Kreiranjem uniformne boce za srpske destilerije, bilo bi moguće da se destilerije udruže i da po znatno nižoj ceni kupe boce, ali i da angažovanjem samo jedne firme, koja bi radila klasičan outsourcing prevaziđu izazove koji podrazumevaju uvoz, transport, carine, kontrolu kvaliteta, komunikaciju sa fabrikom, propise, regulative, jezičke barijere i slično

Tržište kategorije rakija deli se na ono standardno i premium, kada je reč o kvalitetu i super premium kada je reč o cenovnoj kategoriji. Ovo tržište danas broji oko 1300 destilerija, koje godišnje proizvedu od oko 55 miliona litara do oko 80 miliona litara. Koliko tačno litara rakije se proizvede i proda godišnje u Srbiji je vrlo fluidan podatak, no prema relevantnim istraživanjima najpribližnije je broju od oko 65 miliona litara. Od ovih oko 65 miliona litara, sivo tržište „guta“ oko 70 odsto, dok se legalno proda oko 30 odsto. Ukupna količina standardne rakije legalnog tržišta na godišnjem nivou iznosi oko 35 miliona litara, dok se premium rakije proizvede oko 2,5 -3 miliona litara, odnosno oko 5 miliona boca od 0,7 dl.

Standardne rakije nude put premium rakijama

Interesantna činjenica je da se standardne rakije, odnosno one čija cena je od 1200 do 1500 dinara, pakuju u boce koje su iste ili vrlo slične i da ih na policama marketa odvaja samo vizual etikete ili brend koji je građen godinama ili decenijama. Zanimljivo je da ovo konzumenti posmatraju kao generalnu prepoznatljivost rakija standardnog kvaliteta i da ova uniformnost privlači konzumente i jasno im govori šta mogu da očekuju od ovakvih rakija.

Ova i ovakva sličnost u ambalažama standardnih rakija, možda bi mogla da se primeni i na premium rakije – rakije čija cena se na policama trgovinskih lanaca kreće od 2500 do 3000 dinara. A zbog čega to nije tako?

Više je razloga za to, a možda je osnovni taj jer velika većina srpskih destilera rakije koje bi trebalo da ulaze u premium cenovni segment nudi u super premium cenovnom segmentu. Super premium cenovni segment bi trebalo da pokriva one rakije čija cena se kreće od 4000-5000 dinara, pa naviše. U ovom cenovnom segmentu boce moraju biti unikatne i one su reprezent onog što destilerija može da proizvede i karakterističan vizual za marketing – bio on prilagođen konzumentima na prodajnom mestu ili stručnoj publici putem specijalizovanih časopisa ili pak ako se vizuali boca koriste na socijalnim medijima kao svojevrsna marketing gerila.

Hrabrost i vizija potrebni srpskim destilerijama

No vratimo se premium segmentu i i šta bi se desilo kada bi destilerije odabrale identičnu bocu koju bi koristile za premium rakiju. Ovo je vrlo riskantna odluka, odnosno potez koji potencijalno ima pozitivne i negativne efekte. Ovo je i „mač sa dve oštrice“ jer može da proizvede pozitivne i negativne efekte. Za ovu odluku važna je hrabrost destilera, koji bi je primenili, ali i vizija da takva odluka može da proizvede dugoročan benefit.

Dosadašnja praksa boca za standardni segment rakija govori u prilog tezi da bi trebalo kreirati jedinstvenu bocu, koju bi srpski destileri prihvatili kao standard za premium rakiju. Ova boca bi mogla da postane prepoznatljiva na policama marketa i na šankovima restorana i hotela, kao ambalaža koja nudi premium rakiju. Etiketa i njen vizual bi govorili ko je proizvođač, ali sam oblik boce bi komunicirao sa konzumentom. Na ovaj način bi premium rakija bila prepoznatljiva i u izvozu, posebno na bogatim i zahtevnim stranim tržištima, koja zahtevaju standardizaciju.
Ima tu još jedan detalj, koji govori u prilog tezi da bi trebala da se napravi boca koja bi bila identična za sve premium rakije, a to je njena cena. Danas je tržište boca u Srbiji preplavljeno sa mnogo uvoznika i distributera, ali i dobavljača boca sa dalekog Istoka i iz Evrope. Kvalitet velike većine ovih boca nije sporan, čak su i cene u padu, ali i te i takve cene su visoke, te uslovi kupovine ili eventualnog uvoza su komplikovani.

Cene su visoke za veliku većinu domaćih destilerija, jer najčešće naručuju na godišnjem nivou od 10.000 do 15.000 boca. Uvoz je veoma kompleksna stvar koja zahteva znanje iz više oblasti privrede, ali i poznavanje zakona i propisa, te odlično služenje pojedinim svetskim jezicima ili kineskim jezikom.

Cena je ipak ključna
Ukoliko bi se cena dramatično smanjila, što je moguće naručivanjem 150.000 do 200.000 boca, srpski destileri bili bi u prilici da rasterećenije naručuju boce. Kreiranjem uniformne boce za srpske destilerije, bilo bi moguće da se destilerije udruže i da po znatno nižoj ceni kupe boce, ali i da angažovanjem samo jedne firme, koja bi radila klasičan outsourcing prevaziđu izazove koji podrazumevaju uvoz, transport, carine, kontrolu kvaliteta, komunikaciju sa fabrikom, propise, regulative, jezičke barijere i slično.

Kompanija Evergreen, koja je sklopila ugovor sa jednom od velikih fabrika stakla na dalekom Istoku, upravo pokušava da destilerima približi sve benefite koje outsourcing u ovom delu privrede nudi, ali i da kreira uniformnu bocu koju bi ponudila vodećim srpskim destilerijama. Na ovaj način, bar prema mišljenju čelnih ljudi ove kompanije, mogla bi da se desi pozitivna situacija na srpskom tržištu rakija i da se napravi svojevrsna revolucija koja bi povećala prodaju rakija i smanjila impute sa kojima se destilerije trenutno susreću.