Dobar primer rakije koja ima dugu tradiciju, a proizvedena je savremenom tehnologijom je Rakija Jubilej Šljiva – Jedinstvenog je ukusa koji nastaje mešanjem različitih destilata šljive koji su sazrevali u različitim buradima. Boje je starog zlata, dok je na mirisu blago čokoladna sa začinskim elementima koji joj daju eleganciju i prefinjenost. Ukus joj je fin, sladak, dominatno džemasto-šljivast, voćni. Ukoliko se udubite u nju, osetićete i sekundarne aromatske komplekse, pre svega orašaste plodove i marcipan. Na završnici je primetna voćnost, koja se meša sa čokoladnim impresijama

Irci i Škoti, a bogme i Japanci imaju viski, Amerikanci burbon, Francuzi konjak. Grci imaju nacionalno piće uzo, Makedonci mastiku. Ova pića svojim državama donose čitava bogatstvo. Pravi primer za to je Francuska koja godišnje zaradi oko dve milijarde evra, samo na izvozu konjaka. Srbija ima potencijala, ali očito ne zna ili tek uči da ga iskoristi, jer ono što je za Francuze konjak, to je za Srbe rakija od šljive. Nema tog stranca koji dođe poslom ili turistički u Srbiju, a da se ne oduševi šljivovicom. Međutim naša rakija od šljive ipak nije toliko prepoznatljiva, koliko bi mogla bi da bude.

Kažem rakija od šljive, mislim na konjak ili viski

Šljivova rakija bila je neizostavna tokom bliže i dalje istorije na srpskim trpezama i s njom se nazdravljalo u svakoj prilici. Danas nazdravljamo takođe, ali češće s konjakom ili viskijem u rukama, iako se često predstavlja da je to upravo suprotno, a nije – bar tako relevantna istraživanja pokazuju.
Statistika kaže da oko 70 odsto ukupnog prinosa šljive odlazi na proizvodnju rakije prepečenice. U odnosu na druge voćne rakije, rakija od šljive zauzima 80 odsto celokupne proizvodnje. Ipak, nacionalno piće izuzetnog kvaliteta još uvek nije ni zakonom zaštićeno, a tek je 2015. godine upisano u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Koja rakija od šljive može da postigne visoku cenu

Valja podsetiti da je pre desetak godina Evropska unija ponudila rešenje, kada je predložila da Srbija zaštiti svoje nacionalno piće pod imenom srpska šljivovica, baš poput škotskog viskija. To ni danas nije urađeno. Doduše, na našem tržištu postoje proizvodi zaštićenog geografskog porekla, a među njima je tek po koja rakija. Šteta, jer proizvodi s geografskim poreklom imaju višu cenu u odnosu na druge. Prema Lisabonskoj konvenciji takvi proizvodi ne podležu carinskim barijerama i ne postoje propisane kvote za njihov izvoz na tržište Evropske unije. Osim toga takvi brendovi na domaćem i inostranom tržištu imaju znatno višu cenu. Registraciju proizvoda s oznakom geografskog porekla pokreću sami proizvođači ili Udruženja proizvođača.

Promocija otvara vrata tržišta i dovodi nove konzumente

To što je rakija od šljive nedovoljno promovisana, u odnosu na način kako treba da se promoviše, delom je kriva država, ali i proizvođači. Svaki proizvod mora da se promoviše, posebno ako je „okružen“ sličnim proizvodima koji se promovišu na mnogo načina. Reklama je važna i to treba da razumeju domaći destileri.
Ozbiljan problem u proizvodnji rakije od šljive jeste i nepostojanje tipske tehnologije. Praktično to je glavni razlog što njen kvalitet varira od lošeg do odličnog. Kakva će se rakija naći na tržištu isključivo zavisi od tehnologije proizvodnje, destilacije i odležavanja u buradima.
Sorte voća od kojih se proizvodi igraju ključnu ulogu kada je reč o kvalitetu. Međutim, pojedini proizvođači da bi uštedeli koriste sorte šljive koje nisu najpogodnije za preradu, a to kvari sliku o rakiji koja bi moglo da donosi profit i destileru i državi. Pri proizvodnji rakije od šljive trebalo bi koristiti sorte poput čačanske lepotice, stenlej, čačanske rane, požegače i crvene ranke, jer one daju poseban ukus i aromu. Na kvalitet utiču i drugi faktori, poput berbe, obrade voća, tehnologije, znanja, odležavanja.

Tajna vrhunske rakije od šljive je u njenom odležavanju

Uostalom, kao i ostali destilati, tako i rakija od šljive – što duže odležava moćnija je je, kvalitetnija i ima veću cenu. Pri proizvodnji rakije od šljive postoji tačna metodologija proizvodnje. Premium rakiju od šljive karakteriše zlatna boja, mada može da bude i bezbojna. Boja se dobija čuvanjem i negovanjem u specifičnim drvenim buradima, zapremine od 225 i 500 litara, koja su najčešće napravljena od hrasta – mađarskog, američkog, francuskog, kitnjaka iz Srbije. Neki destileri koriste i druge vrste drveta za odležavanje rakije od šljive – dudovu i jasenovu burad. Ukoliko šljivov destilat stari u dudovim buradima imaće intenzivniju boju. S druge strane ako se ne pretoči na vreme poprimiće jaku žutu boju i neće biti baš preterano pitak. Interesantno je da kada stari u bačvama od jasena ostaje bezbojan, ali dobija specifične aromatske komplekse.
Postoje burad koja se prave kombinacijama drveta, specifičnim nagorevanjem-barik, te burad koja se prave po narudžbi i koja su namenjena za poseban sortiment šljiva, odnosno šljivovih destilata.

Buđenje premium rakije od šljive

Posebno raduje što je poslednjih godina sve više malih i srednjih destilerija koje vode računa o tome kakvu rakiju od šljive proizvode i kakvog kvaliteta plasiraju na tržište. To je jedan od razloga što je sve cenjenija na inostranim tržištima i što je sve više strani konzumenti prepoznaju.
Jedna od takvih rakija je i rakija Jubilej Šljiva, proizvedena od više rakijskih sorti šljive različitih aromatskih karakteristika. Za proizvodnju su korišćene čačanske sorte šljiva, ali i retko poznate sorte jubileum, aženka, opal i vižn. Dobijena je duplom destilacijom na ručno pravljenim bakarnim kazanima. Nakon destilacije negovana je tri godine u buradima srpskog, francuskog i italijanskog hrasta zapremine 225 i 500 litara. Poseban akcenat se stavlja na odležavanje i baš zbog toga su odabrana posebna italijanska burad, koje izrađuje firma Garbellotto.
Rakija Jubilej Šljiva jedinstvenog je ukusa koji nastaje mešanjem različitih destilata šljive koji su sazrevali u različitim buradima. Boje je starog zlata, dok je na mirisu blago čokoladna sa začinskim elementima koji joj daju eleganciju i prefinjenost. Ukus joj je fin, sladak, dominatno džemasto-šljivast, voćni. Ukoliko se udubite u nju, osetićete i sekundarne aromatske komplekse, pre svega orašaste plodove i marcipan. Na završnici je primetna voćnost, koja se meša sa čokoladnim impresijama.