Pored izbora sorte voća, kvasca, enzima, fermentacije, destilacije i odležavanja veoma je bitna svremena tehnologija, odnosno kazani u kojima se rakija od kajsije peče
Na opšte zadovoljstvo svih ljubitelja rakije ove godine kajsija je u Srbiji odlično rodila. Ovoj činjenici posebno se raduju profesionalni destileri, ali ne treba zanemariti ni činjenicu da su zbog toga veoma srećni i manji proizvođači, koji je peku za lične potrebe.
Kajsijevača je vrlo cenjena rakija
Ništa čudno, jer kajsijevača spada u jednu od popularnijih i najcenjenijih belih rakija u Srbiji. Reč je o jakom alkoholnom piću koje se dobija muljanjem ploda i destilacijom prevrelog kljuka. Da bi se proizvela rakija vrhunskog kvaliteta, pored samog procesa proizvodnje i odabira sorte, trebalo bi uložiti i puno znanja i ljubavi tokom čitavog procesa proizvodnje. Zapravo znanje, ljubav i strpljenje, kao i odlično poznavanje tehnologije proizvodnje kajsijevače uslovi su za dobijanje proizvoda premium kvaliteta.
Ove sorte su najbolje
Pri pečenju ovog destilata najbolje se pokazala sorta kajsije mađarska najbolja – reč je o sorti koja zri početkom jula, plod joj je krupan i teži oko 50 grama. Zatim tu je i odlična kečkemetska ruža, koja je u punom zrenju krajem jula ili početkom avgusta – za nju kažu da ima veliki potencijal za velike rakije. Kod nas je veoma rasprostranjena, a plod joj teži do 35 grama. Pojedini destileri koriste i sortu krupna rana, koja zri u drugoj polovini jula i početkom avgusta i čiji je plod veoma krupan i može da teži do 140 grama – ona je otporna na parazite i po kvalitetu jedna od najboljih sorti kajsije u svetu. Sorta roksana omiljena je kod mnogih manjih proizvođača, a sazreva krajem jula i početkom avgusta. Osetljiva je na rane mrazeve i daje veliki prinos, a plod joj je težak oko 60 grama. Na kraju, tu je i novosadska rodna, sorta koja potiče iz Srbije i daje krupnije plodove koji teže i do 80 grama, plodovi su u punoj zrelosti u drugoj polovini jula.
U nekoliko koraka do savršene rakije od kajsije
Sem mudrog izbora voća, trebalo bi ispoštovati još nekoliko koraka u proizvodnji rakije od kajsije – pripremu za fermentaciju, odabir kvasca i enzima za rakiju od kajsije, destilaciju i odležavanje destilata. Ovaj zadnji korak je veoma bitan jer su po završetku pečenja destilati najčešće oštrih tonova i nisu pogodni za konzumiranje – miris je oštar, a ukus grub i robusan. Stoga je neophodno da određeno vreme destilat odleži u staklenom sudu za koji kažu da je i najidealniji za ovu vrsti rakije. Mnogi iskusni destileri smatraju da rakiju od kajsije nije poželjno čuvati u drvenim buradima, kako ne bi poprimila žutu boju i kako joj drvo ne bi uzelo svežinu, te je prekrilo drvenastim notama. Naravno, ne sme se preskočiti ni tehnologija, koja ima ključnu ulogu pri proizvodnji rakije od kajsije.
Tehnologija za hobiste i profesionalce
Preporuka za hobi proizvođače jeste da obezbede bakarni kazan kapaciteta do 200 litara, opremljen sa protočnim prohromskim hladnjakom, koji je izrađen od kvalitetnijeg materijala, te omogućuje konstantnu temperaturu destilata, ujednačene uslove, manju potrošnju vode i hladniji destilat. U Srbiji se kvalitetni kazani za hobiste i profesionalne destilerije mogu kupiti u kompaniji DES iz Subotice. Njihova ponuda takođe obuhvata neophodnu opremu za opremanje destilerije.
Ukoliko se ispoštuju svi ovi uslovi svako domaćinstvo bi moglo da proizvodi pravi delikates, jer kajsijevaču odlikuju specifična organoleptička svojstva i zato je ona veoma popularna i među nežnijim polom.
