Vinjak se smatrao pićem radničke klase, alkoholičara i dokoličara, ali i pićem direktora, doktora, advokata i političara. Vinjak je u isto vreme bio i diskriminisan, ali i uzdizan u nebesa. Kontraverze koje su ga pratile niko više i ne pamti, a ostaje činjenica da se danas u Srbiji proizvode vinjaci vrhunskog kvaliteta

Brendi – taj prefinjeni destilat, koji se proizvodi destilacijom vina, jedan je od  najpopularnijih spirita među konzumentima širom sveta. Njegovo poreklo i nastanak povezuju se za antičku Grčku i Rim, jer se u tom razdoblju rodila ideja o destilaciji vina, kako bi se ono lakše transportovalo i sačuvalo od kvarenja. Naime, kako bi sačuvali vino Stari Grci, a kasnije i Rimljani su u destilat dodavali vodu koja je bivala izgubljena tokom proizvodnje, a sve zarad ponovnog dobijanja vina. Međutim, ova ideja je dala potpuno neočekivane rezultate, te je rođen novi proizvod od kojeg se nikako nije moglo ponovo napraviti vino. Pokazalo se da taj vinski destilat starenjem i odležavanjem u drvenim sudovima poprima novu dimenziju, da postaje fino aromatičan, prijatnog ukusa i mirisa, kao i da biva blago obojen zahvaljujući drvetu. Ukratko, ovako je nastao prvobitni brendi, koji se kroz vekove, ali i napretkom tehnologije menjao, mada njegovu osnovu i dalje čini vino. Brendi može da se proizvodi i od drugog voća, ne nužno od grožđa, ali se većina dobija iz vina.

Konjak

U svetu su poznata zvučna imena nekoliko tipova brendija koja se dobijaju iz grožđa – Armagnac, Cognac, Metaxa i Vinjak. Naravno, neprikosnoveni i najčuveniji u svetu spirita jeste konjak, koji dolazi iz oblasti Cognac u Francuskoj. Ovo prefinjeno piće proizvodi se od tačno određene sorte grožđa, s tim da se vino dva puta destiluje, a kasnije i sazreva najmanje dve godine u hrastovim buradima. Na taj način dobija sasvim posebnu aromu i boju. Kupažiranje takođe igra veliku ulogu, a svaka kuća konjaka ima i svog glavnog kreatora -maître de chai, koji je i odgovoran za stvaranje arome ove delikatne mešavine pića. Od majstora destilera zavisi i buke, boja, oporost, slatkoća, aroma, jačina i starost konjaka. Zvanične starosne oznake kvaliteta za konjak su VS za minimum dve godine odležavanja u buradima, VSOP za najmanje četiri godine i XO za minimum šest godina odležavanja u buradima.

Dragoljub Marković idejni tvorac vinjaka

Ipak, u mnoštvu brendija posebno se istakao vinjak, koji se decenijama proizvodio u Jugoslaviji, a sada i u Srbiji. Za vinjak se može reći da je spoj tradicije gajenja vinove loze i skoro izumrlog pintersko-bačvarskog zanata. Kao što je nastao spontano, tako je i dobio ime, jer ovaj destilat nije smeo da ponese naziv konjak, s obzirom na to da su ga Francuzi zaštitili Pariskom konvencijom iz 1882. godine. Naime, vinjak je početkom tridesetih godina prošlog veka osmislio Dragoljub Marković, vinar iz Aleksandrovca, koji se nakon završenih studija u Parizu vratio u rodni kraj. Proizvodio ga je fermentacijom grožđa, a boju i aromu je dobio starenjem destilata u hrastovim buradima, gde je destilat odležavao tri godine. U početku je nazivan konjak, a sadašnje ime dobija nakon Drugog svetskog rata, kada su komunisti preuzeli Markovićevu destileriju.

Kurs države definisao ime

Međutim, pedesetih godina prošlog veka Jugoslavija je počela da se okreće prema Zapadu, te su rukovodioci fabrike na sve načine pokušavali da se približe zapadnjacima, njihovom načinu proizvodnje, ali i kvalitetu proizvoda. Ipak, oni su tada hteli da domaći brendi učine autentičnom jugoslovenskom robnom markom i nisu prihvatili ideju da je reč o viskiju, niti su govorili da je to konjak. Smatrali da je taj destilat „nešto između“ i tako se došlo do imena, koje stoji i dan danas – Vinjak. VI od viski i NJAK od konjak.

Složen tehnološki proces garantuje kvalitet

Inače, osnovna razlika između vinjaka i konjaka je gotovo minimalna, ali se ipak delimično razlikuje u načinu proizvodnje. Konjak se proizvodi od specijalne sorte belog grožđa, koje potiče iz Francuske i stari u hrastovim buradima nastalim na tim prostorima. S druge strane, vinjak se dobija proizvodnjom vina od poznijih – stonih i ne tačno deklarisanih sorti grožđa, koje su bez izraženog mirisa ili sa jedva primetnim ukusom. Uz veliki rod, ove sorte su najčešće siromašne šećerima, a bogate kiselinama. Takođe, razlika je i u tome što se nakon završene fermentacije mlado vino destiluje sa još prisutnim kvascima i tako dobijeni destilat ima veoma specifičan aromatski kompleks. Po završenoj destilaciji vina, destilat odležava u hrastovoj buradi.

Karakteristike kvalitetnog vinjaka

Dobar vinjak ima specifičan karakter, blago izražen ton vanile dobijen starenjem, jasnu tamno-ćilibarnu boju, kristalnu bistrinu i pun, dugotrajan i prijatan ukus. Inače, odmah posle destilacije –  destilat je bistar, bezbojan, nepotpuno aromatičan i oštrog mirisa i ukusa. Da bi se od tog polufinalnog proizvoda formiralo prijatno piće, potrebno je da odleži izvesno vreme u hrastovoj buradi. Tokom starenja poboljšava se buke i ukus, koji postaje prijatniji, mekši i harmoničniji. U procesu starenja vinjaka veliku ulogu ima hrastovo drvo, a za izradu buradi pogodni su hrast kitnjak i istočni hrast – stari više od 40 ili još bolje 80 godina. Po pravilu, vinski destilat se stavlja u novu hrastovu burad, prethodno ispranu pregrejanom vodenom parom i hladnom vodom, da bi se izvukao višak oporih sastojaka. U novoj buradi destilat ostaje dok ne dobije zlatno-žutu boju i potrebnu količinu taninskih i ligninskih materija, pa se zatim prebacuje u staru burad, gde ostaje dok ne završi proces starenja. Ovo su vrlo složeni i spori procesi, te kvalitet vinjaka, kao i konjaka u velikoj meri zavisi od dužine starenja. Zato i on nosi oznake VS najčešće za vinjak star 3 godine, VSOP je oznaka za petogodišnjaka, a XO za destilat koji je stario 20 godina, dok AA nosi oznaku vinjaka koji stare duže od 10 godine.

Vinjak Hedonic

Inače, u Jugoslaviji se vinjak smatrao pićem radničke klase, alkoholičara i dokoličara, ali i pićem direktora, doktora, advokata i političara. Vinjak je u isto vreme bio i diskriminisan, ali i uzdizan u nebesa. Kontraverze koje su ga pratile niko više i ne pamti, i ostaje činjenica da se danas u Srbiji proizvode vinjaci vrhunskog kvaliteta, a dokaz za to je vinjak Hedonic kog proizvodi Rubin iz Kruševca. Za njegov kvalitet nije zaslužan jedan kreativni tim, već ga neguje četvrta generacije tehnologa, koji su uključeni u projekat star više od 50 godina. Ovaj ekskluzivni proizvod je upakovan u flašu sa izgraviranim detaljima od 24 karatnog zlata, kako bi se sačuvali vinski destilati koji su dozrevali neverovatnih 50 godina u hrastovoj buradi. Na ukusu ovaj arhivski vinjak je najpre snažan i kompleksan, uz intenzivno prisustvo tanina, a zatim prelazi u trajan, mekan i harmoničan ton fine karamele, vanile i sušenog voća. Duge je završnica, u kojoj na samom kraju dominira koncentrat meda.

Vinjak Rubin XO

I vinjak Rubin XO je vredan pažnje, jer je reč o fino ukomponovanim i odabranim vinskim destilatima i vinjacima, koji su dozrevali dugi niz godina i čija se starost kreće od 10 do 25 godina. Odlikuje ga boja tamnog ćilibara, sa bakarno crvenim odsjajem i veoma fini, nežni mirisni tonovi svojstveni plemenitim pićima. Ukus mu je veoma snažan i kompleksan, uz intenzivno prisustvo tanina, koji prelazi u izuzetno harmoničan ton fine karamele, vanile i sušenog voća.

Vinjak Special

Još jedan vinjak vredan pažnje jeste Special koji spada u kategoriju premium pića i star je pet godina, a proizvodi se u vinariji Benišek- Veselinović u Sremskim Karlovcima. Po kvalitetu vinjak Special može da stane “rame uz rame” sa francuskim brendiranim konjacima srednje klase, jer ga odlikuju diskretne arome vanile i tabaka, dok se u završnici oseti blagi ukus prezrele višnje. A baš kao i konjak Martell i Specijal sadrži intenzivan, harmoničan i lepo balansiran ukus, sa nagoveštajima voća i drveta.

Vinjak Paun

Iz porodičnog podruma profesora Radoslava Paunovića, dolazi poznati vinjak Paun 5 – kraft proizvod, koji se pravi od  kvalitetnih vinskih sorti grožđa. Ima izraženu boju ćilibara, ali i  bogat, pun i čist ukus i miris. U podrumu ovog poznatog profesora nastao je i vinjak Paun AA. Ova oznaka se može staviti na vinske destilate, dobijene ujednačavanjem destilata, koji su starili preko deset godina, a vinjak Paun je upravo takav proizvod.

Stari vinjak XO

Vrlo je prefinjenog ukusa i BB Stari vinjak XO iz destilerije BB, koja se nalazi u Bajinoj Bašti. Ovaj ekskluzivni destilat odležava 10 godina u posebno selektovanim buradima od srpskog hrasta sa Goča. Dobija se destilacijom deset sorti grožđa. U njegovom bukeu prepoznatljivi su ukusi čokolade, kafe, štanglica sa rumom i kokosa, ali propraćene osvežavajućim cvetnim tonovima. Vinjak ima bogatu, baršunastu teksturu i kompleksnu završnicu.

Vinjak Stari Hrast

Još jedan vinjak koji spada u premium proizvode jeste Stari Hrast, koji kreira istoimena destilerija. Odležava pet godina u hrastovim buradima, boje je ćilibara, a u ustima daje pun i viskozan ukus, i sadrži puteraste note. Sladak na završnici, koju prate arome vanile i čokolade. I ovo nije kraj, jer još jedan odličan destilat proizvoden u Srbiji dolazi iz manastira Kovilj, pod nazivom Ison. Boje je ćilibara i ima kremast, pomalo puterast ukus. Snažnog je i jakog karaktera, sa blagom, elegantnom i slatkom završnicom. Blagim zagrevanjem čaše u ruci do izražaja dolaze ukusi vanile, tamne čokolade, karamele i malo citrusnih nota.

Soko V.S.O.P.

Za preporuku je i vinjak koji potpisuje destilerija RB Global, poznata po proizvodnji rakija Stara Sokolova. Aromatični stari vinjak Soko V.S.O.P. po ukusu je plemenitiji, ali i po degustacionim karakteristikama interesantniji i od najboljih francuskih konjaka. Boja je tamnog ćilibara, na mirisu je izražena, ali ne i napadna vanila i pomalo karamela. Ukus je kompleksan, harmoničan, srednje punoće, sa puno aroma koje se kreću od biljnih, voćnih – gde dominiraju belo suvo grožđe i narandža. U naznakama se oseti i ukus dimljenog mesa.

Naša je preporuka da probate ovaj vinjak, jer on reprezentuje vrhunski kvalitet.

Služenje vinjaka

Inače, vinjak se kao i konjak pije na sobnoj temperaturi, kao aperitivno i dižestivno piće. Ovaj destilat se odlično slaže sa raznim vrstama mesa, zrelog sira i dezerata, a odlično se uparuje i uz cigare.