Zahvaljujući politici Margaret Tačer industrija koktela je procvetala, jer su dotadašnji poslovni sastanci zamenjeni „Martini ručkovima”

Koktel je postao sastavni deo modernih žurki i fensi događaja, kako u svetu tako i kod nas, s tim da je važno napomenuti da se ovde ne radi o novom izumu jer istorija koktela počinje oko 1800. godine. Tada je u američkim barovima započeta svojevrsna miks revolucija, koja je bila i ostala neraskidivo isprepletena s važnim periodima u američkim kulturnim i društvenim događajima. Kao i ostala pića i kokteli su imali svoje uspone i padove, ali bez obzira na to nikada nisu u potpunosti izlazili iz mode. Danas živimo i uživamo u renesansi miksologije, sa novim letnjim i zimskim kreacijama, koje se stalno pojavljuju na barskoj sceni i kao takve se konzumiraju na inovativne načine.

Kada govorimo o letnjim koktelima tu se najčešće misli na one tropske pomešane sa sokom od citrusa i ananasa, dok u zimske spadaju mlečni, oni sa kafom ili kremastim likerom.  Naravno, sem koktela sve su  popularniji i miksevi koji uglavnom sadrže samo dva pića, alkoholno i bezalkoholno, a najcenjeniji su džin tonik i viski kola – miksevi koje preferiraju mlađi konzumenti.

No, hajde, da se vratimo na početak, odnosno u 1803. godinu, i da saznamo kako i kada je započela ljubav prema koktelima.

Koktel je rođen 1803. godine

Prema Oksfordskom rečniku, reč koktel se prvi put spominje 28. aprila 1803. godine u američkim novinama “The Farmer’s Cabinet”, gde ga opisuju kao posebnu vrstu pića koja se sastoji od žestokog alkohola pomešanog sa likerom od pelina-gorkim likerom, vodom i šećerom. Međutim, ovu teoriju je demantovao Džeri Tomas koji je 1862. godine napisao „Vodič za konobare“, u kom se kaže da su kokteli nastali tridesetak godina kasnije i da su tada bili namenjeni velikim hedonistima i ljudima koji uživaju u otmenim i lepo serviranim pićima. U to vreme su prema Tomasovom pisanju kokteli uglavnom uključivali liker, ali se upotreba likera od pelina smatrala i dalje sastavnim elementom. Inače, to je i vreme kada su nastali kokteli Manhattan i Old Fashioned, koji su kasnije bili inspiracija mnogim barmenima da naprave još puno varijanti dodajući im i druge sastojke.

Ipak, ovde se polemika ne završava, pošto se i dalje vodi debata o lingvističkom poreklu reči. Pojedini veruju da izraz potiče od „cocktailed horses“, odnosno konja koji nisu bili rasni, dok drugi  spekulišu da bi reč koktel mogla biti iskrivljena reč „cock ale”.

Zabrana u doba džeza

Bez obzira na poreklo naziva, jedno je sigurno, a to je da se koktel proslavio tokom prohibicije u Sjedinjenim Državama, između 1920. i 1933. godine, kada su se spiriti prodavali u ilegali. Kako bi prikrili miris i ukus lošeg alkohola, dovitljivi barmeni su dodavali voćne sokove pošto je to bio i najzgodniji način da vlasnici barova i  mušterije zaobiđu kazne. U ovom razdoblju konobarima je bilo dozvoljeno da upotrebljavaju bukvalno sve što imaju u šanku, pa su se ove razblažene alkoholne mešavine ispijale lako i na brzinu, što je svakako svima pogodovalo u vreme racija. Zapravo to su bili dani kada su svi bili pijani, kada su se ludo zabavljali i kada su slušali džez. U ovom periodu rođene su mnoge mešavine poput Sidecar, Hanki Panki, Tom Collins i Gin Rickei.

Ledeno doba

Kako je vreme prolazilo tako se i miksologija razvijala, a 1945. godina bila je prelomna, jer je te godine dr Džon Gori izumeo prvu mašinu za pravljenje leda. Međutim led tada nije postao suštinski sastojak koktela, a tek pojavom frižidera 1950. godine ljudi su imali lak pristup ledu i to je era kada se promenio način konzumacije i pripreme koktela, što je povećalo i njegovu popularnost. Tada su se kokteli spravljali i u kućnim uslovima, a najčešće na zabavama i privatnim žurkama.

Čelična lejdi i Martini ručkovi

Međutim, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka popularnost koktela naglo pada, jer je u tom periodu droga uzela maha i zagospodarila Zapadnim svetom. Ali već desetak godina kasnije kokteli ponovo doživljavaju svoj uspon i vraćaju se na scenu. Tada barmeni počinju da koriste votku umesto džina, kako bi napravili jednostavne i lake voćno – letnje koktele koji su bili nov pravac u miksologiji. U isto vreme, 1979. godine, Margaret Tačer postaje prva premijerka Velike Britanije. Ovaj period je važan, jer za vreme njene vladavine nastupa period „laissez-faire” (nemešanje države u ekonomska pitanja) kapitalizma i „decenija pohlepe“, koji neplanirano izbacuju koktele u orbitu. Zahvaljujući njenoj politici industrija koktela je procvetala, jer su dotadašnji poslovni sastanci zamenjeni „Martini ručkovima”, a posetioci ovakvih više žurki nego ručkova pili su zabavne koktele poput Fuzzy Navel i Long Island Iced Tea.

Živimo vreme koktela

Od tada do danas popularnost koktela je samo rasla i ne postoji bar ili restoran u svetu koji u svojoj ponudi nema ova osvežavajuća pića. Interesantno je i da je svaka država je kreirala nešto svoje, pa tako primera radi većina recepata u Francuskoj zasniva se na konjaku, gorki koteli sa kamparijem popularni su u Italiji, a mešavine sa votkom preovlađuju u istočnoj Evropi, dok su u Srbiji sve popularniji kokteli sa rakijom.

Trendseterski kokteli, koji se služe na popularnim mestima poput Ouk bara, u njujorškom hotelu Plaza, imaju veliki uticaj na popularnost koktela u barovima širom sveta, jer se barmeni naprosto utrkuju ko će kreirati maštovitije osveženje.