Pirinčana votka ima dugu tradiciju u zemlji Izlazećeg sunca, a u prilog tome ide i činjenica da su je u starom Japanu ispijali isključivo na carskom dvoru. Smatrali su je i napitkom bogova, a japanski istoričari tvrde kako je ovo piće staro više od dve hiljade godina

Japan, zemlja samuraja, gejši, manga, anima, hramova, ali i neizostavnog pirinča, oduvek je intrigirao turiste širom sveta. Ništa neobično, jer prva asocijacija na zemlju Izlazećeg sunca jesu mistični običaji, koji se poprilično razlikuju od ostatka sveta. Zato se u ovoj zemlji i dan danas sve, pa čak i alkohol, proizvodi na tradicionalan način. Japanci imaju dugu tradiciju proizvodnje autohtonih stilova alkoholnih pića, te su prošli, ali i ovaj vek svakako obeležili proizvodnjom kvalitetnog viskija kojim su pokorili konzumente širom sveta. Međutim, čini se da im genetika ne dozvoljava da se na viskiju zaustave i zato su proizveli i vrhunski džin, a sada nastavljaju da osvajaju svet votkama, koje karakteriše specijalan ukus pirinča, kremasta tekstura i jak ukus.

Šoču

Japanci su doduše najpoznatiji po sakeu, ali ono što manje ljudi zna jeste i činjenica da oni proizvode odličan šoču (Shōchū) –  piće koje nazivaju i japanska votka. Šoču sadrži između 30 do 70 odsto alkohola, a pojedini brendovi mogu da stanu rame uz rame sa najkvalitetnijim svetskim tekilama i klasičnim votkama. Šoču se najčešće pravi od pirinča, ječma, slatkog krompira, heljde i braon šećera. Međutim, ponekad se koriste i drugi sastojci poput kestena, susama i šargarepe. Kao i kod ostalih spirita proces proizvodnje je manje više isti, jer se sastojci fermentišu sa kvascem, a kasnije se i destiluju. Japanska pirinčana votka nije preterano popularna kod turista, ali je lokalno stanovništvo obožava. Šoču nazivaju i univerzalnim alkoholnim pićem, koje se ispija u svakoj prilici i lako se kombinuje s nacionalnim jelima japanske kuhinje. Najčešće se služi uz lagane grickalice poput sira, čipsa i orašastih plodova. Uz šoču se rađaju prijateljstva i vode neobavezni razgovori, a dok ga ispijaju obavezno izgovaraju „compai“ što u prevodu znači „pijte do dna“.

Pirinčana votka

Inače, pirinčana votka ima dugu tradiciju u zemlji Izlazećeg sunca, a u prilog tome ide i činjenica da su je u starom Japanu ispijali isključivo na carskom dvoru. Smatrali su je i napitkom bogova, a japanski istoričari tvrde kako je ovo piće staro više od dve hiljade godina. Često se koristilo za pogrebne ceremonije, dok u japanskoj mitologiji postoji čak i božanstvo „Ratnik riže“, čija je legenda vezana za pirinčanu votku. Mnogi su verovatno čuli za stil borilačkih veština „pijani stil“, a svojevremeno ga je demonstrirao Džeki Čen u poznatoj komediji „Pijani majstor“. Film je odmah stekao ogromnu popularnost, a potom je snimljen i njegov nastavak. U filmu je odlično prikazana tehnika pijanog stila, kombinovane borilačke veštine, koja postoji i u stvarnosti.

Votka dostupna i običnim smrtnicima

Valjalo bi napomenuti da pirinčana votka u 17. veku postaje dostupna i običnim smrtnicima, kada piće poprima blag do jak ukus, s tim što joj aroma varira od slatke do jako začinjene. Svoje izvorno piće iskoristile su mnoge poznate japanske destilerije, koje su kroz spoj tradicije i moderne tehnologije ukus pirinčane votke približile i konzumentima iz zapadnih zemalja. Većina destilerija i dalje proizvodi votku od pirinča, s izuzecima dve velike japanske kompanije – Nikka i Suntori, koje su se odvažile da lansiraju votke destilovane od  kukuruza, odnosno ječma.

Novi načini destilacije

Kompanija Nikka, poznata po proizvodnji premium viskija, nedavno je plasirala i votku „standardnog ruskog ukusa“ Nikka Coffey, čija jedinstvenost leži u kontinuiranoj Coffey stil destilaciji, koja im omogućava jeftiniju i efikasniju proizvodnju. Ovaj način destilacije kompanija je preuzela iz Škotske. Votka se pravi od mešavine ječma i kukuruza, a kasnije se filtrira se kroz beli brezin ugalj što je čini čistom, te se na nepcu prepliću arome breskve, kajsije i jasmina. U pozadini se javljaju i blagi nagoveštaji sladnih žitarica, a u završnici se oseti dugotrajna slatkoća. Pije se hladna, a može da se meša i sa tonikom i martinijem.

Amerikanci vole japansku votku

U istoimenoj kompaniji proizvode i Nikka Wilkinson votku, čije se nečistoće uklanjaju filtracijom kroz ugalj. Spravlja se od najfinijih sastojaka, koji joj daju bogatu aromu. I ako oštrog ukusa prilično se lako pije i odličan je saveznik u koktelima. Iz ove zemlje stiže još jedna interesantna etiketa, a reč je o votki Kissui, koja se proizvodi u kompaniji Takara. Kissui na japanskom označava apsolutnu čistoću, a interesantan je i podatak da je ovo prva japanska votka koju su uvezli Amerikanci. Proizvodi se od stopostotnog japanskog pirinča, u koji se dodaje izvorska Fushi-Mizu voda. Zato ovaj destilat ima veoma lagan, mek i svilenkast ukus, a najčešće se koristi pri spravljanju koktela.

Votke visokog kvaliteta

I to nije kraj, jer votku vrlo interesantnog ukusa pod nazivom AO predstavlja kompanija Suntori, koja je kao i Nikka u svetu poznata po proizvodnji viskija. Votka AO je njihov prvenac, a pravi se od japanskog pirinča čiji destilat prolazi kroz filtraciju bambusovog uglja. Voda sa vulkanskog ostrva Kjušu daje joj kristalo jasnu boju i svilenkasto kremastu teksturu. Prilikom ispijanja podseća na suši od pirinča, kroz koji se prepliću i arome pokošene trave i kokosovog krema. Koliko je jaka govori i činjenica da pri prvom gutljaju zbog nje nepce gori, ali kasnije u grlu ostavlja blagu mlečnost. Ovo je jedna od retkih japanskih votki koja se pije čista, a služi se izrazito hladna. Votka se savršeno slaže sa morskim plodovima, sušijem i biftekom.

Haku votka

Suntori se tu nije zaustavio, te je na tržište plasirao i vrlo popularnu Haku votku, za koju mnogi kažu da predstavlja prirodu i duh Japana. Ova, vrhunskog kvaliteta, votka proizvodi se isključivo od japanskog belog pirinča, koji se filtrira kroz bambusov ugalj. Ovaj jedinstvena metoda filtracije pomaže u očuvanju slatkog i suptilnog ukusa pirinča.  Još jedna interesantna etiketa iz Suntori-ja je 80 Proof votka, koju karakteriše lagan i suv ukus, a proizvodi se tradicionalnom ruskom metodom. Filtrira se kroz brezin ugalj, kako bi se poboljšao ukus i kako bi se uklonile sve nečistoće. Ova votka se uglavnom koristi kao osnova za koktele.

Ručno rađena votka

Interesantnog je ukusa i Suntori Ice votka, za koju kažu da je već sada najveći svetski favorit koji stiže iz Japana. Prolazi kroz proces filtriranja ledom i na taj način se destilat oplemenjuje i poboljšava mu se  ukus. Votka može da se pije čista, ali se preporučuje i u koltelima jer sadrži samo 37 odsto alkohola.

Kraft votka

Inače, japanske destilerije su otišle i korak dalje jer proizvode i premium kraft destilate. U destileriji Okayama proizvodi se kraft votka Akari Hikari čiji je ukus osvežavajuć i hrskav. Proizvodi se od Nijo ječma, koji se destiluje u loncu. Votka se filtrira kroz brezin ugalj koji pomaže u oplemenjivanju i poboljšanju ukusa. Destilat je svežeg i čistog ukusa, a može da se pije čist ili pomešan u koktelima. Japanci se ponose i prvom japanskom ručno rađenom votkom Miisha, koja se proizvodi u istoimenoj destileriji. Interesantan je podatak da je ova kompanija do sada proizvodila samo šoču, ali su se mlađi tehnolozi vođeni ruskom školom odvažili da naprave votku neutralnog ukusa. Zato ona u sebi nosi pravi duh Rusije. Pravi se od lokalnog japanskog krompira, koji se uzgaja na južnom ostrvu Kjušu. Za sada se ova votka prodaje isključivo u Japanu.