U kvalitetnom i vrhunskom konjaku uživaju uglavnom bogati poslovni ljudi, političari i elita, i to najčešće na luksuznim žurkama i prijemima, ali je konjak često prisutan i prilikom značajnih jubileja i važnih datuma
Za njega kažu da je kraljevsko piće i smatra se najsavršenijim spiritom današnjice. Njegova istorija počinje 1850. godine, u francuskoj oblasti Cognac, po kojoj je i dobio naziv. Konjak se može nazivati samo vinski destilat proizveden u Francuskoj, na određenim apelacijama. Sve to je definisano dekretom iz 1909. godine u kom se doslevce kaže da konjak mora da se proizvodi isključivo u oblasti Cognac, kao i da mora da prođe složen proces pretvaranja grožđa u vino, a potom vina u eau – de – vie, odnosno vodu života.
Slučajno ugledao svetlo dana
Za konjak su vezane mnoge legende, ali činjenice govore da njegova priča počinje u 18. veku. To vreme se pamti kao vreme kada francuski vinari nisu baš uvek uspevali da prodaju vino zbog visoke carine. Zato su ga odlagali u bačve, ali se vino zbog dugog stajanja kvarilo, a kako bi predupredili gubitke proizvođači su počeli da ga destiluju i tim procesom su proizveli specijalno jako alkoholno piće, koje su kasnije razređivali sa vodom. Tada je uočeno kako se ovaj vinski destilat ne kvari, a sem toga transportovan je u manjim buradima i lakše se prenosio preko granice. Jednom prilikom, spletom (ne)srećnih okolnosti bačve s vinskim destilatom nisu transportovane na vreme i tada je u burićima došlo do dodatnog alkoholnog zrenja, što je doprinelo da piće dobije novi ukus i bolji kvalitet. U strahu da se i ovo piće nije pokvarilo, trgovci su otvorili buriće, a kada su ga probali već pri prvom gutljaju oduševili su se mirisom i ukusom, te ga nazivaju brendewin, odnosno dimljeno vino.
Zvezda je rođena
I tako je zvezda jakih alkoholnih pića, sasvim slučajno i neplanski rođena. Danas se konjak proizvodi specijalnim tehnološkim procesom i uvek mora dva puta da se destiluje u bakarnoj posudi. Proizvodi se od specijalne sorte belog grožđa ugni blanc, a u pojediim slučajevima dozvoljena je kombinacija tri vrste grožđa koje se gaje isključivo u oblasti Cognac. Za razliku od viskija, konjak nakon flaširanja ne stari. Zato na flaši konjaka neće biti natpisa „deset godina star“, kao što je to slučaj sa drugim spiritima. Pravi konjak bi trebalo da ima isti ukus i sto godina nakon flaširanja.
Podela određuje luksuz
Konjak se deli u nekoliko kategorija, koje predstavljaju vreme starenja u buretu. VS je Very Special i mora da sadrži destilat koji je u hrastovim buradima sazrevao minimum dve godine, VSOP ili Very Superior Old Pale po zakonu zri najmanje četiri godine, dok XO ili Extra Old, kao i flaše sa oznakom „Napoleon“, „Extra“ i „Hors d’âge“ sazrevaju najmanje šest godina, pa i više. Zbog svih ovih činjenica ne treba da čudi što kvalitetan konjak konzumiraju uglavnom bogati poslovni ljudi, političari i elita, najčešće na raznim prijemima kod državnih zvaničnika.
Kavijar i tartufi traže konjak
Kada je reč o uparivanju konjaka sa hranom, moraju da se ispoštuju neka stara pravila. Naime, konjak je toliko dragoceno piće da zaslužuje samo najbolju pratnju poput guščije džigerice, kavijara, tartufa, crne čokolade, jastoga i divljači. Po bontonu se nakon obedovanja odlazi u posebnu sobu na cigaru i konjak. Inače, on se ranije konzumirao bez leda, ali je danas sve dozvoljeno. Ipak, pravilo je da se konjak servira na sobnoj temperaturi od 15 stepeni Celzijusa, u čaše sa širokim dnom, koje se temperaturom tela zagrevaju i čine da konjak aerira.
Konjak u koktelima
U koktelima konjak poprima novu dimenziju ukusa i aroma i zato su miksevi pitki i aromatični. Jedan od interesantnijih koktela, gde je konjak zvezda miksa, je koktel sa konjakom i prirodnim sokom od trešanja. Za njega je potrebno 40 ml konjaka, 20 ml soka od trešanja i 40 ml mleka. Prilikom pripreme koktela, trebalo bi da otklonite koštice iz voća, a zatim da trešnje, konjak i mleko izmiksate najvećom brzinom. Koktel se procedi i sipa u visoke čaše, u koje se kao dekoracija doda još nekoliko celih trešanja.
