Njegova priča počinje uz šećernu trsku, vodi preko karipskih plantaža i gusarskih brodova, a završava se u čašama širom planete. I dok se i danas vode rasprave o tome gde je tačno nastao, jedno je sigurno – rum je mnogo više od pića

Egzotika, magija i mistika odavno se vezuju za rum. Njegova istorija isprepletana je sa pričama o moreplovcima, piratima, kolonijama i dalekim ostrvima, ali i sa vekovima usavršavanja destilacije.
Mnogi smatraju da se rum prvi put pominje u engleskim pisanim hronikama sredinom 17. veka. Ipak, postoje i teorije koje njegovo poreklo pomeraju mnogo dalje u prošlost i vezuju ga za jugoistočnu Aziju.

Sve počinje od šećerne trske

Rum se smatra jednim od najstarijih žestokih pića na svetu. Njegova proizvodnja vekovima se usavršavala, a najčešće se vezuje za karipske plantaže šećerne trske, gde su se razvijale i prve destilerije.
I danas je šećerna trska osnova čitave priče. Zrela trska se seče mačetama, a potom transportuje na drobljenje, gde se iz vlaknaste pulpe izvlači sok.
Od tog trenutka proizvodnja može da krene u nekoliko različitih pravaca.
Jedan način podrazumeva direktnu fermentaciju i destilaciju soka šećerne trske, čime se najbolje čuvaju biljne karakteristike same trske. Ova metoda karakteristična je za francuske Antile.
Drugi podrazumeva kuvanje šećerne trske, pri čemu nastaje koncentrovani sirup koji se potom fermentiše i destiluje. Treći, ujedno i najmasovniji način, jeste prerada u melasu. Ona se potom prodaje destilerijama, gde se fermentiše i destiluje u rum.
Ni fermentacija nije ista svuda. Dok neke destilerije koriste otvorene kazane, druge proces odvijaju u strogo kontrolisanim uslovima. Upravo te razlike daju rumovima karakter, miris i ukus koji ih međusobno razlikuju.

Tajna je i u kupaži

Sledeći korak je destilacija, a način na koji se ona obavlja zavisi od zemlje i tradicije destilerije.
Zanimljivo je da se veliki broj rumova kasnije kupažira sa drugim serijama iz iste destilerije. Često se kombinuju rumovi različite starosti kako bi se dobio željeni balans aroma i ukusa.
Nekim rumovima dodaju se bilje, voće i začini, dok se drugi namerno kombinuju sa sokovima ili ekstraktima kako bi nastale različite aromatizovane varijante.
Na prvi pogled, proces možda deluje jednostavno. Ali iza današnjeg ruma stoje vekovi eksperimentisanja, usavršavanja i tradicije.

Odakle mu uopšte ime?

Kao i za mnoga drevna pića, i za rum postoji više teorija o poreklu njegovog imena.
Prema jednoj od njih, naziv se u pisanim izvorima pojavljuje sredinom 17. veka. Postoji i teorija da je u engleskom jeziku ta reč postojala i ranije, u vulgarnoj upotrebi, zbog čega se rum u početku povezivao sa siromaštvom i pićem nižih slojeva.
Druga teorija naziv povezuje sa iskvarenim oblikom reči „saharum“, botaničkog naziva za šećernu trsku.
A onda postoji i ona mnogo egzotičnija priča.

Da li je rum zapravo nastao u Aziji?

Prema jednoj teoriji, koreni ovog pića nalaze se u jugoistočnoj Aziji. Tamo su domoroci najpre žvakali šećernu trsku, a potom počeli da je melju i iz nje cede sok.
Evropski moreplovci kasnije su šećernu trsku preneli u druge krajeve sveta. Prema predanju, Kristofer Kolumbo ju je doneo na Karibe tokom svog trećeg putovanja.
Trska je zasađena na više mesta na ostrvu Hispaniola, današnjem Haitiju, gde su španski kolonisti ubrzo otkrili da se iz nje može dobiti tečnost prijatnog ukusa i snažnog opojnog dejstva – fermentacijom i destilacijom melase.
Tako je rum sa Kariba počeo da osvaja i druge delove Novog sveta.
Ipak, rum tog vremena teško da bi zadovoljio današnje ljubitelje ovog pića. Bio je sirov, gust i veoma jak. Jedan gutljaj mogao je biti dovoljan da čoveka ozbiljno opije.
Postojao je, naravno, i kvalitetniji rum, ali je on uglavnom bio namenjen bogatijim slojevima, dok su siromašni pili njegove grublje i jeftinije varijante.

Pirati su mu dali legendu

Dolaskom Engleza i Francuza na Karibe, stižu i pirati, bukaniri, vojnici i mornari. Sa njima rum dobija novu publiku – i novu reputaciju.
Ostrva Centralne Amerike tada su bila prepuna destilerija i krčmi, a rum je postao gotovo neizostavan deo života gusara i mornara na Jamajci, Tortugi i Sent Kitsu.

Tako je ovo piće postalo deo istorije karipskih ostrva, ali i legendi o ljudima koji su njima gospodarili.
Za čuvenog pirata Henrija Morgana pričalo se da je gotovo neprestano bio uz flašu ruma. Još zanimljivija je priča o francuskom gusaru Misonu i njegovoj Republici Libertariji na Madagaskaru, zamišljenoj kao država zasnovana na socijalnoj pravdi.
Misonovu priču pominje i lord Bajron. Prema toj legendi, francuski gusar okupio je Portugalce, Engleze, Holanđane i Francuze i sa njima stvorio državu koja je dobro funkcionisala – sve dok se nije pojavio engleski brod pun ruma.
Spasioci su otkrili čari tovara. Ubrzo su pijani počeli da se svađaju, a sukob se završio krvavo.

„Ponestalo nam je ruma“ – i nastala je pobuna

Ni čuveni Edvard Tič, poznatiji kao Crna Brada, nije mogao da zamisli život bez ovog pića.
U svom dnevniku iz 1717. godine navodno je zabeležio da je posadi ponestalo ruma, zbog čega su njegovi ljudi, „protiv svoje volje“, ostali trezni.
Ubrzo je izbila pobuna.
Srećom po njih, naišao je brod sa tovarom ruma. Gusari su ga opljačkali, posada se ponovo napila, a na brodu je, prema ovoj priči, ponovo zavladao mir.
Bilo da su ove priče potpuno tačne ili su vremenom dobile dozu gusarske mašte, jedno je sigurno – rum je zauvek postao deo piratske mitologije.

Od karipskih krčmi do Amerike

Vremenom je rum napustio Karibe i stigao do Evrope, gde je svoje obožavaoce pronalazio u krčmama, kasarnama, bordelima i siromašnim domovima.

Potom je prešao Atlantik i stigao do Amerike. Njegove čari, prema istorijskim zapisima i predanjima, cenio je i Džordž Vašington.
Rum se u Americi toliko odomaćio da su Sjedinjene Američke Države danas među najvećim proizvođačima ovog pića.

I Jugoslavija je imala svoju rum-priču

Rum je svoje mesto imao i na prostorima bivše Jugoslavije.
Sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka bio je veoma popularan, da bi oko 1965. godine počeo postepeno da ustupa mesto vinjaku.
Danas se, međutim, rum vraća na velika vrata.
Ponovo je omiljen među ljubiteljima žestokih pića, a posebno među mlađim generacijama koje ga često biraju kao osnovu za koktele i različite mikseve.
Od karipskih plantaža, preko gusarskih brodova i kolonijalnih luka, pa sve do savremenih barova – rum je prešao put dug nekoliko vekova.
I možda upravo u tome leži njegova posebna privlačnost: u svakoj čaši nalazi se pomalo istorije, egzotike i one stare, gotovo gusarske, misterije.