznatljivi smo kao etalon kvaliteta i obavezan element na porodičnim trpezama ljudi sa ovih prostora.

Da li se povodom jubileja 30 godina Stara Sokolova planira jubilarna rakija i, ako se planira, od čega će biti i na koji način kreirana?

Ivan Bogdanović, direktor: Naravno, povodom jubileja 30 godina Stare Sokolove, planiramo ograničenu seriju ekskluzivne jubilarne rakije od šljive.

Na koji način ćete proslaviti jubilej, da li su planirane neke akcije?

Ivan Bogdanović, direktor: Cela ova godina je godina jubileja i ona će biti obeležena lansiranjem personalizovane boce Stara Sokolova za naše najprodavanije proizvode, mnogobrojnim manifestacijama po Srbiji i biće krunisana svečanom završnom proslavom u Beogradu. Takođe, naveo bih i da ćemo tokom godine jubileja kontinuirano darivati pratioce @starasokolova na društvenim mrežama. Za čitaoce i pratioce Spirit Style na Instagramu pripremili smo takođe poklon – Stara Sokolova Vilijamovka.

Da li smatrate da srpska rakija može da se pozicionira na zahtevnim svetskim tržištima i koja rakij ima potencijal da je prepoznaju inostrani konzumenti?

Ivan Bogdanović, direktor: Svet stalno traži nešto novo i interesantno tako da smo sigurni da je prilika da se srpska rakija pozicionira na svetskim tržištima ali to će iziskivati izuzetno naporan zajednički rad od strane svih naših proizvođača. Najveći potencijal ima šljivovica zbog svoje posebnosti i prepoznatljivosti zbog najvećih kapaciteta sirovina i najviše znanja baziranog na tradiciji, ali i primeni najboljih metoda proizvodnje.

Šta mislite, kao jedan od najcenjenijih srpskih destilera, da li država u dovoljnoj meri prepoznaje i podržava srpske destilere?

Ivan Bogdanović, direktor: Država podržava domaće destilerije u značajnoj meri, mada bi u pojedinim slučajevima ta pomoć mogla biti svrsishodnije usmerena.

Sa kojom rakijom se najviše ponosite i zbog čega?

Ivan Bogdanović, direktor: Teško pitanje, poput pitanja roditeljima koje ti je dete najdraže. Ipak, istakli bismo dve: Prva bi bila naša najprodavanija Sokolova šljiva 5 sa kojom smo postali etalon kvaliteta vrhunske šljivovice koja usmerava trend na svim tržištima na kojima se prodaje. Druga bi bila Sokolova dunjevača koja jasno pokazuje kvalitet prirodne dunjevače i razliku u odnosu na neke ponude sumnjivog porekla bazirane na upotrebi dodatih aroma.

Koju rakiju vi lično najviše volite da popijete – vašu ili od vaše konkurencije?

Ivan Bogdanović, direktor: Najčešće pijem, naravno, Staru Sokolovu, trenutno najviše vilijamovku, ali ne propuštam priliku da probam i šta nudi konkurencija, koja nas stalno podseća da ne smemo da se uspavamo.

Predložite sa kojom hranom bi vi uparili i zbog čega tri vaše rakije – Stara Sokolova Petica, Stara Sokolova Dunja i Stara Sokolova Kajsija?

Ivan Bogdanović, direktor: Za Sokolovu šljivu 5, najbolje je uparivanje sa jakim goveđim mesima, stejkovima, a od dezerta sa crnom čokoladom.

Stara Sokolova Dunja dobro ide sa starim sirevima ili sa čokoladnim tortama.

Stara Sokolova Kajsija se dobro uparuje sa laganijim voćnim dezertima ili palačinkama.

Predložite nam sa kojom cigarom bi vi uparili i zbog čega dve vaše rakije – Stara Sokolova 12 Lux i Stara Sokolova Dunja Lux?

Ivan Bogdanović, direktor:  Ja ne pušim, ali kolege koje vole da spoje dve strasti – rakiju i cigare preporučuju da je Stara Sokolova 12 LUX savršenog para pronašla u Cuba, Montecristo No2, 6 1/8” X 52, 4/5 Medium to full. Stara Sokolova Dunja LUX svog najboljeg para pronašla je u Honduras, Maya Selva Ribusto 5”x50, 2/5 Light to Medium.

Napomenuo bih, bar kako mi objašnjavaju poznavaoci uparivanja cigara i rakija, da je sa cigarama novog sveta ideja da budu u službi rakije, da bi  rakija došla do izražaja. Sa kubanskim je nešto drugo, sa kubanskim je ples, u kom se rakija i cigara nose moćno u plesu po nepcu.