U Srbiji postoji veliki broj manifestacija na kojima se izlažu i prodaju rakije bez akcizne markice, odnosno rakije koje nisu prošle zdravstvene i provere ispravnosti, te se na takvim manifestacijama takve rakije ocenjuju i promovišu, čime se atakuje na državu i zdravlje stanovništva
Stanovnici Srbije su poznati veseljaci i zato ne treba da čudi što se u praktično svim manjim mestima, selima, ali i gradovima tokom čitave godine organizuju festivali koji najčešće imaju za cilj da predstave običaje jednog naroda i to kroz konzumaciju hrane i pića. To su manifestacije na kojima se okuplja veliki broj ljudi iz zemlje i inostranstva, a kako bi probali ono najbolje iz Srbije. Često su priredbe tog tipa posvećene isključivo rakiji kao tradicionalnom srpskom piću, a neke od vrlo posećenih manifestacija su Dani grejane rakije, Dani rakije, Dani šljive, Festival kobasice i domaće rakije, Festival mlade rakije, Festival srpske rakije, Gledićka rakijada, Itebejska rakijada, Nikoljdanski festival rakije, Rakija fest… Ovakvi i slični festivali prvenstveno bi trebalo da imaju za cilj da gostima predstave domaći brend u najboljem svetlu i zato se na ovakvim mestima sem degustacije i konzumacije neretko organizuje i ocenjivanje proizvoda, a sve zarad boljeg plasmana i prodaje. I tu ništa ne bi bilo sporno da se građanima zapravo ne nudi, odnosno da se ne ocenjuje rakija iz neregistrovanih destilerija bez akciznih markica i valjane deklaracije.
Ko od nelegalne rakije ima korist
Zapravo, na festivalima se u većini slučajeva ocenjuju i prodaju nelegalne i često zdravstveno neispravne rakije. Već to saznanje ukazuje na činjenicu da takav alkohol nije bezbedan za konzumaciju, jer ne poseduje dokumentaciju kojom bi se utvrdila njegova zdravstvena ispravnost. Ipak, čini se da o tome niko i ne razmišlja, jer se konzumenti zapravo pouzdaju u zvučna imena koja sede u žiriju i daju svoj sud o neregistrovanom i sumnjivom proizvodu. Po nekom nepisanom pravilu ovakve rakije najčešće ocenjuju pojedinci, čija su imena poznata u svetu proizvođača rakija, a koji su zapravo od ovih manifestacija napravili posao kako bi promovisali sebe i ostvarili ličnu dobit. Svesno ili ne, ovi stručnjaci najčešće urušavaju ugled ozbiljnih destilerija čije su rakije poznate i priznate u svetu. Mnogi možda i ne znaju, ali žiri za ocenjivanje uzoraka od neregistrovanih proizvođača uzima po uzorku i do 100 evra. Kada se taj novac pomnoži sa učesnicima i mnogobrojnim festivalima, dolazi se do zaključka da su u igri veliki novci koji ostaju u sivoj zoni i džepovima pojedinaca. I baš ta zvučna imena prave na neki način „magareću uslugu“ državi, ali i dovode u zabludu mnoge konzumente koji smatraju da su takve rakije bezbedne. Zato je i logično da se retko kad zapitaju šta je to što žiri zapravo ocejuje?
Ocenjivanje nelegalne rakije
Naime, na ovakvim manifestacijama najčešće se vrednuje senzorika rakije, gde komisija u većini slučajeva obavlja merenje pomoću čula i na osnovu njih zaključuje da li je rakija dobra ili ne. Ustvari, žiri ocenje četiri stvari kod rakije: boju, tipičnost, miris i ukus, i za svaku kategoriju daju ocenu. Ipak, valjalo bi napomenuti da senzorno ocenjvanje ne znači i da se utvrđuje da li je rakija zdravsveno ispravna ili ne, jer ponavljamo samo rakija sa akciznom markicom je proverena i kao takva može da se stavi u promet. Inače, podsetili bi, po pravilniku degustacije jakih alkoholnih pića, prvenstveno bi trebalo da se vodi računa o deklaraciji proizvođača, što na ovakvim manifestacijama nije slučaj. Ukoliko komisija utvrdi da uzorak ne odgovara deklaraciji, naročito u pogledu autentičnosti i godišta, ona ima pravo da takvu rakiju isključi iz daljeg toka ocenjivanja. Koliko znamo takve stvari se skoro nikad ne dešavaju na rakijskim festivalima i čini se da svaka rakija bez akcize dobije kakvo-takvo priznanje ili medalju. To konkretno znači da ovaj pravilnik nije za sve proizvođače isti, jer da jeste, sve nelegalne rakije-rakije bez akcizne markice bi bile automatski diskvalifikovane.
Država poklekla pred nelegalno proizvodnjom
Nažalost i nadležne institucije su zatajile, a očigledno ne mare mnogo za ovu problematiku, što je veoma čudno, posebno ako se zna da u ovom slučaju osim što država gubi novac od akcize, ni građani ne mogu da budu sigurni u zdravstvenu ispravnost proizvoda.
Dakle, prodaja i ocenjivanje takvih rakija remeti tržišne uslove, jer se ovde radi o nelegalnim proizvodima. Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše rakiju na festivalima, kao ni proizvođače koji je izlažu, a posebno ako se zna da je Zakonom zabrajena prodaja alkoholnih pića na pijacama, tezgama i prostorima koji nisu predviđeni za to. Jednom rečju takva rakija ne sme da se stavlja u promet niti da se ocenjuje. Zato smatramo da bi ovom problematikom trebalo mnogo više da se pozabave resorna ministarstva i njihove službe, koje bi konačno mogle da krenu u „obračun“ s neregistrovanim proizvođačima. A dok se to ne desi, ostaće pitanje zbog čega se sva akcizna roba ne kontroliše na isti način i zašto su nelegalni destileri pošteđeni, jer da se sve kontroliše na isti način, na tezgama ne bi mogla da se nađe rakija bez akcize, baš kao što nigde ne mogu da se nađu cigarete bez akcizne markice.
