Od Praga do Atine do Pariza. Od Stokholma do Najrobija. Od Šangaja do Osake i Tokija. Pevac je prešao mnogo kilometara. I tek je krenuo. Jer ako želimo da svet upozna rakiju, onda rakija mora da osvoji svet. A mi nameravamo da je odvedemo svuda – kaže za spiritsyle.rs Aleksandar Stanković, vlasnik Podruma Pevac
Kada kažete viski, gotovo svako ima predstavu o njegovom mirisu, ukusu, zemlji iz koje dolazi i načinu na koji se pije. Slično je sa konjakom, rumom ili tekilom. Decenijama, a nekada i vekovima, iza tih pića građena je kultura koja ih je odvela daleko izvan granica zemalja u kojima su nastala. A onda postoji rakija. Za nas ona nije novost. Ona je deo kuće, porodice, tradicije, dočeka i ispraćaja. Znamo šta znači dobra šljivovica, dunja ili kajsija. Ali ako želimo da rakija zauzme mesto koje zaslužuje među velikim svetskim destilatima, moramo prihvatiti jednu jednostavnu činjenicu: svet prvo mora da je upozna.
Krenuli su na put
I upravo tu počinje priča Podruma Pevac. Nisu želeli da sede kod kuće i objašnjavaju da prave jednu od najboljih rakija. Odlučili su da je spakuju i ponesu sa sobom. Da je stave pred ljude koji je nikada ranije nisu probali. Pred poznavaoce vina i žestokih pića, somelijere, distributere, trgovce, diplomate, novinare i, na kraju, pred obične ljude koji će posle prvog gutljaja sami doneti svoj sud. Tako je Pevac krenuo na put. Od Praga, Beča, Minhena, Pariza i Stokholma, preko Sofije, Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, pa sve do Najrobija, Šangaja, Tokija i Osake.
Rakija ima svoj identitet
Negde su to bili veliki međunarodni sajmovi. Negde degustacije. Negde susreti sa ljudima iz sveta vina i destilata. A posebno mesto na tom putu imale su ambasade Republike Srbije, čija su im vrata bila otvorena i u kojima su gosti imali priliku da Srbiju upoznaju i kroz čašu njihove rakije i vina. I upravo su ti trenuci za njih bili možda važniji od svake prezentacije. Jer rakiju je teško objasniti rečima. Možete nekome govoriti o voću, načinu proizvodnje, mirisu i završnici. Možete je porediti sa drugim velikim svetskim destilatima. Ali rakija nije srpska verzija viskija, niti treba to da postane. Ona ima svoj identitet, svoju aromatičnost, svoje voće i potpuno drugačiji karakter. Rakija treba da bude — rakija.
Snažan identitet voća čini rakiju specifičnom
Zato im je najvažniji onaj trenutak kada čovek koji je nikada ranije nije probao prinese čašu, oseti miris, zastane, proba je i shvati da pred sobom ima nešto što nije očekivao. Takvih trenutaka bilo je mnogo. Jedan od najdražih dogodio se u Parizu, pred ljudima koji profesionalno ocenjuju svetske spirite. Njihova dunja je za ocenjivački tim bila pravo otkriće — revelation. Ne zato što su im objašnjavali koliko treba da im se dopadne, već zato što su u čaši prepoznali nešto drugačije: snažan identitet voća i destilat koji ne pokušava da liči ni na šta drugo.
Medalje i priznanja
A onda su počela da stižu i priznanja. U Kini je dunja osvojila Double Gold, uz priznanje Golden Rooster, a u Meksiku zlatnu medalju. Naravno, medalje prijaju. One su potvrda da ono što godinama rade u podrumu može ravnopravno da stane pred međunarodne ocenjivače. Ali one nisu kraj priče. Jer nije cilj da na policu stave još jednu medalju. Cilj je da jednog dana čovek u Parizu, Tokiju, Šangaju, Najrobiju ili Stokholmu, kada čuje reč rakija, ne pita: „Šta je to?“ Želimo da zna. Da zna da je to veliki voćni destilat. Da prepozna njegov miris. Da razume zašto se dunja razlikuje od šljive, a kajsija od obe. Da zna da iz Srbije može da dođe proizvod koji bez kompleksa stoji pored najpoznatijih svetskih destilata — ne zato što ih imitira, već upravo zato što je drugačiji.
Priča o Srbiji, voću, rakijama
Zato putuju. Zato nose boce u koferima, postavljaju ih na sajamske štandove i sipaju u čaše hiljadama kilometara od kuće. Zato pričaju o Srbiji, voću, podneblju i načinu na koji nastaje dobra rakija. I zato im svaka nova zemlja nije samo novo tržište, već nova prilika da neko prvi put upozna ono što mi poznajemo čitavog života. Od Praga do Atine do Pariza. Od Stokholma do Najrobija. Od Šangaja do Osake i Tokija. Pevac je prešao mnogo kilometara. I tek je krenuo. Jer ako želimo da svet upozna rakiju, onda rakija mora da osvoji svet. A Podrum Pevac namerava da je odvede svuda.
