Ukoliko ciljano posećujete ovaj kraj Srbije, obavezno posetite restoran u kom ćete poručiti obrok koji počinje gibanicom, koji se nastavlja čorbom od kopriva, nakon čega sledi podvarak sa svinjskim pečenjem i sve se završava palačinkama sa medom. Pre ovog kompleksnog obroka popijte ne previše odležalu rakiju od dunje, a sve završite uživajući u rakiji od šljive koja je odležavala u srpskom hrastu deset godina

Šumadija se nalazi u samo centru Srbije i ova regija je uvek spadala u centralni deo naše zemlje, bilo da je ona bila pod okupacijama ovog ili onog carstva, bilo da je ona bila u sastavu kraljevina ili u sklopu nekadašnjih republika koje su činile zajedničku državu.

Šumadija počinje nekako odmah ispod Beograda i i prostire se do iznad Niša na jugu, oivičena je sa zapadne strane Lazarevcem i Ljigom, dok je sa istočne Velikom Planom i Lapovom. Administrativni centar Šumadije je Kragujevac i prema nekim proračunima upravo se ovaj grad nalazi u samom centru današnje Srbije.

Šumadija je nekada obilovala šumama, po čemu je i ime dobila, a danas je krase blago brdoviti tereni, visoravni i zaravni, koji talasaju i na čijim površinama se nalaze šume i plodno zemljište. Šumadija je možda i najlepši deo Srbije, kada se posmatraju prirodne lepote, a kompletan utisak ove prelepe regije dobija se kada se iz Beograda krene prema Niša i kada pogled „zapuca“ preko brda i proplanaka i nepreglednih šuma i poljana.

Šumadija je izvorno poljoprivredni kraj, poznat po vinogradarstvu, voćarstvu i stočarstvu. Šumadija je u jednom trenutku, u doba ekonomskog prosperiteta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila i industrijski veoma razvijena, ali se industralizacija ovog dela Srbije nije baš najbolje primila. Ko je kriv za ovo, ostavljamo istoričarima koji se bave ovim temama da utvrde, a mi ćemo se držati lepih tema.

Istini za volju, Šumadija je uvek bila poljoprivredni deo Srbije, a danas je ta poljoprivreda selektovana i danas se u Šumadiji mnogi opredeljuju za voćarstvo i vinogradarstvo, grane poljoprivrede koje su pogodne za sirovine od kojih mogu da se dobiju krajnji proizvodi kojima se Srbija diči i po kojima je Srbija sve poznatija u svetu – Rakiji i vinu.

Šumadija je uvek bila u sastavu Srbije, bilo da je ona bila kneževina, kraljevina ili republika. Šumadija je bila i 500 godina pod turskom okupacijom, odnosno delila je sudbinu drugih regija koje su se nalazile pod Otomanskim carstvom. Burna istorija i turbulentna događanja uticala su da se u Šumadiji stvore običaji koji su neka čudna mešavina duge tradicije, vekovima nametnutih pravila, koji su nekom čudnom sinergijom stvorili navike koje su danas prisutne u svakom segmentu života, a posebno u hrani.

Jela kojima se ponosimo

Svaki stanovnik Srbije sa patriotskim nabojem, ali i svako onoj ko se razume u gastro ponudu Srbije, potvrdiće da se danas u Šumadiji najsrpskije jede. Takođe, svako dobronameran složiće se sa ovom tvrdnjom, jer ona je potpuno osnovana.

Šumadija je nekako zadržala, vrlo izvesno jer je uvek bila u samom središtu Srbije, te je bila okružena teritorijama koje su naseljavali Srbi, bez obzira na dugu tursku okupaciju, sve ono toliko tipično za srpsku kuhinju. Doduše, došlo je tu do nekih modifikacija izvornih jela i prihvatanja turskog uticaja, ali ništa se dramatično nije promenilo sem što su ukusi nadograđeni i primetno poboljšani pre svega dodavanjem nekih začina koje su Osmanlije donele sa sobom.

Ukoliko se nađete u Šumadiji, svakako treba da birate tradicionalnu hranu i vaš izbor treba da budu šunka i kajmak, kačamak i podliveni sir-bilo da je mlad ili star, gibanica, čorba od kopriva, pasulj prebranac sa suvim mesom, čorbast pasulj suvim rebrima, slatki kupus sa govedinom, kiseli kupus sa suvim svinjskim mesom, podvarak uz koji se obavezno služi svinjsko pečenje, djuveč sa mesom ili bez mesa, te pojedina posna jela u kojima se meso najčešće zamenjuje orasima.

Tu su neka zaboravljena jela, koja se samo još u Šumadiji služe, a korene vuku još iz doba naseljavanja Južnih Slovena na ove prostore, ali i neka koja su modifikovana direktnim uticajem turske kuhinje, kao što su pita od kupusa, pita od patlidžana, pita sa koprivama, čorba od kopriva, Tarana, Meljana, Bungur.

Jedna od najspecifičnijih delicija Šumadije, iako mnogi ovaj dezert ne povezuju sa Šumadijom, je med sa orasima, koštunjavim i sušenim voćem. Ova kreacija vuče korene iz srednjeg veka, odnosno iz vremena kada je Šumadija bila medarski kraj i kada se u Šumadiji masovno proizvodio med i kada je tadašnje stanovništvo zavisilo od meda.

Naša preporuka je, ako vas put nanese u Šumadiju ili ako ciljano idete da posetite ovaj kraj Srbije, da obavezno naručite obrok koji počinje gibanicom i kiselim mlekom, koji se nastavlja čorbom od kopriva, nakon čega sledi podvarak sa svinjskim pečenjem i sve se završava palačinkama sa medom. Pre ovog kompleksnog obroka, koji ćete konzumirati dugo vremena popijte ne previše odležalu rakiju od dunje, a sve završite uživajući u rakiji od šljive koja je odležavala u srpskom hrastu deset godina.

Rakije koje svet prepoznaje

Šumadija je vinski i rakijski kraj Srbije i regija u kojoj zbog blage klime odlično uspevaju voće i grožđe. Upravo zbog svojih specifičnosti danas je Šumadija pod ozbiljnim zasadima voća i vinove loze. Ove dve kulture postaju dominatne kao poljoprivredni proizvodi koji odlično uspevaju u ovom delu Srbije i koji daju rod najčešće prvog kvaliteta. Veći deo roda voća i grožđa prerađuje se u vino i rakiju, ali sve češće i u vinske destilate, koji se posebno tretiraju i koji dugo odležavaju i na tržište izlaze kao premium i super premium krajnji proizvodi.

Šumadija je prepoznata kao deo Srbije gde ima najviše vinarija i destilerija i velik deo tih proizvodnih pogona ulaže ili je uložio ozbiljna sredstva u najsavremeniju opremu. Upravo ta ulaganja, uz najbolju sirovinsku bazu, učinila su da se spojem moderne tehnologije, prve kategorije sirovina i tradicionalnim recepturama kreiraju rakije čiji kvalitet je neupitan, čiji kvantitet je sve masovniji i koje su sve traženije.

Šumadija i njeni destileri ponose se dugo odležalim rakijama od šljive, taman koliko treba odležalim rakijama od dunje, savršeno stabilizovanim rakijama od kruške i kajsije, te nekim od super premium proizvoda dobijem naknadnim destilacijama i posebnim starenjem u odabranim buradima.

Sve popularniji je i vinjak, na kojima rade šumadijski destileri i vinari, i koji se sve češće i češće dobija od posebnih sorti grožđa sađenih i gajenih za ovaj destilat grožđa. Nije neobično naći u ponudi dugo odležale vinjake koji po svom kvalitetu ni po čemu ne zaostaju iza najboljih francuskih konjaka ili posebno kreiranih italijanskih premium brendija.

Ipak, naša preporuka toliko tipičnog pića ovog dela Srbije je dugo odležala rakija od šljive ranke. Sve češće se na tržištu nudi rakija dobijena od ove autohtone sorte, čiji se zasadi u Šumadiji povećavaju i od koje se kreiraju rakije koje odležavaju u buradima od srpskog hrasta 5, 10 i 15 godina. Rakije od šljive ranke, koje su odležale ovoliki broj godina, postaju specifične po svojim aromatskim kompleskima u kojima se mešaju duvanski dim, čokolada i kafa, te notama suve šljive, badema i marcipana. Sinergija ovih aroma, mirisa i nota kreiraju neverovatan after taste koji dugo ostaje prisutan i koji intrigira i golica maštu.

Šumadijski restorani obavezne stanice

Prilikom prolaska kroz Šumadiju ili ciljanog dolaska u ovu centralnu srspku regiju, ako ste hedonista ili je cilj vaše posete gastro otkrivanje novih destinacija, obavezna stanica treba da su vam restorani koji nude tradicionalna jela po kojima se Šumadija prepoznaje.

Teško je ovakvu preporuku dati, a ne reklamirati neki restoran, no možda su najbolje stanice restorani na popularnim turističkim destinacijama, restorani u okviru vinarija ili destilerija. Nisu loši ni restorani koji se reklamiraju po pretraživačima i društvenim mrežama, posebno oni koji u prvi plan „izbacuju“ nacionalna jela i koji se ponose ovim jelima.

Pre posete ovim mestima, dobro proverite njihovu ponudu i ukoliko se ona sastoji od ponude koja uključuje gibanicu, pasulj, podvarak, slatki i kiseli kupus, pečenja, kiflice sa pekmezom, neka ona budu vaše konačno odredište za uživanje u gastronomskim delicijama ovog kraja.

Uz šumadijsku kuhinju i jela po kojima je Šumadija prepoznata, vaš izbor pića treba da budu šumadijske rakije od šljive, dunje, kruške i kajsije, koje ćete piti na preporučenim temperaturama, razblažene ili nerazblažene i uz jela, pre jela ili nakon jela. Pored ovih rakija, obavezno tražite i vinjake i pokušajte, ako ste dobar poznavalac jakih alkoholnih pića ili samo dobar senzoričar, da pronađete i definišete razlike između dugo odležalih rakija od šljive i premium francuskog konjaka.