ADVOKAT VAS SAVETUJE Dobar savet zlata vredi

advokat

Od sredine prošle godine tendencija je da se sve više fizičkih lica ili preduzetnika odlučuje da kupi opremu i započne proizvodnju kvalitetne rakije, koja je sve traženija na našem, ali i inostranom tržištu. Upravo zbog toga, ali i da bi olakšali zainteresovanim licima da otvore destileriju i zaštite svoj potencijalni brend, razgovarali smo sa Danetom Žigićem, advokatom za privredno pravo

Uvođenje preduzetničke prakse u proizvodnju rakije skoro pa deceniju funkcioniše u našoj zemlji, kada je zapravo i donet zakon da destileri moraju da osnuju preduzeća i upišu se u registar proizvođača rakije. Između ostalog su dužni i da zaposle diplomiranog tehnologa sa dve godine radnog iskustva u proizvodnji alkoholnih pića. Zato smo svedoci kako se poslednjih nekoliko godina sve češće otvaraju male i destilerije srednjeg kapaciteta, u kojima se proizvode veoma kvalitetne rakije, ali i džinovi. I država je prepoznala potencijal ove privredne grane, a u prilog tome svedoče i mnogobrojne subvencije i olakšice kroz koje se pomaže proizvođačima rakije. Mnogi se upravo, a najviše zbog ove pomoći državne administracije,  i osmele da pokrenu privatan posao. Međutim, kada treba da registruju neki oblik privrednog društva, često su zbunjeni jer im birokratija nameće nekoliko opcija pri izboru  modela po kom će poslovati. Tada najčešće sledi vaganje, ali i „Hamletovsko pitanje“ – Da li otvoriti preduzetničku radnju ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Kako bi vam otklonili sve dileme u vezi sa tom tematikom, ali i u vezi sa zaštitom proizvoda razovarali smo s novosadskim advokatom za privredno pravo Danetom Žigićem.

 Komplikovanije ustvari jednostavnije

– Proizvođači rakije koji žele da otvore destileriju često su sa različitih strana zatrpani oprečnim informacijama o registraciji firme, što im stvara dodatnu konfuziju. To najčešće za njih predstavlja noćnu moru i zato mnogi, iako imaju sve preduslove za otvaranje firme, odustaju od te zamisli.  Mišljenja sam da bi za svakog proizvođača rakije najbolja opcija bila da se registruju kao društvo sa ograničenom odgovornošću – doo. Mnogima se možda čini da je ovo  komplikovanija privredna forma, ali je daleko isplativija u odnosu na preduzetničku radnju. Primera radi, preduzetnik ne može da proširuje svoju delatnost, često ne može da aplicira za kredit ili dodatne subvencije, porez plaća paušalno i u tom slučaju ostaje samo fizičko lice. Osim toga kod preduzetnika mogu da rade članovi porodice i bez zasnivanja radnog odnosa, što zapravo u današnje vreme i nije dobro, jer se takva radnja ne smatra pouzdanim partnerom. S druge strane, ukoliko se osnuje privredno društvo, članovi porodice osnivača ili direktora ne mogu da rade bez zasnivanja radnog odnosa. Takođe, vlasnici i partneri društva sa ograničenom odgovornošću imaju i druge benefite, a primera radi oni mogu i da prošire svoju delatnost. To znači da u jednom momentu osim proizvodnog pogona i podruma, mogu da poseduju i ugostiteljski objekat ili sobu za degustaciju, što je danas vrlo popularno. Takođe, mogu da otvore i maloprodaju u kojoj će plasirati svoje proizvode – kaže advokat Žigić.

Prednosti i mane

Prema rečima našeg sagovornika, osnovna razlika između privrednog društva i preduzetničke radnje leži u odgovornosti, jer preduzetnik osnivajući preduzetničku radnju odgovara svojom ličnom imovinom, dok se u slučaju doo odgovara isključivo imovinom koja se vodi na firmu. Doduše, prednosti preduzetničke radnje se ogledaju u lakšem upravljanju i manjem obimu „papirologije“. Advokat ističe, da treba imati i vidu i potencijalne partnere, ali i distributere pića, koji s pažnjom gledaju na to da li posluju sa fizičkim licem – preduzetničkom radnjom ili pak sa privrednim društvom. Naravno svako će od njih će radije potpisati ugovor sa firmom, jer se na taj način štiti od raznih nelagodnosti, a i lakše je ako dođe do problema da obe strane pravdu potraže u nadležnom sudu.

– Ovaj segment je veoma važan, jer primera radi preduzetnik može da registruje  privremeni prestanak obavljanja delatnosti na vremenski ograničen ili neograničen period, dok s druge strane privredno društvo to ne može. Sve to naravno utiče i na saradnju sa bankama koje odobravaju kredite i koje će lakše  odobriti pozajmicu ukoliko je destilerija registrovana kao doo. Takođe preduzetnik ne može promeniti vlasnika i ne može imati statusne promene (pripajanje, spajanje, podela ili izdvajanje). Kod privrednog društva osnivačka prava se mogu ustupiti, drugim rečima može se menjati osnivač društva. Privredno društvo može da menja i oblik organizovanja, a moguće su i statusne promene odnosno pripajanje, spajanje, podela ili izdvajanje – ističe advokat Dane Žigić.

Zaštita robne marke

Takođe, ukoliko je u pitanju preduzetnička radnja, porez na prihode od samostalne delatnosti se plaća paušalno i nije neophododan knjigovođa, a za  vođenje privrednog društva preporuka je da se knjigovodstvo poveri profesionalnom knjigovođi. Ipak, mnoge kompanije zapošljavaju i samostalne  knjigovodstvene stručnjake. Naravno na ovu se nadovezuje i priča o zaštita brenda. U svakom slučaju je lakše zaštititi robnu marku kada se poseduje klasična kompanija, odnosno privredno društvo. Ovo je  vrlo važan segment poslovanja, jer proizvođači koji zaštite svoje proizvode, bilo da je reč o hrani ili piću, imaju veliku ekonomsku dobit za razliku od onih koji to nisu učinili. Zaštićeni proizvodi marketinški su jači, a i potrošači više cene artikle koji imaju lični pečat i geografsku oznaku u odnosu na one koji to nemaju.

– Zaštita proizvoda ima višestruku korist, jer se njom sprečava zloupotreba naziva i naravno čuva se reputacija. Isto važi i u svetu žestokih alkoholnih pića, posebno kada se zna da jedno od najpoznatijih oznaka geografskog porekla nosi upravo francuski kojnak. To konkretno znači da ni jedan proizvođač ne sme da zlupotrebi ovo ime, jer u protivnom može da završi na sudu – pojašnjava advokat.

Registracija imena i žiga

Inače, i pre nego što se pokrene registracija žiga i brenda, proizvod bi trebalo zaštititi u Zavodu za intelektualnu svojinu, jer se time obezbeđuje njegova apsolutna bezbednost i stiče se isključivo pravo na korišćenje. Da bi proizvođači rakija zaštitili svoj proizvod, prvo moraju da se registruju u Registru privrednih subjekata, ali i da ispune neophodne uslove. Konkretno, proizvođači rakije bi trebalo da imaju adekvatan objekat, da obezbede opremu i uređaje, ali i da  zapošljavaju stručni kadar. Takođe, pre nego što se upišu u registar, trebalo bi da ispune i još neke uslove, odnosno da imaju objekte i prostorije sa uređajima i opremom u kojima se primaju, čuvaju i skladište sirovine. Pored ovog, proizvođač rakije treba da poseduje i prostorije za punjenje i deklarisanje, kao i prostorije za skladištenje gotovog proizvoda, ali i za čuvanje repromaterijala.

– Nakon ispunjavanja ovih uslova, destileri bi trebalo Zavodu za zaštitu intelektualne svojine da podnesu prijavu za zaštitu proizvoda i to u tri primerka na srpskom jeziku. Sve ovo se podnosi pisarnici Zavoda, a može se poslati mejlom ili poštom. Podnošenje prijave može da bude i na stranom jeziku, s tim da mora da postoji i prevod na srpski. Kada se sve detaljno isproverava i ukoliko se ustanovi da su svi uslovi ispunjeni, proizvod biva zaštićen – kaže sagovornik.

Brendiranje nije obavezno, ali je poželjno

Međutim, kako bi proizvođač rakije bio  prepoznatljiv, preporuka je da brendira svoj proizvod, mada to nije obavezno, ali se s pravne tačke gledišta preporučuje. Brendiranje je proces u kome se stvara celokupna vizuelna, emotivna, racionalna i kulturna slika kompanije. Zapravo, robna marka je ta koja kupca asocira na neku kompaniju ili njen proizvod, odnosno na vrednosti koju ona promoviše putem robne marke.

– Prilikom brendiranja, svaka destilerija bi trebalo da ima i žig koji će biti njihov prepoznatljiv zaštitni znak. Gledajući sa pravne strane, zaštita znaka takođe nije zakonska obaveza, već je ta odluka prepuštena slobodnoj volji onoga ko ga koristi. Kao i kod zaštite proizvoda, kada se ispunje svi uslovi, žig se dobija u roku od minimum šest meseci. Ipak, valjalo bi napomenuti da on važi samo na teritoriji naše zemlje, ukoliko se dobije u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine Srbije  – pojašnjava advokat Žigić.

Kako do međunarodne zaštite imena i žiga

Ukoliko vlasnici destilerija požele, mogu svoj žig da zaštite i na međunarodnoj sceni, a za to im je potreban zahtev, koji se podnosi Zavodu u zemlji za čiju teritoriju žele da ga registruju. Međutim, od našeg sagovornika saznajemo da postoji brži i jednostavniji način ukoliko se iskoristi Madridski sistem, a kojim se obezbeđuje jedinstveni postupak registracije žiga u velikom broju zemalja. On se reguliše međunarodnim ugovorima – Madridskim aranžmanom i Madridskim protokolom, a njime upravlja Međunarodni biro Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) u Ženevi.

– Registracija Madridskim sistemom ima višestruke koristi, jer podnosilac prijave može da traži zaštitu znaka u više od 90 zemalja sveta i međunarodnih organizacija, a sve to podnošenjem jedne prijave na jednom jeziku i plaćanjem jedne takse. Žig registrovan na osnovu Madridskog sistema uživa istu zaštitu kao da je registrovan u zavodu naznačene zemlje. Kod zaštite proizvoda domaći podnosilac ne mora da ima advokata, ali se smatra izuzetno korisnim da prijava bude pripremljena i podneta uz pomoć patentnih zastupnika ili advokata koji se profesionalno bavi poslovima zastupanja u ovoj oblasti. Za strance koji nemaju sedište ili prebivalište u Srbiji preporučljivo je da imaju patentnog zastupnika ili domaćeg advokata. Međutim, strani državljani mogu i samostalno, bez zastupnika da podnesu prijavu uz uslov da imenuju punomoćnika za prijem pošte, sa adresom na teritoriji Republike Srbije – zaključio je avokat Dane Žigić.

Podelite članak

PROČITAJTE I:

RAKIJA Premier Dunja

Novembar je mesec pozne jeseni, mesec koji se nadovezuje na sve prisutnije Miholjsko leto, ali i mesec rakije od dunje. Mnogi rakiju od dunje smatraju vrhunskim delikatesom među rakijama i rakijom koju je veoma zahtevno napraviti.

Herradura Reposado

TEKILA Herradura Reposado

Tekila Herradura Reposado miriše na tople note začina, voća i kuvanih agava, dok u ukusu dominira mekani blago puterasti ukus

Grey goose votka

VOTKA Grey Goose

Votka Grey Goose spada u premium spirite i proglašena je za najbolju votku na svetu Votka potiče iz Istočne Evrope.

VISKI Caol Ila 12

VISKI Caol Ila 12

Viski Caol Ila 12 je single malt viski, koji je odležao 12 godina u hrastovim bačvama i tipičan je reprezent

RESTORAN Red Bread

RESTORAN Red Bread

Ukoliko ste posetili restoran Red Bread, obavezno probajte lososa sa slatkim terijaki sosom, serviranog sa basmati pirinčem, koji je začinjen

RAKIJA Zlatar Divlja Kruška

RAKIJA Zlatar Divlja Kruška

Rakija Zlatar Divlja Kruška pravi se od najkvalitetnijih plodova koje priroda daje Proizvodnja rakija u Srbiji bazira se na čitavoj

Chase Potato

VOTKA Chase Potato

Votka Chase Potato je premium votka dobijena od krompira Votka je veoma popularno piće. Zato je u centru mnogih mitova

SAZNAJTE Kako da prepoznate dobar viski

Vekovima su destilerije učile kako drvo utiče na ukus viskija i zadnjih decenija je primetno  da su savladale umetnost igranja sa različitim tipovima i veličinama

RAKIJA ŠAMAR Rakija o kojoj se priča

Šamar nije samo rakija, Šamar je brend koji poštuje nasleđe i tradiciju, dok istovremeno donosi dašak svežine i inovacije u urbani, živahan i moderan gradski