Klasičan kraft džin nastaje mešanjem i odležavanjem bilja, čiju osnovu čine bobice kleke, a nepisano pravilo je da se spravlja od sedam do sedamdeset i sedam vrsta herbalnih biljaka, koje odležavaju u posudama od 48 do 72 sata

Kraft džin doživljava svojevrsnu renesansu i zato ne treba da čudi što se sve više nezavisnih destilerija u svetu okreće ka proizvodnji ovog čudesnog spirita. „Kraft bum“ nije zaobišao ni domaće tržište, a svedoci smo da mnogi srpski proizvođači rakija, prave i odlične zanatske džinove, koji se po svom ukusu i mirisu apsolutno ne razlikuju od onih kreiranih u kolevki džina. Ova činjenica i nije neko iznenađenje, posebno ako se zna da se u Srbiji od pamtiveka pravi klekovača, za koju mnogi kažu da je srpska verzija džina. Njegova destilacija može da se obavlja na nekoliko načina, mada se većina proizvođača drži isprobanog i testiranog klasika, a posebno kada je u pitanju proizvodnja London Dry Gin-a.

Zahtevan posao

Da bi ovo alkoholno piće imalo predznak zanatski, destiler uvek mora da obezbedi sterilno čist aparat za destilaciju, koji je zapravo i najvažniji u celoj priči oko kreiranja kraft džina. Odmah zatim mora da poseduje i bakarni kazan, jer od njega zavisi kvalitet spirita. Poljoprivredni proizvodi kao što su pšenica, ječam, kukuruz i šećerna repa, ali i pojedine vrste voća, su osnovna baza pri proizvodnji, a čitav proces pravljenja je vrlo sličan pivu. Naime, od žitarica, odnosno voća, spravlja se  kaša koja se kasnije fermentiše i destiluje, te se na taj način dobija proizvod sličan votki. Etanol se kasnije pročišćava, ponovljenom destilacijom, a nakon ovog procesa sledi ponovna destilacija sa botaničkim biljkama.

Kako do harmonije ukusa

Po rečima iskusnih proizvođača, proizvodnja kraft džina je veoma zahtevan posao, jer da bi se dobio kvalitetan destilat potrebno je mnogo botaničkog predznanja. Englezi su posebno rigorozni po tom pitanju i zato smatraju da ne može baš svako da se upusti u proizvodnju i da potapa razne vrste bilja, kako bi dobio piće harmoničnog ukusa, mirisa i arome. Klasičan kraft džin nastaje mešanjem i odležavajnem bilja, čiju osnovu čine bobice kleke, dok je nepisano pravilo da se spravlja od sedam do sedamdeset i sedam vrsta biljaka, koje odležavaju u posudama od 48 do 72 sata.

Englezi uvek prvi

Mnogi možda i ne znaju, ali pravi „krivci“ za nastanak ovog zanatskog destilata su Englezi – Sem, Ferfaks i Džered, vlasnici prvog kraft džina pod imenom Sipsmit, koji se proizvodi u istoimenoj destileriji u Londonu. Njiihova priča počela je još u detinjstvu, kada su Sem Galsvort i Ferfaks Hol kao tinejdžeri imali naklonost prema dobro napravljenim zanatskim proizvodima. Sticajem životnih okolnosi dva drugara su na jednoj zabavi u Londonu upoznali strastvenog ljubitelja džina Džereda Brauna. I već nakon prvog susreta njih trojica su se dogovorili da pokrenu sopstvenu proizvodnju i stvare najbolji zanatski London Dry Gin na  svetu.

Prvi kraft džin

Prvi put su ga predstavili na manifestaciji Pride London u SAD, a upravo u Americi dobijaju ideju za predznak kraft, jer su im inspiracija bili američki pivari. Nakon mnogo truda, rada i učenja proizveli su tipičan London Dry Gin. Iako sve zvuči kao u bajci, zadatak trojice Britanaca nije bio ni malo lak. Kako je destilat pravljen u veoma malim količinama, koje prema engleskom zakonu nisu dozvoljene. Međutim, domišljati momci su džinu stavili predznak kraft, te 2008. godine oni dobijaju i zvaničnu dozvolu za zanatsku proizvodnju. Na ovaj način, njih trojica su otvorili put i ostalim nezavisnim proizvođačima širom Velike Britanije i sveta.

Igra bez granica

Na temeljima engleskih destilera i u ostatku sveta proizvođači se veoma trude da zadovoljne sva pravila proizvodnje. Neke destilerije su otišle toliko daleko da ovaj kraft spirit prave od krajnje neobičnih sastojaka. Jedan vrlo popularan i redak jeste velški džin Organic Seaweed Farmhouse Botanical, koji se dobija dodavanjem algi. Ideja za njegovu proizvodnju nastala je 2013. godine, kad su proizvođači na svojoj farmi napravili sir sa algama, koji se kupcima jako svideo, te su rešili da ovaj patent primene i na alkoholnom piću. Za autentičan kraft džin koriste biljke i začine koji asociraju na ribu i školjke. Vrlo je zanimljiv i džin proizveden u britanskoj destileriji Will Lowe, a on se pravi od hiljade crvenih mrava sakupljenih u Kent šumi. Ovaj destilat nastao je u saradnji sa laboratorijom destilerije u Kembridžu.

Rene Redžepi pravi kraft džin

Ideja za mravlji džin je nastala kada je danska organizacija iz Kopenhagena  “Nordic Food Lab”, koju su osnovali Rene Redžepi, idejni tvorac koncepta Homa restorana i gastronomski preduzetnik Klaus Majer,  kontaktirala destileriju viskija Will Lowe sa idejom da izrade pića od mrava. Prva serija se sastojala od svega 99 boca, čija je prodajna cena bila 250 evra po flaši. Svaka flaša sadrži esencije od približno 62 mrava. U ovaj džin dodali su i deliće koprive, kleke i drugih biljaka, pa su tako dobili jedinstveni ukus. Za ljubitelje čoko ukusa, proizveden je i Cocoa Gin, poseban po tome što su ga proizveli specijalisti za čokoladu. Kakao mu daje dubinu i tamni tostirani ukus. Kleka i korijander daju glavnu notu, a kora narandže i grejpa svežinu.

Srpski kraft džin

Naši domaći destileri možda ne prave ovako ekstremne kraft džinove, ali ipak mogu da se ponose sa vrhunskim destilatima. Među prvima u Srbiji nastao je kraft džin Pruna, iz istoimene destilerije, koja se nalazi selu Vuković kod Golupca. U ovom džinu su prepoznatljive note kleke, a proizvodi se od voćnog baznog destilata u Holštajn kazanu. Dok se ispija u ustima se oseti voćna slast, kao i blage voćne arome u tragovima. Džin Pruna Dry ima srednju završnicu i čist i precizan trag kleke u naknadnom ukusu. Još jedan odličan kraft premium džin je i Juni 93, napravljen po tradicionalnoj recepturi suvog London Dry Gin-a. Specifičan je po tome što se spravlja od organskih plodova domaće srpske kleke, posebno uzgajane za tu namenu.

Kleka s Peštera

Destilerija se nalazi u Žiči, nadomak Kraljeva, a bobice kleke beru se ručno na prirodnim vrletima Peštera, a zatim ih i suše na vrućem vazduhu i ručno okreću. Ono što se čini posebno interesantnim, jeste i podatak da su po kvalitetu i botaničkim svojstvima organske bobice srpske kleke čak kvalitetnije od čuvenih bobica kleke iz Toskana, koje su sinonim za vrhunsku sirovinu. Pored kleke koja dominira, može se osetiti miris bora i eukaliptusa, sa nagoveštajem blage kiselosti. Slatke note vanile i višnje upotpunjene su sa kardamonom i cimetom, a osete se i nagoveštaji breskve, bundeve i lavande. Ovaj kraft proizvod dobitnik je srebrne medalje na prestižnom svetskom takmičenju World & Spirits Awards 2019.

Srbija voli džin

Još jedna destilerija koja proizvodi vrhunski kraft džin nalazi se na severu Bačke, tačnije u Subotici, a reč je o brendu GINfinity, koji je nastao 2018. godine. Destileriju je osnovala porodica Faćol, a džin su počeli da proizvode za sopstvene potrebe. Pošto se svideo konzumentima krenuli su u ozbiljniju proizvodnju i danas proizvode četiri vrste kraft džina. GINfinity Citrus je London Dry Gin sa dominantnom aromom kleke i citrusnih nijansi. Citrus je početkom 2021. godine nagrađen bronzanom medaljom na Berlin Craft Spirits Awards takmičenju. U ponudi je i GINfinity Pink, koji sadrži slatkasto-gorke note lipe, zove i hibiskusa. Krajnji pečat Pinku daje moćna bobica kleke, koja je primesa cvetnoj aromi. Borovnica je izvor prirodne pink boje. S druge strane, GINfinity Apple & Honey je nastao kao zimska dopuna ovoj kraft porodici. Kada se ispija ispušta posebnu slatkastu aromu meda. Ovaj džin je 2021. godine nagrađen bronzanom medaljom na Berlin Craft Spirits Awards takmičenju, dok je 2020. godine u Pančevu osvojio prvo mesto, kao najbolji džin u domaćoj konkurenciji. Ponosni su i na GINfinity Illusion plave boje, čije nijanse potiču od Clitoria Ternatea – cveta indijskog porekla.

Hajduk džin i Jatak džin

Još jedan sjajan kraft džin destiluje se u destileriji Hajduk Spirit, koja se nalazi u selu Jovac nadomak Kraljeva. U ponudi imaju Hajduk džin, Starina Novak Barik džin i Jatak džin. Vrlo je interesantan njihov barik džin, jer je reč o domaćoj verziji London Dry Gin-a. Džin Starina Novak Barik je odležao u bačvama od srpskog hrasta i to najmanje 6 meseci. Poseduje visok nivo složenosti i kompleksnosti. U ovom džinu arome kleke se spajaju sa karakteristikama hrastovine. Taj dodatni proces ga čini fenomenalnim kada se pije čist. Podseća na rakiju klekovaču, međutim ima i kompleksnost ostalih biljaka. Posebno je izražena lincura u London Dry Gin verziji, i zato ovaj spirit ima slatkasto-ljutkast ukus, s  podlogom vanile, kleke i lincure. Postoje i drugi proizvođači koji takođe proizvode kvalitetne kraft džinove, te je opšti zaključak da Srbija itekako ima sa čime da se ponosi.