O viskiju i njegovoj reputaciji ne treba preterano da se priča, jer ga poznaju i prepoznaju, ali i konzumiraju sve generacije konzumenata i to po žurkama, klubovima, splavovima i elitnim restoranima, ali i poslovnim ručkovima
Viski je ubedljivo najomiljeniji spirit na svetu i predstavlja odraz prestiža i dobro izbalansiranog ukusa. Često se konzumira i poklanja u specijalnim prilikama, a podjednako ga ispijaju i muškarci i žene. Prefinjenu aromu mu daju žitarice, kvasac i voda, a karakter dobija odležavanjem u buradima napravljenim uglavnom od hrastovog drveta. Dobija se destilacijom fermentisane komine od ječmenog slada ili slada dobijenog klijanjem drugih žitarica i nesladovanih žitarica.
Škoti i Irci u večitom klinču
Njegov nastanak je i danas predmet raznih debata, pogotovo između suprotnih škotskih i irskih tvrdnji o njegovom poreklu. Pretpostavlja se da je njegovo ime potiče od galske reči „uisce“ što u prevodu znači voda. Druga teorija kaže da ime vuče korene iz latinskog jezika, jer se na Latinskom destilovani alkohol izgovara aqua vitae ili u prevodu voda života. Kasnije su ove reči prevedene i na stari irski – uisce beatha, što opet predstavlja vodu života. Sve ove teorije potvrđuju da je viski i dalje obavijen velom misterije, što ga čini još specijalnijim, intrigantnijim i simbolički važnim za različite kulture na svetu.
Ipak, ono što se pouzdano zna jeste da se proizvodio još pre više od 1.000 godina, kada je destilacija, zahvaljujući putujućim monasima, prešla iz kopnene Evrope u Škotsku, odnosno Irsku. Tada su se u manastirima pomenutih država okrenuli ka destilaciji žitarica, što je rezultiralo prvim destilacijama modernog viskija. Danas se ovaj moćni spirit smatra škotskim nacionalnim pićem, mada se proizvodi i u Irskoj, Americi, Kanadi i Japanu.
Burbon ponos Amerike
Inače, burbon je nacionalni američki viski i on kao takav može da se proizvodi samo na ovom kontinentu i obavezno mora da sadrži minimum 51 odsto kukuruza i da nakon destilacije stari minimum dve godine, u novim hrastovim barik buradima. Sem burbona, tu su i single malt, odnosno blended, grain i ray viski. Viski spada u elitna pića i predstavlja pravu eksploziju ukusa i mirisa. Poslednjih godina je sve popularniji i japanski, za koji mnogi konzumenti kažu da je trenutno i najaromatičniji. Zato ovo piće s pravom nosi titulu kvaliteta, skupocenosti i prestiža, a o njegovoj reputaciji ne treba preterano da se priča.
Riba, meso i dezerti
Viski se odlično uparuje i sa hranom, te se najčešće uz njega serviraju orašasti plodovi, dok se u nekim zemljama ovaj spirit servira i sa sušenim voćem. S druge strane, u Škotskoj ga služe s pečenim mesom, najčešće sa slaninom i pečenom šunkom. Uz ova jela se pije visokokalorični, aromatičniji i viski jači po ukusu. Irci ga piju uz dimljenog lososa, sendviče sa ikrom i bakalarom, dok se u američkim lokalima poslužuje uz prženu hranu, uključujući i krompir. U Evropi se često poslužuje i uz čokoladni dezert. Japanci ga kombinuju uz suši i slične delikatese od sirove i termički obrađene ribe.
Viski se pije sa i bez leda
Pravilo kaže da se premium viski dugo pije, da se u njemu uživa i zato je važan i način njegovog serviranja. Potrebno je da čaša bude malo šira i ne previše duboka. Inače, ovo piće može da se pije sa i bez leda. U Srbiji se najčešće servira sa ledom, što nije greška, ali ukoliko je reč o premium proizvodu led bi trebalo izbegavati. Po pravilu ovo piće se konzumira na sobnoj temperaturi, a u njega se može dodati i nekoliko kapi vode, odnosno soda vode. Naravno, viski je odličan saveznik i u koktelima, a tada se koriste posebne highball čaše.
Manhattan za klasičare
U moderno doba viski je neizostavan u miksevima i koktelima, a jedan od klasika je koktel Manhattan koji je nastao 1870. godine u New Yorku. Ovaj klasik najčešće se pravi s burbonom ili raženim viskijem. Za ovaj koktel vam je potrebno 75 ml viskija, 60 ml slatkog vermuta i malo bitera. Pomešajte sve sastojke u čaši s ledom, procedite i sipajte u rashlađenu čašu, te ukrasite kandiranom višnjom.
