Bela Dunja iz destilerije MIKO ne odležava u drvetu, već u inoksu, kako bi se istako autentičan sortni karakter leskovačke dunje, dok Žuta Dunja kratkotrajno provodi vreme u francuskom hrastu i to hrastu koji ne prekriva aromu voća, već joj daje toliko potrebnu toplinu drveta, kao i svetlu ćilibarnu boju – Francuski hrast omogućio je da Žuta Dunja dobije fine vanilinske i blage začinske note, ali da aromatski kompleksi dunje ostanu u prvom planu

Master blenderi vodećih srpskih destilerija kažu da pri proizvodnji rakije od dunje ne sme da se improvizuje. Aroma, miris i ukus rakije od dunje, dobijaju se isključivo od zrelog ploda i samo vrsni poznavaoci ovog voća mogu da isprate njen proces proizvodnje. Pri proizvodnji rakije od dunje najčešće se koriste dve sorte – vranjanski dunjac i leskovačka dunja. Iskusni destileri i master blenderi smatraju da ukoliko postoji mogućnost izbora, prednost se svakako daje leskovačkoj sorti. Vranjanski dunjac je krupniji i aromatičniji, ali sadrži više kamenih ćelija koje ga čine manje pogodnim za preradu. S druge strane leskovačka dunja je sitnija, mekša i dovoljno mirisna da aromatizuje rakiju.

Da bi rakija dobila na kvalitetu plod mora da bude potpuno zreo, jer nezrelo voće sadrži manje šećera nego što je potrebno za pravilan tok fermentacije i nedovoljno mirisnih materija za formiranje arome. U tehnološkom smislu najbolji plodovi za rakiju jesu oni koji sazrevaju na stablu. Takođe, ova rakija mora sa posebnom pažnjom i da se destiluje. Samo na ovaj način rakija razvija finu aromu dunje, a ukus postaje kompaktan i stabilan. Kod kvalitetne rakije od dunje završnica je obično duga, izrazito voćnog karaktera i aromatična.

Bela Dunja i Žuta Dunja iz destilerije MIKO

Destilerija MIKO, koja se nalazi u srcu najvećeg dunjika na Balkanu, proizvodi rakije isključivo od dunja iz svojih zasada. To im omogućava da isprate idealnu tehnološku zrelost dunja i da ih beru u najboljem momentu za preradu.

Bela Dunja i Žuta Dunja su rakije stvorene isključivo od 100 odsto dunje sorte leskovačka dunja koje okružuju destileriju MIKO, bez dodatog šećera, aroma ili pojačivača ukusa. Njihove rakije od dunje, i Bela i Žuta Dunja, predstavljaju čistu esenciju prirode iz koje potiču.

Bela Dunja dobijena je pažljivom destilacijom leskovačke dunje čime je kreiran prepoznatljiv profil sa cvetnim notama ploda i aromom slatkog od dunje, uz voćnu, blago citrusnu završnicu. Bela Dunja ne odležava u drvetu, već u inoksu, čime je istaknut autentičan sortni karakter.

Žuta Dunja kratkotrajno je ležala u drvetu od francuskog hrasta. Odabrana su posebna burad koja nisu prekrila aromu voća, već su joj dala toplinu drveta, kao i svetlu ćilibarnu boju. Francuski hrast oplemenio je Žutu Dunju iz destilerije MIKO finim vanilinskim i blago začinskim notama, ali je esencija dunje ostala u prvom planu.

Biramo savršeni par Beloj i Žutoj dunji iz destilerije MIKO

Ukoliko generalizujemo, možemo reći da se rakija od dunje konzumira i kao aperitiv i kao dižestiv, a najbolje je poslužiti na temperaturi do 16° stepeni Celzijusa. Ova aromatična rakija odlično se uparuje sa svim jelima u kojima dominira crveno meso, kao i uz grilovano belo meso i povrće. Kada je blago rashlađena savršeno se slaže uz čokoladni sufle, oplemenjen vanilom.
Ukoliko želimo da budemo konkretni, možemo reći da je Bela Dunja iz destilerije MIKO idealna kao aperitiv zbog svoje slatkoće i duge voćne završnice. Najbolji par joj je selekcija svežih ili mekih sireva ili neki elegantan tartar od bele ribe. Bela Dunja idealna je i uz paštetu od guščje jetre, gde blaga kiselost voća preseca masnoću i pojačava arome dunje. Kao desertno piće, savršeno prati poslastice sa citrusnim i karamel notama, kao što su crème brûlée ili tarte tatin.

Žuta Dunja iz destilerije MIKO dobro prati meze poput dimljene piletine ili prosciutto crudo, ali i kremaste dezerte sa crnom čokoladom.