Rakija od divlje kruške, zbog svog specifičnog načina proizvodnje, rustičnog je i oporog ukusa, ali ne i tačno definisanog, stiče sve više poštovalaca, posebno u ugostiteljskim objektima

Divlja kruška je stara sorta koja prkosi vremenu i uspeva da preživi bez obzira na mnoge ekološke katastrofe. Potiče iz zapadne Azije, odakle je preneta za vreme turske vladavine na Balkan, odnosno u naše planinske krajeve. Nju su koristili stari Grci, a bila je i deo bogate kulinarske ponude drevnog Rima. Plodovi divlje kruške su se konzervirali, prerađivali u marmeladu, sokove i naravno rakiju. Onda je dolaskom hibrida i novih sorti pomalo pala u zaborav. Međutim, zahvaljujući mladim i edukovanim tehnolozima ova rakija se na velika vrata vratila na domaće tržište.

Voće slatkog i oporog ukusa

Iako plod izgledom više liči na jabuku nego na „pitomu“ krušku, ovo voće ipak ima karakterističnu prijatan kruškast  i blago opor miris, kao i oporo – slatkast ukus. Rasprostranjena je u skoro svim krajevima naše zemlje, a uspeva na obodima šuma, po planinskim livadama, na međama, i u dolinama reka.

Cenjena rakija

Prepoznatljiva je po trnovitim grančicama i sitnim plodovima. Ni jedan plod nije jednak, obično je okruglast ili spljošten. Boja, ukus, aroma i sočnost mesa takođe variraju, te su zato pojedini polodovi sočni i slatki, a neki opet tvrdi i opori. Ona zri do kasno u jesen. Srbija ima idealnu klimu, zemljište i broj sunčanih dana da divljoj kruški podari karakterističnu aromu i zato se ova aromatična rakija, egzotičanog ukusa sve više ceni među konzumentima. Ljubitelji egzotike je vole jer ona pruža dozu fine oporosti i blage gorčine. Proizvesti rakiju od divlje kruške poprilično je zahtevan posao jer plodovi ne sazrevaju u isto vreme, a čak iako su sa istog stabla potpuno su različiti po osobinama. Za iskusne proizvođače ove „mane“ ne predstavljaju problem jer kada se ispoštuje osnovna tehnologija proizvodnje dobija se rakija vrhunskog kvaliteta. A da bi se proizvela rakija premium kvaliteta destilerije poštuju stoga pravila.

Stroga selekcija plodova

Naime, za razliku od pitome, plodovi divlje kruške se ne beru, već kako opadaju na zemlju ručno se sakupljaju. Svaka voćka se posebno pregleda, a zatim sledi selekcija gde se samo zdravi plodovi odvajaju za rakiju. Zdrave tvrde, zelenkaste do slamasto žute se odlažu u džakove. Sem ploda u džakovima ne sme da se nađe niti jedna grančica ili lišće jer ovi otpaci narušavaju kvalitet destilata. Džakovi se nakon toga stavljaju u prostorije na dozrevanje kako bi plod dobio više šećera i specifičnu aromu. U tom periodu plodovi omekšaju i dobijaju specifičnu smeđu boju.

Tehnološki postupak

Nakon dozrevanja sledi klasičan proces prerade voća gde se kruška odvaja od peteljke i ustinjava se zarad brže fermentacije. Većina destilerija danas koristi mašine za pasiranje uz pomoć koje se dobija gusta kašasta masa. Komina se malo razredi s vodom, a zatim se sipa u posude za vrenje. Po pravilu ova masa se meša svaki ili svaki drugi dan da bi došlo do  ravnomernog vrenja. Prevrela komina ne sme dugo da stoji jer će u suprotnom rakija biti loše aromatizovana. Kada se ispoštuju ova pravila destilat se peče i dobija se prvenac.

Odležavanjem se formira aroma

Ali tu nije kraj, jer sledi prepek, a potom i odležavanje u posudama od prohroma. U periodu odležavanja postepeno se, najčešće na svakih nedelju dana razblažuje destilovanom vodom i na taj nači se svodi na konzumnu jačinu. Tokom procesa odležavanja i sazrevanja formira se jedinstvena aroma rakije koja je kao takva spremna za upotrebu. Po starom, dobrom običaju svaki domaćin za svoju rakiju kaže da je posebnog kvaliteta i doživljavaju je kao proizvod koji imaju samo oni i niko drugi. U tome ima istine, jer je i svaka rakija od divlje kruške na domaćem tržišu različita i specifične arome i ukusa.

Najbolje srpske rakije od divlje kruške

Kod konzumenata je jedna od popularnijih rakija od divlje kruške Ognjena, a proizvode je u destileriji braće Tomašević iz Prijepolja. Rakija Ognjena stari dve godine i zato poseduje posebno naglašenu kruškastu aromu i miris. Dobija se dvostrukom destilacijom i odležava u prohromskim buradima. Vrlo je popularna i divlja kruška koja se proizvodi u destileriji Stanišić, koja se nalazi u Veterniku pokraj Novog Sada. Ona poseduje energičan, aromatičan i pomalo divlji ukus.  Naravno, i BB destilerija iz Bajine Bašte proizvodi raritetnu rakiju od divlje kruške u ograničenoj seriji od 2.000 boca. Autentičnog je mirisa i odlično izbalansirane slasti i fine oporosti. Završnica je duga i sočna.

Rakija Zlatar od divlje kruške

I rakija Zlatar sve je popularnija među ljubiteljima rakije od divlje kruške, a proizvode je po tradicionalnoj recepturi porodice Popović iz sela Kosatica kod Prijepolja. Na našoj listi dobrih rakija od divlje kruške našla kruškovača Dukat koja je nastala u porodičnom podrumi Radulović u Kruševcu. Reč je o jedinstvenoj barik divljoj kruškovači koja je intrigantnog, smirenog i dopadljivog mirisa i somotastog bukea. Ukus rakije je izrazite punoće koja je daleko veća nego što je ima rakija od viljamovke.Takođe ima prijatnu doziranu oporost koja zaostaje posle gutanja. Završnica je fina i smirena. Rakija od divlje kruške se odlično uparuje i sa hranom, a preporuka je da se pije uz sva bela mesa sa prelivima, uz paste, rižota i rečne ribe. Sve je češće i u ponudi ugostiteljskih objektima, odnosno vrlo je tražena u HORECA sektoru.