JAPANSKI VISKI Došao brzo i ušao u legendu

JAPANSKI VISKI

Otkrivamo vam u čemu je njegova tajna i zbog čega je japanski viski za relativno kratko vreme dostigao  planetarnu popularnost, te zašto je japanski viski došao brzo na svetsko tržište i ušao u legendu

Prva asocijacija na Japan jeste sake – drevno piće zemlje izlazećeg sunca. Međutim, ono što se malo zna jeste i činjenica da Japanci imaju ne tako dugu proizvodnju viskija, a koji danas može da stane „na crtu“ škotskom, odakle i vuče vekovne korene. U Japanu se komercijalno viski proizvodi tek stotinak godina, ali je njegova popularnosat dosegla vrhunac tek u drugoj polovini prošlog veka. Ništa čudno za Japance čija se filozofija zasniva na konceptu „kaizen” (voljni da naprekidno napreduju i uče), što su svakako prihvatili i japanski destileri. Kako bi dosegli današnji kvalitet svojih destilata japanske destilerije su prošle mukotrpan put usavršavanja proizvodnje. Oni su od osrednjih kopija skoča, preko izjednačenja u kvalitetu sa vrhunskim singl malt viskijima, stigli do svog vrhunca, jer su po kvalitetu destilata prevazišli i svoje učitelje Škote.

Japanski viski

Proizvodnja japanskog viskija počela je oko 1870. godine, s tim da je prvi komercijalni viski proizveden tek 54 godine kasnije i to u Yamazaki destileriji. Osnivač Kotobukiia destilerije, Shinjiro Tori presovao je vina, a pošto je u tome bio veoma uspešan ubrzo je oprobao sreću i u proizvodnji viskija. Nakon što ga je uspešno destilovao osniva i prvu destileriju i to 1923. godine u Yamazakiju. Njihov prvenac doduše, nije bio ni nalik sadašnjim proizvodima, sve do 1924. godine kada je „otac japanskih viskija“ Masataki Taketsuru otišao put Škotske, kako bi tamo ispekao zanat. Masataka Taketsuru je nakon stečenog iskustva svoje znanje preneo u kompaniju Yamazaki, gde je i radio više od 10 godina. Kompanija je kasnije preimenovana u Suntory, a od tada do danas razvila se u veliku grupaciju. Taketsuru zatim napušta destileriju i otvara svoju kuću viskija – Nikka, u gradu Yoichiju, koja zapravo postaje i prva konkurentska firma njegovim dojučerašnjim kolegama.  Zato slobodno može da se kaže kako su ova dva Japanca zaslužna za proizvodnju japanskog viskija kakvu danas poznajemo.

Japanci krili vrhunski viski

Međutim, iako su pravili viski po škotskoj tehnologiji, nisu uspeli odmah da se probiju na evropsko tržište. Razloga za to je nekoliko, a najupečatljiviji jeste taj što se u Japanu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka desio „bum“ u proizvodnji viskija. Tada su masovno počele da se otvaraju male destilerije, koje su u to vreme bile poznate po brzoj proizvodnji. Sve je to snosilo i posledice, jer je japanski viski za ostatak sveta slovio za jeftino alkoholno piće osrednjeg kvaliteta. Njihovi destilati su prevashodno imali nežne, lagane i voćne note, koje su veoma podsećale na stilove iz škotske nizije. Ovi stilovi nisu imali današnju slanost, a nisu se bazirali ni na različitim ukusima, niti na autentičnoj aromi jakog treseta. Ipak, ni Japanci nisu bili naivni, jer su zapravo najbolje premium destilate ostavljali za sebe. Zapravo Japanci nisu želeli da izvoze kvalitetan viski, kako bi njihov narod uživao u piću vrhunskog kvaliteta. Zbog toga potrošnja viskija u Japanu naglo skače, a i zbog  jakog i smislenog marketinga viski u jednom trenutku biva popularniji čak i od sakea.

Uticaj Mizunara hrasta na kvalitet viskija

Danas je situacija potpuno drugačija, jer japanski viskiji svojim premium kvalitetom zauzimaju visoko mesto na svetskoj sceni. Japanski destilati, za razliku od evropskih i američkih, imaju znatno posebnije – izražajnije karakteristike, jer su postupci i recepti prilagođeni njihovim standardima i stoga se razlikuju od škotskih, ali i od drugih stilova viskija. Japanci svoje destilerije prave na višim nadmorskim visinama i to isključivo zbog optimalnih klimatskih uslova, koji su slični brdovitim regijama u Škotskoj. Japanske visoravni su bogate tresetom i čistom izvorskom vodom, a i idealne su za setvu žitarica. Upravo iz ovih razloga viski im je  karakterističan po blagim voćnim i cvetnm aromama. Međutim, kada dodaju  tretirano zrno, dobijaju se destilati vrlo raznolikih ukusa, mirisa i aroma. Još jedna karakteristika svojstvena samo za japanske destilerije jeste sazrevanje viskija u specijalnim buradima, koja se prave od regionalnog hrasta Mizunara. Zbog ove vrste hrasta, viski pri odležavanju dobija vrlo tipičnu slatkoću, a u isto vreme i papren ukus. Japanci su čak i u manjoj prednosti nad Evropljanima i Amerikancima, jer zahvaljujući njihovoj klimi viski mnogo brže zri, te je i uticaj Mizunara hrasta primetniji u odnosu na standardni hrast, koji se koristi u Evropi, na „Ostrvu“ i u Americi.

Japanski viski u Srbiji

Inače, u ovoj zemlji se tradicionalno proizvodi malt viski, koji se dobija destilacijom kaše ječmenog slada. U ponudi imaju i grain viski, koji se destiluje od različitih vrsta žitarica i sirovina, s tim da single grain nije toliko zastupljen. Ipak, u odnosu na pomenute stilove blended se ipak najviše proizvodi. U  zavisnosti od vrste – „japanske mešavine“, najčešće sadrži između 10 i 40 odsto malt viskija. Interesantan je i podatak kako japanski destileri ne kupuju viski za mešanje od nekoliko destilerija, kao što je slučaj u Škotskoj. Za proizvodnju blended-a uzimaju se mešavine od istog proizvođača.

Valja napomenuti da su najpoznatiji japanski brendovi Suntory, Yamazaki, Nikka, Hibiki i Togouchi. Svi ovi brendovi zastupljeni su i na domaćem tržištu, a njihov uvoznik i distributer je beogradska kompanija Calix, koja odabranu selekciju japanskih viskija plasira u ugostiteljske objekte i trgovačke lance.

Podelite članak
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on email

PROČITAJTE I:

DŽIN Hendrick's Orbium

DŽIN Hendrick’s Orbium

Džin Hendrick’s Orbium  nosi oznaku Premium i pakuje se u apotekarsku staklenu ambalažu Džin je destilat koji svoj dominantan ukus

Jura 12 YO

VISKI Jura 12 YO

Viski Jura 12 YO je klasični reprezent škotskih premium single malt viskija i sigurno pravi izbor, ukoliko ste fan viskija

Roku

DŽIN Roku

Džin Roku proizvodi se u Japanu i specifičan je po tome jer u sebi sadrži biljke koje rastu samo na

Manastir Kovilj Dunja

RAKIJA Manastir Kovilj Dunja

Rakija Manastir Kovilj Dunja čuva se minimun tri godine i odležava u manastirskom podrumu Rakija je tradicionalni srpski proizvod. Pije

VOTKA After Work

VOTKA After Work

Votka After Work je čak 5 puta destilovana votka, koja se proizvodi u Španiji, a spravljena je od najkvalitetnijih sastojaka

BRENDI Badel Prima

BRENDI Badel Prima

Brendi Badel Prima je najpoznatije piće fabrike Badel 1862 i kao takav i dalje je popularan kao i pre 40

RUM – Piće koje su proslavili gusari

Kvalitet prvobitnog ruma nije bio ni blizu ovom današnjem, jer je bio opor, žestok, slatkast, nepročišćen,  jednom destilovan i zato je samo jedan gutljaj obarao

DOBRA RAKIJA – Rakija Gorda

Da u Srbiji postoji dobra rakija, nije nikakva vest, ali da postoje rakije koje su visoko kotirane u premium segmentu spirita – jeste ili možda

RAKIJA Ćirilica Šljiva

Rakija Ćirilica Šljiva stara je 12 godina i vrlo je karakterističnog ukusa U mnogim krajevima Srbije u svatove se zove buklijom. Buklija je zapravo čutura